Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…A odmah zatim glumačka metoda. Što bi rekli, važno je da se identifikuješ sa likom kojeg glumiš. Mnog iveliki glumci su bili sledbenici metode. Ovaj glumac, sudeći po veličanstvenosti rezultata, ima vrlo eksplicitan pogled na tu problematiku.
Što ti je uživljavanje u ulogu. Reditelj je baš mogao malo i da ga olabavi, ali ajd’ sad, onda ne bi bilo ovako zanimljivo.
Juče je preminuo Herbert Lom, engleski glumac češkog porekla. Taman je napunio 95, što su čestite godine. Pošto vi sad ne znate ko je to, a usput ću i ja vama da priznam da ne bih znao da nisam imao pomoćne reference, hajde da kažemo ovako: bez obzira na to što je imao dugu i izuzetno bogatu glumačku karijeru, svi odreda ga znamo kao legendarnog inspektora Drajfusa iz filmskog serijala Pink Panther, čoveka koji je doživeo nervni slom zbog inspektora Kluzoa.
Hajde da se prisetimo jednog klasika.
Koliko simbolike ima u ovom animiranom filmu, tek sad sam svestan. Nekad smo se zabavljali gledajući Pink Pantera – a gledali smo ga i u eri crno-belih televizora – i verovali da je svet naivan baš toliko koliko i mi, dok su nas održavali u stanju prosvećenog dremeža.
Imao bih šta da kažem na tu temu. Ali ne sada.
Prepuštam vas apsolutno besprekornom plesu dve svilene marame.
Izvesno, brzo ste razumeli da te marame plešu pod uticajem kruga od dvanaest ventilatora. Priznajte da ste očekivali da će marame izleteti iz kruga svakog časa.
Mene ova scena podseća na to da genijalne stvari i ideje u sebi uvek čuvaju notu jednostavnosti i notu umetničkog izraza.
U jednom fenomenalnom performansu, autor videa je išao ulicom i pitao prolaznike koliko su stari. Kada je sastavio brojeve od jedan do stotinu, nastalo je ovo:
Fantastično.
Ne bih da komentarišem previše, jer biste u tom slučaju imali ideju da sam zauzeo ovu li onu stranu – a nisam. Jedina činjenica je to da veoma poštujem i priznajem kao umetnost sav taj napor iluzionista da serviraju nešto nesvakidašnje i zapanjujuće. I tu ne vidim ništa neobično niti čudno. A David Copperfield je kralj iluzije.
Samo da se prisetim definicije… U kinematografiji, kadrom se smatra filmski zapis koji je nastao u jednom neprekidnom radu kamere. Ne možemo reći da je to baš isto što i zapis od trenutka pokretanja kamere do trenutka zaustavljanja kamere, jer rade i makaze na montažnom stolu. Ali, kako god okrenete, kadar je osnovna jedinica filmskog izraza.
Ponekad je dovoljan samo jedan jedini kadar da vam totalno pomuti poimanje o nekoj priči. Ili barem da vas takne u srce. Pravo pitanje glasi: može li jedan kadar da učini tako nešto bez ostatka filma? Autor sledeće kompilacije 135 neverovatnih kadrova istražuje to pitanje i pruža vam mogućnost da sami dođete do odgovora.
Nastavite sa čitanjem… “135 kadrova koji će vas podsetiti na značenje filma”
Postoji linija koja se pruža kroz sve stvari: duga, prava putanja od kolevke do groba. Šta biva kad se čovek suoči sa krajem te linije?
Predlažem vam da prebacite film u HD verziju i da raširite sliku preko celog ekrana.
Ovaj kratki film je skrenuo pažnju na sebe na festivalima. Na jednom je i nagrađen.
Ne znam koliko ste skloni prihvatanju skrivenih simbola u pokretnim slikama kao umetničkom izrazu. Ako težite takvom načinu, biće ovde dosta posla za vas kao gledaoca.
Predlažem vam da prebacite film u HD verziju i da raširite sliku preko celog ekrana.
Ne znam kako će vam se učiniti zvučna podloga ovog kratkog filma. No, kako god da je, znajte da je relevantno. Elem, družina koja kreira ove radove inspirisana je radom sastava za proizvodnju elektronske muzike° The Glitch Mob.
________
° Žao mi je, ali ni posle dužeg promišljanja nisam uspeo da pronađem prikladniju sintagmu za to što ti ljudi rade.
Ovaj animirani film sam pogledao juče i od tada ne prestajem da razmišljam o njemu.
Nekim ljubavima nema granice. Pitanje je, pak, kako i koliko razumemo pojavne oblike istinske ljubavi.