Tag: politika

Utovar nedeljom, 2. februar

Ode januar kao da ga nije ni bilo. Toliko od jadikovke…
Mada, nakupilo se tema za kukanje, pa nije da nismo spremni na nove ideje.

Zna se ko može da prođe.Došla zima, otkud sneg u januaru, tek otkud u februaru, zagudilo, ne zna se ko je čiji i ko je koji. Zna se samo da automobili ne prolaze, helikopteri prolaze, drugovi su se slikali na braniku humanosti i tako pokazali da nema ko drugi to da radi, ali nema veze, važno da se pokaže ko na narod u nevolji misli, ko može svuda da prođe kad niko ne može i ko se žrtvuje zarad visokog cilja, niske strasti, visokog snega, niskog glasa, visokih performansi i niskih moralnih načela.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 2. februar”

Isprobavanje kočionog sistema

Kako rade kočnice na tenku? Kao da ih je Mrkonjić pravio…

Pazi sad: niti znam otkuda ovo niti kako ni zašto. Ne znam ništa. Što ono kažu, pošto kupio, po to i prod’o. Poređali se ljudi, a onda…

Ja bih ovo isprobao na kočničarima, mamu li im lažljivu.

EDIT: Oni sistematski brišu, neko sistematski ponovo postavlja. Ovo je editovano već tri-četiri puta. Boktemazo, k’o da je PPV cenzurisao. Ili onaj žvalavi Fajgelj, mada onaj je zadužen za umetnost, ne za tehnologije i filmske trikove.

Ne uči se hipnoza zbog tog

Slušaj da ti kažem: dolazi vreme kada ćeš morati da raspolažeš nekim ozbiljnim veštinama. Neće to biti predmet nekakve prednosti nad drugim, već opstanka pred samim sobom.

Eto, to sam hteo da ti kažem. Pa ti vidi šta ćeš. I koliko ćeš celishodno raspolagati tim, je li, ozbiljnim veštinama.

A posle ćeš, je li, svakoga dana u svakom pogledu, je li, sve više da, je li, napreduješ.

Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće

Postoji sasvim valjan razlog zašto vas ovog časa podsećam na film koji smo već gledali, pre više od dve godine, na Suštini pasijansa. Elem, bilo je to toliko davno da su neki među vama, dobrim ljudima, već zaboravili na pouke. A vredi da ih se podsetimo, jer je potrebno.

Nastavite sa čitanjem… “Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće”

Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak

A sad, da se prisetimo scene iz filma koji odavno niste gledali… Ili jeste? Neki nisu, ima bar 30 godina; neki su ga gledali prošle nedelje u okviru, jebotemiš, održavanja predbožićne atmosfere u narodu. Pa, da pomognemo, valja se.

Imali bi psihoanalitičari šta da kažu o ovome, zar ne?

Nastavite sa čitanjem… “Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak”