Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Možda vam je poznato, možda i nije: jednom godišnje, u šestom mesecu sezone suše, meštani sela Bamba u zemlji Dogona, naroda iz centralnog Malija, okupljaju se oko nevelikog jezerceta u blizini i na znak uleću da pohvataju svu ribu. Taj ritual se zove Antogo i izgleda ovako.
Posle petnaest minuta, oglašava se prekid tog “ribolova”. Sav ulov ide glavnom starcu u plemenu, a on se onda brine da svako dobije jednak deo.
Više informacija možete pronaći ako guglujete pojam “dogon fishing ritual“.
Dakle, zadatak je veoma lak u svojoj suštini: na raspolaganju ti je rashodovani Volvo 850 i raznorazni materijal na auto-otpadu koji možeš da upotrebiš prema nahođenju. Tvoj zadatak je da vožnjom razlupaš Volvo do te mere da više ne bude u voznom stanju.
Da li si razumeo zadatak? Odlično. Na izvršenje!
Niste čuli za dotični, hm, instrument? Sto godina mladosti, uvek ima vremena da se nauči još ponešto.
Kažu da instrumentalisti na tubi i fagotu trpe psihičke posledice zbog izloženosti lobanje niskofrekventim vibracijama tokom višegodišnjeg redovnog sviranja (a bez redovne vežbe, nema virtuoznosti). U ovom slučaju, šta ja znam, meni pre liči da treba da si već podilejisao da bi uopšte pokušao da sviraš na ovom sulundaru.
Dragi moji,
Danas Suština pasijansa otvara svoje srce jubileju.
Mislim – jebe se nama za jubileje, nismo spali na to da nam godišnjice predstavljaju lajtmotiv delovanja, ta vremna su prošla, cveće je nabacano na žutu kaldrmu dok je priolazila štafeta, nego ovo je ozbiljna stvar.
Elem, danas je četrdeset godina jednog od najvažnijih dela u muzici dvadesetog veka. Reč je o albumu The Dark Side of the Moon°, magnum opusu engleske grupe Pink Floyd.
Predlažem da saznate poneku pikanteriju o nastanku tog dela.
Pazi sad: to se radi uz pomoć priručnih alatki.
Auh, brate! Pa to je oko 3 Hz!
Jednu po jednu, bato. Jednu po jednu. Obrati pažnju.
Priznajte da ste bili hipnotisani posle nekog vremena. I budite zahvalni što ovaj snimak traje samo dva i po minuta.
Poslednjih nedelja se nešto silno pričalo o asteroidima. Te ovaj prolazi blizu, te hoće li nas onaj zveknuti, te nikad ih nije bilo toliko… E, čekaj malo: bilo ih je. Oduvek ih je bilo, pri čemu hajde da se dogovorimo, onako u duhu postavke Ajnštajnovih referentnih okvira za raspravu, da “oduvek” smatramo tek veoma kratki period istorije kosmosa u kome je čovek podigao glavu i počeo da čata po zvezdama.
Tek smo nedavno uspostavili metodologiju, tehniku i praksu katalogizovanja i praćenja kretanja asteroida. A to “nedavno”, ajd’ opet po Ajnštajnu, smatrajmo periodom od tridesetak godina… Elem, neko je bio vredan, pa napravio šematski prikaz razvoja kataloga asteroida – pre toga, to je bilo samo rasuto kamenje koje se dominantno nalazi u tzv. asteroidnom pojasu između Mara i Jupitera. Pogledajte sledeću animaciju. Pre nego što započnete, savetujem da prebacite snimak u HD rezoluciju i da raširite sliku preko celog ekrana: tako ćete lakše prepoznati detalje koji su u ovoj ilustrovanoj priči važni.
Fascinantno!
A sad, ukoliko ste se uplašili, lakše malo. Potencijalnu opasnost čine samo tačkice obojene u crveno. Kažu da postoji realna verovatnoća a nas nešto klepi u sledećih 1000 godina; kako su do tog broja došli, ne bih znao da kažem…
Šta znam, ako ste zainteresovani za upražnjeno mesto u Vatikanu, verovatno kasnite. Ali možete pokušati da prikupite uslove do sledećeg izbora.
Možda i uspete.
Audi reklamira novu perverziju: auto koga uputite da sam ode na parking i posle ga pozovete da se vrati.
Eh… Puste želje, pusti snovi.
Nego, pitam se da li će postojati režim parkiranja za srpsko tržište. Ma znate sigurno, ono kad Audi uleti iza vas na slobodno mesto baš u času kad ste ubacili u rikverc da se smestite na to mesto… E, pa hoće li to Audi umeti sam da uradi ili će mu trebati izraslina u obliku čovekolikog majmuna obrijane glave? Uz cenu tih modela, za očekivati je da čovekoliki ide gratis.
Svašta sam viđao, pa i ljude kojima je ostao samo palac. Jedan mi je svedočio da je prošlo bar petnaest sekundi dok nije ukapirao da mu nedostaju dva prsta na ruci, koliko je rez bio oštar i precizan na deset hiljada obrtaja… Pitao sam se da li mora da bude tako. Izgleda da ne mora.
Fascinantno. Sad samo sa se učini globalno raspoloživim.