Građani Hrvatske se izjašnjavaju o ulasku u Evropsku uniju. Građani sveta su se izjasnili protiv cenzure Interneta. Za to vreme, građani Srbije pokušavaju da zabiju praziluk tamo gde nema svetla. I kad to učine, izvade iz džepa mobilni telefon koji košta 250 evra da prijave prijateljima svoj spektakulartni uspeh.
Da vas pitam nešto: jeste li skloni tehno-igračkama? Već ste kupili tanki televizor iako nemate nijedan izvor digitalnog video-signala? Kupili ste laptop koji koristite samo kod kuće? Imate mobilni telefon koji košta više od vaše mesečne zarade? Niste kupili nijednu papirnu knjigu u ovom veku?
Pa dobro, ako niste kupili papirnu knjigu – čitate li bar sa ekrana? Ja čitam, i to dosta. Mislio sam da kupim neku elektronsku čitalicu; čekao sam da se pojavi e-ink u boji, ali Amazon je ipak napravio prosti tablet (mada je konkurentan). Sedam inča mi je malo, hoću nešto veće što košta manje od 300 evra u Srbiji za deset inča dijagonale i to ću verovatno kupiti. Treba mi uređaj na kome ću udobno zavaljen da gledam fotke i čitam knjige i blogove. Računam, isplatilo bi se za oko 200-250 evra, pod uslovom da ima kapacitet dovoljan za celo offline letovanje i samostalnost struje ne kraću od osam sati, poželjno bar dvanaest. Zabole me za surfovanje i zabole me za kinematiku, bar na početku. Imam ja i neke muzičke želje, ali im se ne nadam skoro (npr. puni režim kontrole fotoaparata putem USB interfejsa). Obaška ne dolaze u obzir nikakvi ugovori: hoću da kupim uređaj, a ne uslugu.
Kakvo je vaše viđenje onog što nas neminovno čeka?
– * –
Jedna vest kaže da je u Libiji do sada registrovano ne manje od trideset političkih partija. Eto ti odgovora na pitanje koliko je Gadafijevo uređenje bilo “bolje od parlamentarne demokratije”, kao što je tvrdio Lilika.
Nisam čačkao dalje, jer me boli uvo za to, nego se pitam koliko je minuta prošlo od te vesti do reakcije nekog gnevnog pobornika politike nesvrstanih koji će paušalno, ali bez dileme utvrditi kako su to sve mehanizmi stranih sila, kao kod nas (i uostalom, bolje smo živeli pod Titom, nastaviće dotični iako ga niko više ne sluša). Jes, jes, hau jes nou. Svih trideset.
– * –
Poslovica nedelje:
Potkovica donosi sreću samo onome ko radi kao konj.
– * –
Kao što je najavljeno da će se desiti, Kodak je bankrotirao u četvrtak, 19. januara. Sledi reorganizacija i traženje spasioca. Ako to ne uspe, sledi likvidacija kompanije.
No, što ti je kulturan svet: sve su objavili. Čak su napravili domen kojim će da prate transformaciju kompanije. Vot a dekadenci.
– * –
Mi smo bolestan narod: skloniji smo senzaciji nego znanju, više volimo da zavirujemo u tuđe živote nego da obogajućemo svoj sopstveni. Pročitao sam ovaj ćijuk i zgrozio sam se:
Sa kim deli postelju šefica novosadskog LDP-a, koja se slikala za „Plejboj“,.. saznaćemo uskoro.
Jebote, koga još zabole za šeficu novosadskog LDP-a, ko god to bio? A posebno: čak i kad bi postojao neki suludi razlog da to bude relevantno, zašto bi bilo ko morao da zna sa kim ona deli postelju?
Nikako da se podsetim da meni Ćijukalica služi samo za objavljivanje, a ne za čitanje.
– * –
Naišao sam na perfektno tačnu ilustraciju sistema subvencija ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. To izgleda ovako:
Odnosi se, naravno, samo na one kojima je subvencija zaista potrebna – oni nemaju dovoljno duge ruke da dohvate ono čime im se maše ispred nosa.
– * –
Industrijska karikatura nedelje:
– * –
Kerovi države su uvek dobro pripremljeni. Onog dana kada je Wikipedia zamračila svoje stranice na engleskom, Fox News je izvestio: “Gubitak informacija sa Wikipedije nije problem.”
