Tag: svašta & koješta

Otvoreno pismo Willardu Carrollu Smithu Jr.

Vile. Brate. Srbine… Znam da te ovo moje sitno slovo zatiče u nezgodnom trenutku. Teška su ovo vremena za tebe, sa sve pričama o razvodu i takoto, hanuma laprda u javnosti kako se borila sa zavisnostima i takoto, te znam da ti samo još moja reč fali na sve to. No, ne možem oćutati. Molim te, ko najrođenijeg, nemoj više da se baviš adaptacijama SF klasika.

Ovo o’zgo su klasične greške koje prave filmadžije, nije im zameriti, kontinuitet scene je zeznuta stvar, dešava se i majstorima. Mislio sam prevashodno na sam način kako su adaptirana vrhuska dela SF književnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Otvoreno pismo Willardu Carrollu Smithu Jr.”

Prepričavanje Matrixa

Zanimljiv koncept – tip je seo s majkom mu, i onda su zajedno odgledali “The Matrix“. Potom ju je zamolio da u diktafon ispriča sve čega se seća od radnje filma. Ovo je rezultat:

Slučajno sam saznao da su moji matori svojevremeno gledali originalnu seriju “Zvezdanih staza“, i to kada je išla najava za ovaj najnoviji film – keva je bacila pogled na TV i izjavila “E, vidi ga Spok!”. Blast from the past, pošto je ta izjava došla u njenim srednjim sedamdestim, nekih tridesetak godina pošto je gledala poslednju epizodu…

Za one koji nisu gledali “Matrix” – ne brinite se, živ je Moshimo, umro nije!

Kako upropastiti film strave i užasa

Za nepoznavaoce termina “film strave i užasa” – dozvolite da prevedem  na staroslovenski: misli se na horor filmove.

Dakle, jeste li primetili šablon? Tinejdžer u prolazu čuje vrisak iz neke sablasne kuće za koju je mislio da je napuštena. Umesto da pozove policiju, ulazi da izvidi stvar… Klinac od deset godina se vozi biciklom po šumi. Čuje poziv iz šupljeg drveta i, naravno, uvlači se u tu šupljinu… Mladić iz velegrada se naseljava u ribarskom selu, kupuje brod iako nema iskustva, isplovljava na pučinu i pored upozorenja na nailazak bure… Bakica od sto pedeset godina sprema večeru čukununucima, začuje neko čegrtanje u podrumu, uzima iz vitrine protivavionski mitraljez koji joj je još Rambo III ostavio posle one scene sa helikopterom, žustro otvara vrata podruma i kaže “Pacovi, sad ću milosne majke da vam se…” i ne završi rečenicu, nego se skrndelja niz stepenice i prikoči čelom na ekser dužine 20 cm. U zadnjem planu vidimo nekog kako je šmugnuo pored prozora od podruma…

Čekaj malo: da li su svi stanovnici američkih gradova manjih od milion stanovnika baš toliki idioti? A da probamo ovako? Pazi sad:

Elem, kako da upropastite savršeno besprekorni scenario horor filma?

Nastavite sa čitanjem… “Kako upropastiti film strave i užasa”

The Daily Show with Stephen Colbert iliti Među nama

demokratija, bukvalno, upravljanje naroda. Termin je izveden iz grčkog dēmokratiā, koji je iskovan od dēmos (“narod”) i kratos (“upravljati”) sredinom petog veka pne, da ukaže na političke sisteme koji su tada postojali u nekim gčkim gradovima-državama, posebno Atini. Encyclopedia Britannica, internet izdanje

Svake nedelje od ponedeljka do četvrtka – ako Ognjen ne vozi bicikl, ne ide u bioskop, nije na rođendanu, ne kupuje poklon za rođendan, ako nije u parkiću ili shvatilistevećpoentu – od 19:00 do 20:45 eto mene pred malim ekranom TV prijemnika (zaista nije veliki za današnje standarde, jer dobrastara&prokletadaje katodna cev ugrađena u Siemensa nikako da crkne, a pre smrtnoga časa gospoja ni u ludilu neće da promišlja TV 2.0), priključenog na dnevnu dozu hrane za mozak – dr Haus, The Daily Show with Jon Stewart, i The Colbert Report.

