Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta da vam kažem: neki ljudi su neverovatno talentovani, ali ne znaju šta da rade s tim talentom. Tačnije: nisu znali šta da rade sa svojim talentom, a onda je nastao youtube.
Ne sumnjam: u nekim krugovima se verovatno već sad ispredaju priče o tome kako je tamo neki iz Donje Prćilovice odsvirao Treći branderburški koncert – rovokopačem po plastičnim buradima.
Verujem, zašto da ne verujem. Jedino čekam da se pojavi na jutjubetu.
“Funny old birds, penguins”
Ian Anderson
Ne, Jan Anderson (Ian Anderson) nema pingvine. Barem ne još. Mada, s obzirom na to koliko voli životinjskli svet ne bi bilo čudno da neke “ptice u fraku” i usvoji. Čitao sam svojevremeno neki intervju u kom nije bilo ni pomena o muzici i njegovoj karijeri, ali je zato nabrajanje živuljki koje ima na svom porodičnom imanju potrajalo. Uključen je i u akciju očuvanja mačaka u divljini, malih i velikih. I pade mi na um da je ovo pravo mesto da uz muziku prođemo kroz “životinjsko carstvo” Jana Andersona. Nećemo videti sve, ima i retkih vrsta, nevidljivih ljudskom oku i nečujnih ljudskom uhu, ali biće i ovo dovoljno.
Pa da krenemo…
…da vidimo životinje…
…a eto i starih, dobrih pingvina…
…vidi, daždevnjak!
Danas je Sveti Valentin, zaštitnik zaljubljenih u katoličkoj ikonografiji. Google je u to ime napravio prikladan crtać koji služi kao doodle.
Sveti Valentin je bio mučenik ranog hrišćanstva iz trećeg veka. Različita su tumačenja zašto se baš 14. februar povezuje sa time da taj dan bude Dan zaljubljenih, a meni se dopala ona veza sa paganskim bogom plodnosti Luperkusom, koji je obeležavan 15. februara. Inače, dan Svetog Valentina je izbrisan iz kalendara 1969. godine kao “crveni” u nameri da se zamagli važnost onih za koje ne postoji valjan skup istorijski utemeljenih veza (baš da ne kažem “postojećih činjenica”).
No, ne mari: preuzeli su trgovci, jer se taj dan perfektno smestio između Božića i Uskrsa, a gde ćeš bolji hajp za prodaju raznih gluposti nego da gađaš direktno u religiozna osećanja. Vremenom se i ta religiozna nota izgubila, pa su trgovci upotrebili instrumente globalizacije da prodaju muda za bubrege i u nekatoličkom svetu. I tako, mic po mic, i u Srbiji se obeležavaju Dan Zaljubljenih, Dan Veštica i slični za nas irelevantni datumi – kao predmet povećanja prometa u prodavnicama, kafićima, restoranima i turističkim agencijama.
Google je napravio animaciju koju je preko youtube servisa okačio kao doodle za Dan zaljubljenih, time se eksplicitno pridružujući metodologiji potrošačkog društva. Vrlo dobro natempirano, pesmicu peva Tony Bennett, posledni preživeli veliki crooner, koji potkraj svog života beleži vrh popularnosti (sinoć je dobio nagradu Grammy za duet sa danas pokojnom Amy).
Pričica u crtaću je neverovatno zanimljiva. Najpre on nju voli, a ona njega ignoriše.
Uživate li u zimskim radostima? Čistite li sneg? Samo je potrebno da postavite lopatu u položaj za upotrebu. Svi ima da se prepadnu.
Barabe su pokušale da pobegnu, a žandari su ih uhvatili. Dakle, i jedni i drugi su radili svoj posao. Barabe su dobile kajlu, a žandari su dobili medalje. Ne kapiram – da li to znači da žandari zarade medalju uvek kad urade nešto što im je u opisu posla? Ili se to pred nama odvija neka predstava koju ni onaj Scenarista Prolupali ne bi mogao da osmisli? Jesam li ja jedini koji primećuje da se policija opet nešto uskopistila? Opet izigravaju babaroge – i to plašeći one koji zakon ne krše, poput mene. Šta to misle da postignu, nisam baš načisto.
Dačiću, nismo mi baš tako kratke pameti. A i pamćenje nas još uvek dobro služi, jeb’o ga ja.
