Tag: svašta & koješta

U laži su kratke štikle

Zašto institucije države dozvoljavaju javašluk na tržištu? Hoće li neko najzad sprečiti lažno oglašavanje? Pa nije valjda da treba da prodamo dupe Evropskoj uniji da bi to bilo uređeno?

Ne mogu da odolim, moram da prenesem jednu prepisku sa fejZbuka koju sam video silom prilika. Reč je o firmi koja prodaje nekakve cipele na koje se današnja omladina loži. Beli kvadrat je predstavnik prodavca na fejZbuku.

Loženje dečurlije

Deco, deco! Navlači vas banda lopovska. Neistinito reklamiranje treba da prijavite Udruženju za zaštitu potrošača i tržišnoj inspekciji. Na stranu laganje na koje je PR sirotica naterana za platu koja je mnogo manja od cene laganja (nema veze za nju, shvatiće vremenom, daće otkaz, doći će druga). Sad je poskupelo zbog rasta kursa dolara. Posle će da poskupi zbog rasta kursa jena, a nešto kasnije zbog rasta cene nafte, kukuruza, kafe i praziluka na svetskim berzama.

Dobro pomenuh kukuruz. Znam kako bih osmislio kaznu u vidu društveno korisnog rada za takve lažove i lopove.

uTRONjaše ga

I tako, odgledah još jedan nastavak…

Već neko vreme mi HBO GO na svojoj naslovnoj stranici nudi da pogledam “Tron: Legacy”. Odolevao sam, brat bratu više od mesec dana, i konačno se nakanio sinoć. No, da bi utisak I'm going to have to put you on the game grid.bio objektivniji, veče pre sam odgledao original, izdanje povodom dvadesetogodišnjice – ispeglano ne u smislu u kom to rade Lucas i Spielberg, gde se četkicom iz scena uklanjaju oružje i cigarete, već samo s pročišćenim zvukom i slikom prilagođenim malo boljim uređajima od VHS-a i televizora s katodnom cevi.

Utisci… Eh. Dugo sam se razmišljao da li da ih skockam u vidu posta ovde. Pokušao sam da se izmaknem sa strane i pogledam na sebe i svoj način razmišljanja. Možda sam omatorio, te ne umem objektivno da sagledam bilo šta novo, već sam uleteo u modus operandi penzionera sa Kališa i sve što znam je da sedim na klupi, trolujem na novitete i kukam kako je u moje vreme bilo bolje.

No, onda ugledah Grbin post o eventualnom nastavku “Blade Runnera” i shvatih da nisam usamljen na svojoj klupici…

Nastavite sa čitanjem… “uTRONjaše ga”

Šta bi rekao Mondrijan

Ne potcenjuj značaj umetnosti u svakodnevnom životu. Umetnost ne postoji zato da bi bila lepa i da bi učinila trenutak zabavnim: to je posao kiča. Umetnost je tu da motiviše, da pokreće sa mrtve tačke, da budi, pa i da provocira – zašto da ne. Ali ne ovako.

Ima već neko vreme kako sam negde, biće da je ovde, natrčao na ovu sliku:

Šta bi rekao Mondrijan? Mislim da bi se grohotom smejao i rekao kreatoru sendviča "Koji ste vi idiot!".

Ukoliko poznajete rad Pieta Mondrijana, prepoznaćete parafrazu na ovom sendviču. Reagovao sam momentalno, ali misao se menjala ko zna koliko puta. Uglavnom, u stanju sam da rekonstruišem tok sopstvenih misli o ovoj fotki, i to na onim tačkama na kojima se misao zadržavala neko vreme…

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Mondrijan”

Utovar nedeljom, 5. februar

Kad pre februar! Pa mis’im, stvaaaaaarno! Lakše bre malo s tim kalendarom!…

Ako radiš k'o konj, red je i da napraviš konjastu facu.Veli Odgovara Kraljeviću Marko, kada sam mu rekao da film Until the End of the World traje tri puta po sat i po:

…Nešto sam razmišljao da ću ja gledati i čitati kad odem u penziju, ali mi se ne sviđa taj koncept. Ili je dan kratak ili treba izvršiti reviziju potrošnje vremena. To svakako radim, ali manjka vremena, brate mili. Nekad sam posao završavao za sat-dva, a sada to nije moguće.

Kažu da ima veze i sa subjektivnim doživljajem vremena. Sad nam sinapse rade sporije nego kad smo imali 25 i manje godina, pa sporije doživljavamo svet (kapiranje included). A koncept “kad odem u penziju” izgovaram samo kad se baš-baš zajebavam: odavno sam svestan da ću raditi dok ne crknem, jer moju penziju neće imati ko da zaradi.

– * –

Ne kapiram zašto su baš tehno-manijaci toliko nepismeni. Na uzorku od dvadeset postova na blogovima, fejZbuku i Ćijukalici u kojima je upotrebljen kondicional reči “biti” u drugom licu množine, na petnaest je upotrebljen oblik “bi”, koji je nepravilan za to lice. Poražavajuće.

Pogotovo mi idu na ganglije ti takozvani “uticajni blogeri”, nabijem ih na kuraž tako pametne.

Uči sada kad već nisi naučio u osnovnoj školi.Ponavljaj za mnom, o nepismeni kolega:

ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.

Ajmo još jednom:

ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.

I još jednom:

ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.

Sledeći put rešavamo ćemo da rešavamo neke druge probleme.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 5. februar”

‘Ladno, al’ standard…

Da vam ispričam o čudnim putevima internetskim, na primeru koji sigurno znate.

Elem, znate već za onu “razbrajalicu” koja vam je do sada stigla e-poštom 20-50 puta u poslednjih deset godina, ako ne i više puta. Po običaju, to krene kad krene i veliki sneg, kao što je baš sad slučaj.

 +18°C Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C Destilovana voda se smrzava.
-1°C Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C Dah se čuje.
-24°C Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C Ni jedan normalan automobil ne može da upali.
-36°C Ruski automobil ne može da upali.
-39°C Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50°C Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u k**cu.
-273,15°C Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

Nastavite sa čitanjem… “‘Ladno, al’ standard…”

Dvanaestogodišnji genije

Zaista ne znam u čemu je fora, ako je fora. Dečko je u stanju da zamisli simfonijski komad i da ga potom sjuri u partituru za par sati. Pogledajte, pa sudite sami.

Dobra vest u svemu ovome je da se mediji nisu previše primili na informaciju o ovom dvanaestogodišnjem monstrumu, pa je bilo nade da će se razviti u nešto bez nužnog pretvaranja njegovog vanrednog talenta u cirkus. I uspelo je. Naime, ovaj snimak je još iz 2004. godine, a vi verovatno niste čuli za dečka. Dakle, Jay Greenberg ima već 20 godina i bavi se komponovanjem. Očigledno, nije pukao u međuvremenu.

Još malo pa remek-dela, očas golim rukama

Znaćiiii, brate, kič-proizvodi mogu da se prave i golim rukama.

Verujem da lik dobro zarađuje ako je našao neko dobro mesto poput šetališta kraj mora. Neprocenjivo: ludaci se navuku na izradu za 30 sekundi, kupe to za neku nenormalno visoku sumu reda 5-10 evra, dođu kući, pogledaju u doneto remek-delo i kažu u sebi: “Jebote, koja sam ja budala!”…