Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Eh, nismo odavno imali ovakav snimak… 
Moram priznati da me čovek oduševio tim gestom da ostavi uključen fotoaparat na isturenoj steni, kako bi snimio sebe kako prolazi.
A oduševljen sam još jednim detaljem: ne znam da li ste primetili, ali ovaj video zapis je pripremljen metodom “naturalis vulgaris” AKA tako
Kreneš tako sa detetom u park. Velika travnata površina, daleko od svake opasnosti, nije strašno ako okreneš detetu leđa na čas… a onda…
Šta bi bilo da je orao uspeo? Ama, samo da je uspeo da uzleti desetak metara uvis?… Brrr.
…Ali, sačekaj malo.
Još samo dvajes’ tri dana do smaka sveta, pa reko’ da se prisetimo kako je to izgledalo od nastanka do danas.
Što bi rekao moj pokojni nastavnik Ivica “od majmuna do AVNOJ-a”, samo još pre i još posle.
Ne znam šta su ta dvojica vodiča radila, ali lav je skočio na ženu u času kad je instikt za dobrom klopom preovladao…
Možda deluje bezazleno, ali to je taman toliko bezazleno koliko su to četiri slomljena rebra…
22. septembra u 16:49, tačnije ovog trenutka, počela je jesen.
I trajaće do 21. decembra u 12:12.
David Gallo je okeanograf koji kaže da smo istražili samo oko tri procenta sadržaja okeana. U onih 97%, kaže on, ili se ne nalazi ništa ili se nalaze iznenađenja. Da bi nam skrenuo pažnju na to koliko malo znamo, spremio je kratko predavanje na konferenciji TED i najpre pokazao nešto malo iz mračnih dubina, a zatim apsolutno fascinantne pojave koje se nalaze u plitkoj vodi. Pogledajte.
Sasvim sigurno ste i ranije čuli za tezu da bolje poznajemo površinu Marsa nego dno okeana. Sad, to jeste tačno u neku ruku: i Mars i dno okeana su mapirani do kraja, ali pretiče činjenica da o Marsu znamo više nego o okeanu. Pomalo uvredljivo po inteligenciju, zar ne?
…Tačnije, na Tenerifama. Učinite sebi uslugu i pokrenite ovo u režimu punog ekrana.
Brat moje kume živi na Tenerifama sa svojom porodicom. Trenutno je u Kikindi, moraću da mu pokažem ovaj klip i da ga pitam za te magle.
Artur Klark je jednom rekao: “Mi svoju planetu nazivamo Zemlja, a jasno je da bi trebalo da je zovemo Okean.” Posle slike koju sam juče video, pitam se da li je Klark bio u pravu.
Većina nas zna da nešto preko 70% površine Zemlje prekriva voda. Uglavnom je to površina okeana. Znamo i to da globalna klima jako zavisi od temperature okeana te da su sve brige o globalnom otopljavanju uprte u nivo vode na planeti.
No, znamo li zaista koliko vode postoji na planeti?
Sedi tako žabac i nešto se zamislio.
Samo mu još pivo fali pa da bude kompletan.
Znate li za onu pomalo ružnu, a svakako tešku ocenu da neki ljudi ne zaslužuju pravo da budu roditelji? Savremena neurologija nas podučava da postoje i materijalni dokazi da mnogi od nas upropašćuju rođenu decu pod izgovorom da im žele najbolje.
Dugo se kanim da postavim ovo na Suštinu pasijansa. Ne zato što je neprimereno – naprotiv! Nego zato što osećam strahovitu potrebu da dam komentar o nečemu o čemu nisam kompetentan kao stručnjak, ali jesam kompetentan kao roditelj. Doduše, ja kao roditelj danas imam druge brige nego one o kojima se ovde govori, jer Ana je već student i po mnogo kom kriterijumu zrelija od ljudi daleko starijih od nje.
Tiče se problema uspostavljanja obrasca pravilnog mentalnog razvoja naše dece. Tiče se, izvinite na rečniku, sranja koje nazivamo vaspitanjem i još većeg sranja koje nazivamo obrazovanjem. Tiče se činjenice da propadanje ove nacije ima institucionalno pokriće u onome što radimo rođenoj deci od najranijih dana, dok cementnu glazuru zatupljivanju koje je generisano u porodici daju institucije.
Zamoliću vas da odvojite 40 minuta svog dragocenog vremena i pogledate predavanje u prilogu. To bi moglo biti nešto od najvažnijeg što ste videli u poslednje vreme.
Nastavite sa čitanjem… “O sprečavanju pravilnog razvoja naše dece”