Tag: youtube

Prečke do meseca

Dok ja slušam novi album Stevea Hacketta i spremam poslednje dve fotke dana, vi se malo pozabavite dobrom svirkom u žanru koji nije postojao pre nego što je Jon Hiseman okupio ove barabe oko sebe i napravio jednu od najzanimljivijih rock’n’roll priča koje mogu da se ispričaju.

Dragi moji: Colosseum – ponovno okupljanje 1994. godine, snimak sa koncerta u Kelnu. Dave Greenslade u elementu, Clem Clempson pravi najbolji upad akustičnom gitarom otkad postoje akustične gitare… A dalje…

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Jednog dana ću vam pričati o grupi Colosseum. U međuvremenu, ko god samoinicijativno presluša Colosseum Live! (1971) pre sledećeg vikenda, ima piće od mene.

Nova patetična priča

Ovaj edipovac će dogurati visoko u takmičenju X Factor. Ono jeste da nema neku pojavu i da neko treba da ga nauči scenskim kretnjama. Ali zna da peva.

Faktor iznenađenja je bo presudan da lik postane popularan u sekundi. Setićete se sindroma Susan Boyle… Ili, još bolje, Paul Potts… Ovaj glavonja nije baš taj pevački nivo, ali svejedno: masa ga jednako prihvata. A kad te populus stisne u rašlje, nemaš mnogo mesta da se koprcaš i potežeš finese.

Što se mene tiče, nije me kupio. Osim što previše podseća na Joea Cockera, lik previše afektira sa tim figurama. Mislim, neko možda i voli da sipa osam kašičica šećera u šolju kafe, ali ja to ne volim – i to pre zbog glupog koncepta nego zbog preslatkog ukusa.

Ben i ja

Pade mi na pamet: kad sam ja bio klinac, nedeljom ujutru sam mogao da biram da li ću da idem u bioskop ili ću da gledam neki dugometražni crtać na televiziji. Ah, slatko detinjstvo.

Danas: surogat nedeljnog prepodneva za vas, jedan solidni film iz Diznijeve produkcije.

 

Eto, sad znamo kako je Bendžamin Franklin smislio sve ono.

Novčanica: idealno mesto da isprofanišete neku ličnost.

Posoljeno, razliveno, Gibonni

I tako, dok vi otvarate stranice na Suštini pasijansa, a automat se brine da prilozi idu redom u zakazano vreme, Jasna i ja smo se iskrali i upravo smo na koncertu Gibonnija na Spensu.

Prosto, tako.

I još malo sa koncerta u Subotici 1. decembra 2010, gde sam takođe bio prisutan. Strpite se tokom prvih minut-dva.

Nastavite sa čitanjem… “Posoljeno, razliveno, Gibonni”

Elmer i mravi

Jedan klasični crtać iz serijala “The Bugs Bunny Show“. Ali, najpre špica.

E, tako… A onda, zna se: Elmer Davež se bori protiv mrava.

I onda šest minuta reklama, pa minut onog sata (da podesimo i mi svoje satove po kućama), pa dnevnik koji izvesti šta su novo smislili Drugovi Tamo Gore.

Dotak’o je dno života

Moram da obeležim godišnjicu odlaska velikog muzičara. Ako počnem da serem kvake kao Teofil°, upozorite me odmah.

Toma Zdravković (1938 - 1991)Danas je dvadeset godina kako je otišao najbolji kafanski pevač koga je Srbija imala u drugoj polovini XX veka. No, ne zaboravimo: Toma Zdravković je bio i pesnik i kompozitor svoje muzike. Bio je kompletan autor u žanru koji prozapadni komentatori toliko zdušno pokušavaju da pronađu u katalozima da je to prosto tužno i patetično. Svaki kreten će vrlo lako utvrditi da je Toma muzičar iz faha novokomponovane narodne muzike. A pošto je sopstveno mišljenje u Srbiji ravno deliktu, najbolje će biti ako tihom aklamacijom dozvolimo autorima glupih kvalifikacija da one prežive kao istina.

E, dragi moji. Nije ovo Amerika. Brkanje referentnog okvira u kome je muzika nastala sa muzičkim izrazom u koji je ta muzika ukalupljenja ne stoji dobro mimo tog kontinenta. Ne trudite se: trpanje postmoderne muzike u žanrove je Sizifov posao. A ako vam forma predstavlja ključ za suštinu, džaba se i trudim da vam skrenem pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Dotak’o je dno života”

Reka slobode

S vremena na vreme, naiđem na poneki materijal za koji ranije nisam znao, a koji dodaje argument na činjenicu da Amerikanci nikako nisu mogli da podnesu Orsona Wellesa. Bio je previše direktan da bi sveopšte licemerje moglo da ostane neprepoznato. Iritirao je establišment čak i kad je bio narator u običnim dokumentarcima ili crtaćima.

Tako i ovde.

Najtužnije od svega je to što oni kojima je ovaj film iz 1971. godine namenjen nemaju kapacitet da prepoznaju sebe.

Najstariji na vrhu top liste

Boktemazo, nisam ni znao da je još živ. A ne samo da je živ i aktivan, nego i ubada dobitke…

Ima jedna scena u filmu Godfather III: slavi se to što je Michael Corleone kupio dobio viteško zvanje i orden od Vatikana. Među prisutnima je, dakako, i Johnny Fontane, pevač (ili, kako Ameri vole da kažu za takve: crooner) kome je Vito Corleone pomogao više od jedanput u karijeri po metodi “made them an offer they couldn’t refuse“; pride, setite se glave trkačkog konja u krevetu onog producenta u prvom delu, to je taj… Uglavnom, dužan familiji za sve što ima, čuveni pevač se pojavljuje na svim svečanostima i peva za njih… U jednom času u sceni te proslave u trećem filmu, Michael odlazi nekud, a Johnny ga pita:

– Pa dobro, kuda ćeš sad? Taman sam hteo da otpevam tvoju omiljenu pesmu!

A Michael mu kaže:

– Idem u kuhinju, našao sam tamo neke ploče Tonnyja Bennetta…

– * –

Tony Bennett - Duets II - Prvo mesto na Billboardovoj listi Top 200 Albums krajem septembra 2011.Danas sam pročitao da je Tonny Bennett postao najstariji muzičar čiji album je dosegao prvo mesto na Billboardovoj top listi top 200 albuma. Za njega je to prvi put da osvoji prvo mesto – a već mu je 85 godina.

Album Duets II se posrećio matorom keši: reč je o dobrom produkcionom planu za interpretaciju standarda sa mnogim VIP gostima. I, vala, uspelo je: Lady Gaga, k.d. lang, Aretha, Sheryl Crow, Norah Jones, Natalie Cole…. i Amy Winehouse.

I tako čovek, ni kriv ni dužan, ispade najsrećniji lešinar ove godine. Taj duet vas čeka na vrhu jutjub kanala Tonnyja Bennetta. Sticaj okolnosti je hteo da tako ispadne; priznaćete, to je fenomenalan duet.

Ja ću ipak da se pozabavim nečim drugim.

Nastavite sa čitanjem… “Najstariji na vrhu top liste”