– * –
Poslednja vest, od noćas: Whitney Houston je otišla Bogu na istinu. Ne znam detalje sem ovih iz šture vesti.
– * –
Godine 2012. prosečan Srbin dolazi kod doktora:
– Čestitam, živećete sto godina!
– A od čega, majke ti?
– * –
Da li ste znali da je termin “karneval u Veneciji” zapravo pleonazam? Ono u Veneciji je karneval, a sve ono na drugim mestima u svetu je nazvano po tom tradicionalnom događaju.
Istorija karnevala je vezana za Veneciju: to su poklade koje obeležavaju kraj zime. Počinju 40 dana pre Uskrsa i traju deset dana. A ime carneval je poteklo, najverovatnije, od latinskog carnem levare ili carnelevarium, što znači “bez mesa”, “odbaci meso”. To ima smisla u perspektivi početka Velikog posta, pogotovo po jednom od etnoloških tumačenja posta, koje povezuje uzdržavanje od hrane sa krajem zime i suočavanjem sa nedostatnim zalihama pre nego što dospe prva sledeća sezona sveže hrane.
Mada se zvanično smatra da je tradicija otpočela dosta kasnije (pogotovo zbog čuvenih umetnički obrađenih maski, koje se koriste tek od 15. veka), karneval je još u 12. veku zamišljen kao period “kontrolisanog ludila” kojim su vlasti kanalisale ponašanje podanika Mletačke države, tad već veoma jakog trgovačkog entiteta u Mediteranu i Evropi. Ideja karnevala je bila prilično plemenita: hodajući pod maskom i krijući svoj identitet kao legitimni izraz u toku perioda karnevala, svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.
Februar 2012. godine deluje kao da ćemo ga dugo pamtiti po niskim temperaturama, snegu, vanrednoj situaciji (kao da je pa nekada i ukinuta u Srbiji?)… barem do sledeće zime.
S obzirom na to da znam da ima onih koji ne uživaju na temperaturama ispod nule i koji bi radije u kući presedeli/preležali/prespavali najhladnije godišnje doba, predlažem im dva koncerta, prema svom, isključivo egoistično svom izboru, a sve u nadi da će izbor oni stariji od mene pohvaliti, a mlađi se zainteresovati.
Potrebno je vrlo malo: dobar internet protok i par solidnih slušalica na ušima.
Lep i čist dan – reče baja, sede na motorne sanke i za ovolicko izbeže katastrofu.
Lepo od njega što je pri kraju bio iskren.
“…and I don’t know why?”
Postoji televizijski serijal Fishing With John, iz 1991. godine, u kojem su u šest epizoda od po pola sata gostovali razni drugari autora Džona Lurija (John Lurie). Znate ko je dasa, jelda? Glumi, peva, svira, slika, piše i misli, ali o pecanju pojma nema. I tako, u šest epizoda peca sa onima koji znaju o pecanju još manje, na raznim lokacijama.
Na Jamajci je pecao sa Tomom Vejtsom (Tom Waits, ne dam hiperlink, ako ne znate ko je to onda vam ionako nema pomoći), koji je bio toliko razočaran i konceptom i pecanjem da navodno nije dve godine govorio sa Džonom Lurijem. Ipak, vredi pogledati kako su proveli/smorili ova dva tipa. Videćete kako Vejts gradi odnos sa ribom koja služi kao mamac, a videćete i kako upecana riba može da bude lek protiv depresije/neraspoloženja.
Zvuk nije sinhronizovan sa slikom, ali ne smeta. Ne smeta mnogo.
Vejts ipak bolje peva, nego što peca – razlika je mnoooogo veća nego što to čini jedno slovo.
Šta da kaže vlasnik (tačnije: stanodavac) ovakve mačke?
Obrati pažnju na muziku.
Nije mi se dalo. Poslednja dva mačka koja sam imao bili su tako glupavi da smo ih zvali Šaban i Smrda.
Za ovu ujdurmu krivi su isti oni koji su bacili auto iz aviona i okačili ga na bandži. Elem, viralna reklama za tamo neki Čavrlot (ili beše Šerpolet).
Tri, četr:
Vesela neka družina. Kad bi umeli tako da odsviraju šta god požele, e to bi bio posao. Ovako, postoji osnovana sumnja da su ta četiri meseca pripreme i četiri dana snimanja bili frizirani za rezultat…