Tag: youtube

Kako radi disk u računaru

Da li znate na kom principu radi disk u vašem računaru? Kako postiže toliku brzinu?

Jeste da sam to morao da znam po prirodi struke, ali znate kako to ide… u vreme mog studiranja, disk jedinice za tada popularne Honeywell “šestice” su imale kapacitet od 300 MB i vile su veće od mašine za veš. Čvrsti diskovi za PC nisu bili veći od 20 MB. A ovi diskovi danas prenesu pet puta više informacija u  sekundi, i to bez po muke…

 

Ako vam je tako lakše, pređite na youtube, pa tamo uključite titlove (oznaka “CC”) i izaberite željeni jezik.

Da malo zavrtimo: Bowie!

Petak je popodne, neka radi ko mora, a ja neću. Kako bi bilo da pustimo nešto dobre muzike u uši?

Neka ovo bude samo zagrevanje: mislim da je ovo najspektakularnija živa verzija velike pesme.

Aiiiijjj! Kakav početak! Kakvo prangijanje! Kakva ekipa!

Znate, ja sam se očigledno zaželeo dobrih živih svirki; ove godine, za mene slabo zasad… A Bowiea sam gledao pre, uh, pre dvadeset godina i devet meseci. E, moj Marinko, ala je to bilo putešestvije…

Nego, deder odšrafi tu ozvuku, pa ponovo! A onda idemo dalje…

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zavrtimo: Bowie!”

Kad bismo živeli po pravilima fejsbuka…

Da li ste ikad razmišljali o tome kako izgleda vaš onlajn život? Dakako, pitanje postavljam u svetlu veoma labave pretpostavke da se to bivstvovanje u sajberprostoru uopšte može nazvati životom…

S obzirom na to da ima previše ljudi koji su postali ovisnici o fejsbuku, ovaj mali eksperiment je sasvim na mestu.

 

Čini mi se da ovde nedostaje jedan izuzetno čest gest: da se bez ičijeg poziva pridružite nekoj grupi prijatelja koja razmenjuje neke informacije na temu o kojoj ne znate ništa, a zatim glasno vičete “hahahahahaha!” i “LOL”, strogo pazeći da nikad ništa suvislo ne kažete. Tome, eventualno, možete dodati uskakanje u kadar kad prođe neko sa nekim slatkim kučetom, gde ćete izdeliti silne komplimente o izgledu te životinje, što će biti u direktnoj proporciji sa postignutim stepenom kič-faktora.

Više informacija potražite ovde. Uzgred, učinite to svakako. Upozoravajuće je.

(Via)

Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva

Danas je godina od smrti Bekima Fehmiua. Nije mi izlazio iz glave i na kraju sam popustio: potražio sam neki snimak…

Najpre, negde sam tokom dana zakačio vest, a da je zapravo nisam primio svesno: Bekim Fehmiu mi je ostao u podsvesti i sve sam intenzivnije mislio na njega. U prvi čas ni pod pretnjom ne bih mogao da se setim šta mi bi prva asocijacija. I onda sam guglao – da bih konačno otkrio: danas je godina kako je Bekim metkom prekratio bol svog dugog ćutanja.

Potražio sam neki klip o Bekimu ili sa njim na jutjubu, pa sam na vrhu video nešto što nisam video ranije. Reč je o razgovoru koji je upriličen kao TV emisija povodom izlaska njegove knjige, a tada je on izrecitovao nešto što je nazvao sopstvenim testamentom…

Kakav nastup!

Nastavite sa čitanjem… “Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva”

U žiriju su plakali

Svako malo, poneka poplava izbaci nekoga sa ivice sveta i sunce ga obasja. Posreći mu se da pokaže svoj talenat i da svet sazna za novo čudo. Sećate li se Susan Boyle? Paula Pottsa? Isto tako i ovog puta, samo na drugom meridijanu.

Novo lice i glas: mladi Korejac po imenu Sung Bong Čoi. Poslušajte taj glas i zapitajte se šta bi bilo da je boravio u školi umesto što se izdržavao prodajući koještarije po ulici i noćnim klubovima.

 

Plačite, i treba da plačete. Dečko ima ono nešto što nema ime, a što je potrebno za pevanje koje dira u dušu.

(Via)

Šta je to simpatija

Ovaj klip posvećujem svima koji ga još uvek nisu videli. Oboma, tačnije. Ili vas ima čak troje?… Be right back

Moja generacija je odrasla na knjizi “Olovka piše srcem”. Ovi klinci danas gledaju gluposti na TV umesto da čitaju knjige, a mi se sećamo omiljene zbirke dečijih izjava i ponekad razmenjujemo linkove ka “Kefalici”. Primer za jun:

 

Oborila me je sa onim “Neki ljudi uključe mozak i shvate da…”

A sad – popodnevna žurka!

Mom prijatelju i bratu Zoći danas je rođendan, baš da ne pominjem koji. Da mu poželim sve najbolje zdravicom za koju je sam kriv Hot smile


[EDIT: novembar 2011: skinuli su Silence – a ta numera nam je bila važna… Ovo gore je surogat – lepa pesma sa kič-slikom. Phui.]

I, naravno, neću zaboraviti ličnu poruku za svog prijatelja:

 

Živ mi bio, hombre!

Zubar iz Džaipura

U svetu u kome važe druga pravila, u zemlji u kojoj je granica siromaštva niža nego granica gladi na drugim mestima, i zdravstvena zaštita ima svoje različito izdanje.

Nije za gadljive i one sa slabim živcima, stomakom i ostalim potencijalno labilnim podsistemima u organizmu. Upozoreni ste.

 

Uh.

Davitelj se kupa

Ludačka scena iz legendarnog filma…

 

Biće da nismo najbolje razumeli ovaj film kada se pojavio… Mene je oduševljavao pristup koji je bio na tragu klasične film noir atmosfere (mada klasični film noir zahteva odsustvo boje), sve sa neizbežnom naracijom u pozadini. Najveći deo filma se zbiva noću, upadljivo je odsustvo detalja u kadrovima – a priča je upakovana perfektno. Istina, u to doba su kod nas dominirali klasični kombinatski filmovi, protiv čega ni Šijan ni Pajkić nisu mogli mnogo jer su bili manjina. Bivali su i ovde angažovani i neki glumci koji nisu imuni na kombinatsku glumu (počev od Nikole Simića, koji je svoju ulogu, sasvim nepotrebno, sproveo u karikaturalnom tonu, i Radmile Savićević, koja nije bila na visini svojih sposobnosti u ovom filmu). Ali, zato je Taško Načić pametno iskoristio da maestralno i nezaboravno odigra jedinu glavnu filmsku ulogu u životu. A Rahela Ferari – šta reći, nego izvući još jedan snimak baš zbog nje. I to kakav!

[EDIT 11.3.2012: Nažalost, taj video je povučen zbog žalbe Centar filma. Klip od minut i po. Nosite se u pizdu materinu, bre! Više neću da kupujem vaše DVD-ove.]