Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Postoji linija koja se pruža kroz sve stvari: duga, prava putanja od kolevke do groba. Šta biva kad se čovek suoči sa krajem te linije?
Predlažem vam da prebacite film u HD verziju i da raširite sliku preko celog ekrana.
Ovaj kratki film je skrenuo pažnju na sebe na festivalima. Na jednom je i nagrađen.
Danas je na neko bolje mesto otišao majstor od najboljeg Hammond zvuka u hard rocku. I da se razumemo, deco: ta muzika se zove hard rock, a ne heavy metal.
Jonathan Douglas Lord (1941-2012) će najpre ostati zapamćen kao klavijaturista, aktivni autor i najstabilniji član grupe Deep Purple. Uz činjenicu da je upravo on osnivač grupe, formalno se može reći da je bio nekakva vrsta vođe benda tek u prvim godinama njenog rada. Ali ako je pošteno reći baš nešto, Ritchie Blackmore duguje Lordu sve što je naučio o baroknoj muzici i načinima da se taj stil uklopi u zvuk jedne od najomiljenijih prangija koje je rock’n’roll ikada imao.
I velika k’o čivava!
E, znaš onog matorog Simu iz Maksija. Ne, tog, bre. A? To je Sima! Zar nije Sima onaj što radi na mesu? E, taj, bre, na mesu. To je, bre, Sima! E, pazi sad, moj čale ima nekog kolegu, nekog vrljavog, koji zna tog Simu ono kao iz gimnazije ili još ranije, iz vrtića štali. Kaže da Sima onako malo. Mis’im, nije skroz svoj. Kaže da je bio prvi koji je unajmio privatnog detektiva, ono kad se to pojavilo kod nas. I to je unajmio dvojcu, pa da prate jedan drugog.
Nastavite sa čitanjem… “Da komšiji krava bude živa i zdrava”
Telefonski razgovor kao psihoterapeutska seansa.
– Zvrrr… Zvrrr…. – malo koji fiksni telefon ovako zvoni, ali je onomatopeja modernih zvukova teška za pismeno predstavljanje.
– Alo, bre, Troslovni! – Gremlin je uočio identifikaciju.
– Ej! Ne gledaš tekmu?
– Ma, jok. Prčkam nešto tu…
Ekonomske prilike su loše i komšinica Eva radi proste poslove da bi se prehranila. Ona ima svoju veru i snove o budućnosti: to joj pomaže da izdrži.
Nikad se ne zna kakvi su ljudi zaista.
Nikad se ne zna.
Nikad.
Još jedno sećanje, ovog puta lično, na jednu ne baš tako davnu tragediju: ova potresna filmska priča je nastala na osnovu priče svedoka događaja.
Da se ne zaboravi. Da se ne zaboravi koliko košta ljudska glupost.
Znam po priči očevidaca, područje zaliva San Francisko je veoma podložno magli. Jedan veoma strpljivi umetnik je od te magle načinio celu video-priču. Pogledajte…
U trenucima kad gledam ovakve filmove, uhvatim sebe u razmišljanju da bih voleo da se bavim nečim sličnim. E, pa neće moći: oni koji rade ovakve stvari nemaju vremena ni za šta drugo… Ali, evo: obećavam da ću napraviti ovakav video čim se preselim u San Francisko.
Svakako se sećate legendarnog filma Alfreda Hičkoka “Prozor u dvorište”. Jedan ljubitelj filma je udahnuo novu perspektivu u onaj kadar dvorišta. Pogledajte.
Ovaj rad je pobedio na Vimeo konkursu za 2012. godinu u kategoriji remiksovanih video radova. Što se mene tiče, sad ima želju da pogledam ceo film…
U svetu koji meri druge po imanju, a ne po znanju i umenju, lako je prevideti da postoje oni kojima nije dato da uživaju u svakodnevici koja liči na našu.
Malo je potrebno. Upamtite: malo.
Kada si dao sve, šta ti je još ostalo?
Ovo je priča o jednom posebnom čoveku. Ispričana je jezikom kamere bolje nego što bi moglo da se ispriča rečima.
Imao sam prilike da upoznam neke visokogorce; štaviše, imam jednog u familiji. To je posebna sorta. Naučio sam da ni ne pokušavam da ih razumem.