Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tehnički savršeno, ali to je manje bitno: paradigma ovog snimka je buđenje života. Upravo ono što se oko nas dešava upravo sad. Ako ne gledate pažljivo, nećete ni primetiti. A to bi bila šteta.
Provodite više vremena napolju. Ja imam pakleni plan koji ću gledati da ispunim kako znam i umem. Logistika projekta “jutro van kuće” se polagano zaokružuje.
Simpatična lagana vožnja biciklom kroz prirodu.
Ima ludaka, majko božija…
Ah, evo ga opet: robot-fotoaparat koji slika lavove iz blizine u rezervatu Maasai Mara. Nova verzija je unapređena na mnoge načine. Sad samo da vidimo hoće li i ovaj proći kao prethodnik.
Da li biste išli u foto-safari u Keniju?
(Bez brige: imam još glupih pitanja.)
Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.
Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill
Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.
Ovo ne sluti na dobro.
Imaš, bre, sto godina i zaljubljuješ se! Sad si naš’o!? Šta si radio k’o klinac? Ne interesuje me! To pitam samo onako, ali tad je trebalo da se zaljubljuješ, a ne sad! U koga sad? Šta, bre!? Ti definitivno nisi normalan. Ko se, bre, još zaljubljuje u sopstvenu ženu, bre, ej!? Ne interesuje me. I to sam pitao samo onako. ‘Ajde, bre, beži od mene, d’ te ne gledam više, nerviraš me!
Upoznajte adrenalinskog majstora.
Ne mogu da premerim koliko je ovo rizično (ili nije), jer perspektiva je ozbiljno narušena širokim uglom objektiva na toj kameri. Sve deluje dalje nego što zaista jeste.
Pred vama je jedna neobična vizuelna prezentacija prirode, u svoj veličanstvenosti prikazanog odnosa veličina. Nije loše da se podsetimo, da malo spregnemo svoju aroganciju prema prirodi.
Najpre pogledajte ovaj kratki film:
A zatim idite na prezentaciju The Scale of the Universe 2 po kojoj je taj film i napravljen. Reč je o interaktivnoj flash animaciji u kojoj se krećete klikom na objekat ili pomeranjem klizača.
Moram da naglasim: ovo je jedna od najlepših vizuelnih prezentacija proporcije u prirodi koje sam imao zadovoljstvo da vidim. Iako svedena na trivijalne odnose i na pomalo posprdni ton kojim autor objašnjava neke artefakte, veoma je zanimljivo kretanje po virtuelnoj dubini, u logaritamskoj skali 10n koja pomaže u lakšem prihvatanju odnosa.
More šumi kad može. A kad ne može da šumi, onda škripi.
Neću ni da znam koja je temperatura tamo.
Lep i čist dan – reče baja, sede na motorne sanke i za ovolicko izbeže katastrofu.
Lepo od njega što je pri kraju bio iskren.
U zimsko nevreme…
Gledam klince kako se raduju snegu. Obrazi rumeni, zažareni. Samo se oni i vide. I po par razdraganih okica. Sve ostalo im je upakovano. Valjaju se, slikaju se, trude se da “sazidaju” Sneška… Radost je veća, jer škola ne radi. A taman je nastavnica mislila da propituje lektiru.
Ne brinu oni što je pola zemlje iznenađeno snegom u februaru. I to ona polovina koja onomad nije bila iznenađena snegom u januaru. Ne brine ih blokiran saobraćaj, putevi, pruge,… Ne brine ih grejanje. Ne brine ih ni klopa, jer će ionako izbegavati da čuju mamino dozivanje.
A od nas matorih će malo ko da im se pridruži. Malo ko će i da razume njihovo radovanje snegu. Kao da nismo i sami nekad imali taj osećaj.
Znam, vreme nas gazi, al’ to mu je posao. Ne znam za vas, al znam da je moj trenutno posao da izletim napolje i pridružim se klincima. Vidimo se u snegu! 