Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!
Može biti da vi mislite da je to pitanje benasto i glupo, ali se pokazalo ne samo da nije glupo, nego već i veoma zanimljivo. Lik u Međunarodnoj svemirskoj stanici je udovoljio ovom pitanju dvoje srednjoškolaca i napravio eksperiment pred kamerom. Pazi sad:
(uoči kako je krpa bila spakovana)
Pa sad ti reci da postoje glupa pitanja.
Pogledajte šta rade ova, hm, trojica.
Svašta bi čovek pomislio. Na čas me podsetilo na polovinu onog tzv. benda Village People, božemeprosti. Ali ajde-de, ne može mu se osporiti doza originalnosti.
(tnx Boris)
Ima li ikoga pismenog po kriterijumima 21. veka da ne zna kako izgleda zgrada sidnejske Opere? Ova građevina, koju je Zelazni nazvao “riba-jede-ribu-jede-ribu”, najveća je likovna ikona Australije. Šta jedan vrsni arhitekta veli o ovom delu svog kolege Jørna Utzona?
Hteo bih usput da vas podsetim na dr Ranka Radovića, arhitektu koji je pored hiljadu obaveza stizao i da se bavi popularizacijom arhitekture. Njegov pristup me je podsetio na onaj školski program televizije Beograd, onih godina kada je televizija, zamislite samo, služila i kao sredstvo obrazovanja. Bilo je to toliko davno da se danas ponekad pitam je li to zaista bilo tako ili sam sanjao.
Da li biste mogli da spavate neušuškani? Posada Međunarodne svemirske stanice nema mnogo izbora.
Kad ih vidim kako uživaju, i ja bih da probam. Istina, to uživanje se plaća sa mnogo rada, ali nije to razlog što neću biti u prilici da se odvojim od Majčice Zemlje.
Eh, kakva su to vremena došla…
Je li to ona globalizacija o kojoj svi pričaju?
Odavno je neko izrekao ideju da bi asteroide trebalo eksploatisati kao sirovinske resurse bliske sutrašnjice. Kako stoje stvari, prvi testovi će biti izvedeni uskoro. Obama je potpisao proširenje budžeta NASA zarad potrebe eksperimenta koji treba da izgleda otprilike ovako.
Prokrastinacija je sociopatološka pojava… Koju ću vam objasniti sutra.
Da nije prokrastinacije, ovo mesto bi izgledalo kao da… Ovo mesto bi izgledalo drugačije.
Crevo za vodu, zvučnici, oscilator sa kontrolisanom frekvencijom, i tako to.
Ako se ne varam, postoje fontane u kojima je ovo načelo i praktično primenjeno. Dabome, Gugao je zlotvor: prosta potraga nije urodila plodom, tako da ovog časa znam manje nego što sam znao pre pisanja ovog priloga.
Kako mi se čini, to i kod nas izgleda ovako nekako:
Ne treba suditi pre vremena: sigurno Mrkonjić zna šta radi…. Valjda zna… To jest, možda zna… A možda i… Važno da se radi. I nadasve, važno da je normirano.