Tag: umetnost

Kako upropastiti film strave i užasa

Za nepoznavaoce termina “film strave i užasa” – dozvolite da prevedem  na staroslovenski: misli se na horor filmove.

Dakle, jeste li primetili šablon? Tinejdžer u prolazu čuje vrisak iz neke sablasne kuće za koju je mislio da je napuštena. Umesto da pozove policiju, ulazi da izvidi stvar… Klinac od deset godina se vozi biciklom po šumi. Čuje poziv iz šupljeg drveta i, naravno, uvlači se u tu šupljinu… Mladić iz velegrada se naseljava u ribarskom selu, kupuje brod iako nema iskustva, isplovljava na pučinu i pored upozorenja na nailazak bure… Bakica od sto pedeset godina sprema večeru čukununucima, začuje neko čegrtanje u podrumu, uzima iz vitrine protivavionski mitraljez koji joj je još Rambo III ostavio posle one scene sa helikopterom, žustro otvara vrata podruma i kaže “Pacovi, sad ću milosne majke da vam se…” i ne završi rečenicu, nego se skrndelja niz stepenice i prikoči čelom na ekser dužine 20 cm. U zadnjem planu vidimo nekog kako je šmugnuo pored prozora od podruma…

Čekaj malo: da li su svi stanovnici američkih gradova manjih od milion stanovnika baš toliki idioti? A da probamo ovako? Pazi sad:

Elem, kako da upropastite savršeno besprekorni scenario horor filma?

Nastavite sa čitanjem… “Kako upropastiti film strave i užasa”

Važno da je skupo: prilog za anatomiju kiča

Kič je moja omiljena poluistina, jer je jedina koju mogu brzo da prepoznam. Beše pretekla, međutim, još poneka dilema o kiču…

Ne može svaka mazarija da bude kič. Važno je da u rad bude uloženo mnogo besmislenog i skupog rada. Gobleni su najbolji mogući primer.U grupi oldwave, nedavno se dokačismo one kategorije muzičara koji čine zlo muzici tako što rasipaju svoje tehničko majstorstvo na potpuno promašene forme. Počelo je ovim primerom°, drugar se prisetio ovog komada od istog čoveka°, nakon čega sam ja, kroz nekoliko krugova u uzgrednoj raspravi sa ljudima koji celog života slušaju dobru muziku, došao do zaključka da je reč o jadniku koji je zalutao u muziku i da tu o virtuoznosti, mimo tehničke veštine, nema ama ni koliko crno ispod nokta.

(° Ne, nema priloga u obliku video-klipa. Ne pada mi na pamet da ga stavljam na Suštinu pasijansa. Link je dovoljan, kliknite na svoju odgovornost.)

Uto se u raspravi prisetismo brojnih primera drugorazrednih, neharizmatičnih muzičara koji su svoje karijere zasnovali na neznanju i ispraznom muzičkom ukusu većinske publike, kojoj povlađuju tako što joj serviraju rog za sveću posredstvom pompezne, preskupe scenske produkcije protiv koje ta publika ne želi da ulaže ni tračak racionalnog razmišljanja, jer “tako je jebeno teško razmišljati o svemu, pa zašto bismo razmišljali o ovome, kad je to tako lepo i blistavo”.

Što je, ujedno, jedna od školskih definicija kiča.

Nastavite sa čitanjem… “Važno da je skupo: prilog za anatomiju kiča”

Žongler nove generacije

Baš kao što mađioničari, iluzionisti i ostali scenski vragovi moraj uda smisle nešto novo ne bi li povratili pažnju umorne publike, tako i žongleri više nemaju kud: moraju da ugrade neku novu teatralnost, nekakav lični pečat svom bacakanju loptica, štapova i ostalih anrmolja. Evo jednog takvog pokušaja.

Nastavite sa čitanjem… “Žongler nove generacije”

Istinska neistina: Umetnost kao naš život

Dok sam se ja odmarao, budale bogami nisu…

Pre svega, pogledajte sledeću fotografiju:

U pozadini je masivna, gola betonska konstrukcija. Stubovi, iz kojih viri neiskorišćena armatura, zaronjeni u krupan šljunak pridržavaju ploču na kojoj počivaju restoranski stolovi. Ispred armature na kamenu sedi žilavi, ispijeni čovek presunčane kože, očiju sumorno zagledanih u daljinu i usađenih u lice neodređeno starijih godina koje svedoči o teškom. Muzika i žagor koji se šire iz restorana do njega ne dopiru, kao da ih deli večnost. Nedovršena građevina i čovek čine celinu: ona i on su, svako na svoj način, spomenik grabežu, pohvala bahatosti hulja koje nad njima ruski nevaspitano čereče riblje specijalitete. Ali između čoveka i vas, posmatrača, leži žena zatvorenih očiju, trudnica koja od sunca malim peškirom krije stomak. Ni srećna ni tužna, ona jeste to što jeste, jedno sa svojim budućim čedom. Njih dvoje postoje u prvom planu, sve ostalo je optička varka, sočivo koje izoštrava život.

Nastavite sa čitanjem… “Istinska neistina: Umetnost kao naš život”