Tag: priroda

Talaščina!

Biće ovo vikend augmentativa, bar kad je reč o video kutku.

Ko će razumeti ove i one ekstremne sportiste; mada, to su barem ekstremisti čiju aktivnost mogu da ocenim kao prihvatljivu. Surferi su sorta za sebe, kažu oni koji ih poznaju, nešto kao vodena verzija bajkera: to je jedino što ih uopšte zanima. Pa dobro, ima ih svakakvih.

No, pogledajte te talase!… Turi na HD varijantu i prikaz preko celog ekrana.

Nisam nešto ljubitelj vode: ja zastupam demagogiju da mi nije dato da imam plovne kožice među prstima, pa mi ne treba ni da idem vodom tamo kuda mogu i zemljom. Moje plivanje se svodi na prostu definiciju “ostati živ do izlaska iz vode” i nemam mentalni problem da provedem dve nedelje negde na moru, a da se ne umočim u njega. Dobro de, umočim se, ali razumete šta ‘oću da kažem.

Ali ti talasi…

U prirodi, fotoaparat kao kamera

Park Yosemite mi nije ni po čemu posebno drag, osim po činjenici da je Ansel Adams tamo stvorio neka od svojih najvećih dela. Želim sa vama da podelim sledeći video iz drugog razloga, reći ću vam kojeg. Prvo pogledajte ovo pažljivo. I to razvucite preko celog ekrana, ne bilo vam zapoveđeno, da pukne slika u punom sjaju.

Dakle, šta velite? E, ovo je kombinacija tzv. timelapse kadrova (serija fotografija u nizu) i sve je načinjeno fotoaparatom. E, u tome je fora.

Elem, sve više fotoaparata ima opciju za snimanje u HD rezoluciji, a skoro svi noviji imaju tzv. intervalometar, automat za fotografisanje u zadatim intervalima. Uz malo veštine pri snimanju, vežbe, pažnje pri odabiru kadrova i uloženog truda u montaži, možda biste i vi mogli da napravite ovako nešto. Ne treba vam park Josemit za to: ova naša Srbija ima toliko prelepih mesta da će trebati mnogo vremena da obiđete samo neka od njih. I da me đavo odnese ako ne može da se napravi barem ovako privlačan film.

Muke zbog vatre

Kako je to moglo da izgleda u praistoriji? Vatra je bila čudo, ko zna koliko je vremena trebalo da bi se njome ovladalo. Evo jedne imaginarne pričice o vremenu kad homo sapiens nije bio jedina razumna vrsta na planeti.

Ovaj simpatični crtać mi je pobudio mnoge asocijacije, ni lepe ni duhovite, na političku scenu u Srbiji s početka 2012. godine. Ali, nećemo ovde o tome.

Još ideja za zimu

Za one koji nije uspeo da probudi jutarnji prilog, ili bi da iskoriste ovo vreme i utonu u (zimski) san…

Evo jednog nesvakidašnjeg buđenja zime…

Ne dajte da vas natpis na kraju filma zbuni. Bil je živ i zdrav, vredan i radan, kloni se javnosti, al’ nećemo o njemu. Nećemo ni o stripu (za sada) koji je izvesnim momcima poslužio kao inspiracija za ovaj film, koji ćete sigurno ponovo pogledati. Winking smile

Majmunisanje, jedinica “gorila”

Ovo je možda zgodno kao PR metoda, ali primenjena etika je na granici prihvatljive.

Sad, na stranu to što izgleda da niko nije ukapirao da ga prave budalom, nego mi stvarno nije jasno zašto u nekom času nisu razotkrili svoj identitet. Tako bi ova zajebancija došla na svoje i niko ne bi ostao uvređen nakon što sazna za to.

Planeta Zemlja, kroz koju godinu…

Tačnije, kroz sto miliona godina…

Malo nauke: šta će vam faliti? Pa još malo Debisija da začini sliku.

Ne mogu da se ne zapitam: hoćemo li se upetljati u ove promene? Suviše se vulgarno ophodimo prema materijalnim artefaktima kao što su gradovi i infrastuktura: poželećemo da ih sačuvamo po svaku cenu. A sto miliona godina je sasvim dovoljno vremena da smislimo neko kapitalno sranje koje će sprečiti prirodu da čini po svom.

Godišnjica jedne važne knjige

Prvo izdanje knjige "O poreklu vrsta" je rasprodato za jedan danNa današnji dan pre 152 godine, tačno 24. novembra 1859. godine, izašla je iz štampe knjiga “On the Origin of Species” (“O poreklu vrsta“) Charlesa Darwina. To delo je kapitalno u istoriji nauke – ne samo zbog revolucionarne teorije koja je u njoj izložena, nego i zbog reakcije koju je izazvala. U istoriji ostade zabeležena činjenica da je prvo izdanje knjige, to koje je objavljeno na današnji dan, rasprodato istog tog dana. Pobude kupaca su bile različite; navodno, većina je bila zgrožena onim što je pisalo u knjizi. Ali, takva je sudbina revolucionara u nauci.

Teorija evolucije je danas opšteprihvaćena u biologiji; nađe se tu i tamo poneki ludak koji je spreman da reskira sve oponirajući očiglednim manjkavostima (ali ne i eksplicitnim greškama!) u Darvinovoj teoriji, pa i to da ga akademska javnost ozbiljno shvati, sve tražeći neko novo objašnjenje za poreklo biljnih i životinjskih vrsta. Ali, to je gubitak vremena: te teorije nisu koherentne.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica jedne važne knjige”

Koliki je svemir…

…Ko će ga znati. Što reče onaj “veći je od mog dvorišta, to je sigurno!”…

A onda, opet pomislim: razmišljanje o veličini svemira je toliko antropocentrično da možemo slobodno i da se okanemo takvih misli.