Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Povremeno se bavimo raznim tzv. ekstremnim sportistima, ali ovog puta hoću da vam skrenem pažnju na nešto posebno. Pogledajte ovo i recite mi šta ste primetili. Ne mislim na perfektno obrađenu digitalnu sliku i ne mislim na činjenicu da je ovo, jebiga, ipak reklama.
Važno je: razmislite.
Ma, mogu da se opkladim da ste barem jednom do sada čuli poneku bajku o sestriću pašenoga od zeta vaše kume koji je otišao u pustu Ameriku, zaposlio se kao perač prozora i postao miliJoner. Da li je to baš tako?…
Što se mene tiče, hvala lepo. Ne bih izašao na sims ni za 200 dolara po prozoru, a ne za 20.
Priča iz NY Timesa je ovde.
isturili danas u novine kako su u nekoj mudrijaškoj srednjoj i-te (tamo se valjda uče za kompjuteraše) školi knjigu zamenili tabletom. ama ne onom čarobnom pilulom što je popiješ pa sve znaš i što beše i što jeste i što biće, nego onim pipalicama.
kažu tamo da su im testovi onlajn, baš tako napisaše po vuku, što bi značilo da su na liniji, jel’te. pa to je valjda dobro za decu, kontam ja, kad sam išao u školu pričali su za oca jednog mog druga da je zaglavio zatvor, optužili ga na partijskom sastanku da nije bio na liniji. ili je to ona linija, iliti crta, iznad koje moraš da budeš na upisu na fakultet, pa valjda na vreme uče decu koliko je ta linija važna.
…pod uslovom da vozač na koga ste se namerili nema kamericu u kolima 
Postavite prst na ekran tamo gde se nalazi prva kesa s leve strane i pratite uputstva voditelja. Kada kaže “Move one”, pomerite prst na bilo koju kesu levo ili desno od one na kojoj se nalazite. Na kraju će preostati samo ona ispod koje je lutka.
Sablasno, ha? 
Hajde da vidimo kako to lutka kontroliše naše umove.
Juče je (najzad? naposletku? očekivano? eh?) udario i taj hladni talas, pa je novembar počeo da liči na sebe.
(jes’ reklama, al’ dobra)
Sve u svemu, ako smo i pili pivo, nećemo ga više piti do leta… Mada, čekaj malo… Da vam postavim jedno pitanje: pijete li pivo i kad je hladno? A zašto?
Svog straha od visine se neću rešiti nikad, jer to je neizlečiva stvar. No, na neki perverzan način uživam u ovom. A koliko tek ti ljudi uživaju, pokušavam da dokučim.
Ovo su oblici skakanja koji se nazivaju base jumping (ne znam da li uopšte postoji neki odomaćen prevod) i oni koji to upražnjavaju čine posebnu kategoriju među raznoraznim skakačima. Zajednička je ovisnost o adrenalinu, verovatno.
…A verovatno i stignu, sudeći po broju zainteresovanih klijenata.
Elem: zemlja je Bangladeš, grad je Daka, a godina je 2013.
Najvažnija stvar u suočavanju sa neželjenim kućnim glodarima jeste celishodno naoružanje. E sad, pitanje je istovremeno i tehničke i moralne prirode: kad, kako i, uostalom, zašto primenjivati prekomernu silu.
Ovde imamo tri važna i nadasve iskrena naravoučenija.
Zašto se petak 13. smatra nesrećnim danom? Zašto kuckamo u drvo “da zlo ne čuje” (babo, neko kuca)? Zašto smatramo srećom kada nas ptičica “počasti” po glavi? Poreklo ovih, i još 29 verovanja sada je konačno objašnjeno na jednom mestu.
Hm, nema onog zašto se prekrstimo kada vidimo račun za struju. Moguće je da ima neke veze sa ranim hrišćanima i JP “Elektroprivreda Judeje”.