– * –
Licemerje je državno načelo. Osoba koju poznajem treba da razbije kamen u bubregu ultrazvučnom metodom. Potrebno je da to bude što pre izvedeno, jer ta osoba uspeva da progura noć isključivo uz pomoć jakog i ne baš bezazlenog analgetika. U bolnici su rekli ovako: možete da čekate četiri meseca na red ili da platite 17.000 dinara i dođete na red prekosutra. Taj iznos je tačno za 17.000 dinara veći od socijalne pomoći za nezaposlene koju ta osoba prima.
– * –
Kao što znate, Suština pasijansa se politikom bavi u ravni obraćanja vama koji ste žrtve. Političari su ovde već bili, pa su pobegli kad su utvrdili da gajimo mišljenje da su svi međusobno isti (zabole me patka za razlike u njihovim programima jer se oni sami ne pridržavaju tih programa), a da ja pogotovo gajim mišljenje koje o njima mogu da izrazim samo rečnikom koji ću ovog puta izbeći, pizda li im materina svima redom.
Učinićemo koliko možemo. Za početak, pozivam vas na jedan zajednički projekat: pronađite ilustraciju bez reči koja odslikava vaše mišljenje o aktuelnoj srpskoj političkoj sceni; stavite URL slike u komentar. Ukoliko bude barem deset slika od barem deset osoba, to ću pretvoriti u poseban prilog. Evo, ja započinjem, ali moj glas nema težinu i ne broji se među deset.
– * –
E, da, za slučaj da niste čuli, dozvolite meni da vas prosvetlim najaktuelnijom i nadasve najvažnijom informacijom koju biste mogli čuti.
DS neće sa SNS. SNS neće sa DS.
To objavljuju svi redom, po programskoj i hijerarhijskoj šemi. Što reče jedan: taman toliko puta su ponovili da neće jedni sa drugima da im više ne verujemo.
Ja neću ni sa jednima od vas, lopuže. Tornjajte se i jedni i drugi u pizdu materinu.
– * –
Skokni i pročitaj: Paradoksi. Isečak:
Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati…
– * –
Ipak ima i nečeg svetlog. Jedna fotka uslikana na šetalištu kraj Save u Beogradu dospela je da bude fotka dana na sajtu National Geographica. Dospela baš u četvrtak, 19. januara.
Fotka pune veličine se nalazi ovde.
– * –
Ne mogu da odolim, gle fotku:
Ovo je Epke Zonderland, holandski gimnastičar, na kvalifikacionom takmičenju uoči Olimpijskih igara u Londonu ove godine. Fotku sam ukrao bez ičije dozvole sa portala The Telegraph. 
– * –
Do sledeće nedelje u podne, ili kad već naspe da se desi sledeći utovar. Ne obećavam, ali pokušaću da se bavim lepšim temama.
$#$
Nakon što sam video klip° u kome je lik prihvatio opkladu od 100$ svog oca da će svakog dana u godini napraviti salto unazad, shvatio sam da je trebalo da se kladim sa nekim u nešto da ću izdržati u projektu “jedna na dan“. Phui, tako mi i treba kad sklapam samo figurativne i neobavezujuće opklade.
Da li su me ka tamanjenju kostura, zombija, svraka, mutiranih gusenica, orka i naravno Zmajeva oterali Spectrumov 
I sad zbog toga ne mogu da komentarišem izjave onog samoživog majmuna koji je umislio da je Jay Leno. Šteta. Imalo bi šta da se nauči o onoj tezi da nije bitno da li o vama pričaju dobro ili loše – bitno je samo da pričaju. Ona drombulja je to odaaaavno shvatila, a za njom je shvatio čak i taj glupavi voditelj. Dobri dečko koji je prozvan kao da je jedva čekao na to; uklapa se u sliku, jer je oko sebe stvorio famu da je 
Znam, danas ste uzbuđeni zbog tri sportska finala. Drago mi je zbog svega toga, ali ne delim vaše ushićenje. Više me je uzbudilo pismo Novosađanke koja je osetila potrebu da se izvini onima koji njenoj porodici, njoj i njenim kolima nikad nisu učinili ono što su neki Novosađani učinili njima i njihovim kolima. To su pobednici, a ne profesionalni sportisti na steroidima.
Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. A istina je ono što žele oni koji mogu sve da plate. Danas zagovornici jedne teze zapravo podstiču ostvarenje svojih ciljeva koji su različiti, skriveni i usmereni na jačanje sopstvene strane u odnosu na neku drugu. Lobiji su postali jači od većine država, a državni monopol sile je postao sredstvo u rukama moćnih.