Džon Stjuart razmišlja o Ivici Dačićustewartt

Nastavite sa čitanjem… “The Daily Show with Stephen Colbert iliti Među nama”

Salto kanjonale

Kad ne znate šta ćete sa starom Ponikom koja vam čuči na tavanu, možete da probate i sledeće: Winking smile

Novozelanđanin Kelly McGarry izveo je ovaj skok preko rupčage širine 22 metra pre neke dve nedelje u okviru takmičenja Red Bull Rampage 2013. Poduhvat iz perspektive publike možete pogledati na ovom linku. Ipak, osvojio je tek drugo mesto, iza ovog baje.

Iskreno pismo Ministarstvu odbrane: odBlokirani komentari ili O besu

„Emocije“, pisao je Aristotel (384–322 pne), „jesu sva ona osećanja koja tako menjaju ljude da utiču na njihova rasuđivanja, a koja su takođe pratioci bola ili uživanja. Takva su bes, sažaljenje, strah i slične, kao i njihove suprotnosti.“ Encyclopaedia Britannica, Internet izdanje.

Plač i otpor koje odojčad ispoljavaju prilikom oduzimanja omiljene igračke ili prekidanjem neke zanimljive aktivnosti mogu se nazvati bes. Encyclopaedia Britannica, Internet izdanje.

Po objavljivanju mog teksta Iskreno pismo Ministarstvu odbrane Suština Pasijansa je doživela do sada nezabeležen broj poseta – kako nas domaćin Dragan Grbić obaveštava, 3500 ljudi je u roku od tri dana pročitalo tekst. Razvila se i emotivna rasprava, koja je potvrdila gorenavedeno Aristotelovo mišljenje: kada je bes pokuljao, razum se povukao. I dok je pojedine komentatore bilo moguće „dozvati pameti“, drugi su potegli jedine argumente sa kojim se ne može raspravljati, a to su neobuzdan bes i pretnje nasiljem. Takvi komentari su, naravno, blokirani – ali ne i zaboravljeni. Ovaj tekst jeste odgovor svim ljudima koji su ikada pomislili (i koji će ikada pomisliti) da se besom i nasiljem može razrešiti bilo koja situacija.

Nastavite sa čitanjem… “Iskreno pismo Ministarstvu odbrane: odBlokirani komentari ili O besu”

ajd’ živeli, deco

zove me stariji unuk, od sina. deda, kaže on, rekli nam u školi da pravimo dan stare srbije i da treba da donesemo stvari sa sela, a to najbolje da pitamo dede i babe. gde me nađe, dete moje, pa mi smo već četiri generacije na asfaltu (ona prva na kaldrmi, doduše). ne znam, deda, trebaju nam stvari da pokažemo kako se živelo u srbiji pre nekoliko vekova.

rastrčasmo se mi po kući. sva sreća te je njegova baba po majci igrala u folkloru svojevremeno, te napibirčismo neke frule, jelek i opanke (ove potonje smo prvo pokušali da nađemo u nekom etno šopetu, ali koštaju četiri črvene te smo im se samo zafalili). zove snajka, kaže da trebaju i neki kolači, pa da stara napravi pitu od jabuka. kakva crna pita od jabuka, pa to je austrougarski specijalitet, viče ova moja?!? ma udri, ko te šta pita. šta da pravimo, kukuruznu proju, ni toga nije bilo dok kolumbo nije došao iz bakaluka. da nije bilo sulejmana, ovog iz serije, ni sarmu ne bi imali. ćuti, stara, i pravi.

zove sin na kraju. ćale, daj rakije. kakve crne rakije, gde će se rakija u osnovnu školu nositi?!?! tražili nastavnici, kaže on. a da su tražili malo belog (ne vina), da li bi i to dao malom da nosi, ludače?!?!

vraća se klinja danas, kaže nastavnici bili zadovoljni danom stare srbije. sedeli su i jeli čvarke, kajmak i sladili se babinom okupatorskom pitom, a sve to zalivali rakijom. neka deca ih poslušala pa donela. i to li je stara srbija, pitam se ja? miriše mi više na novu srbiju. tjah.