Kad nosiš fotoaparat(+) sa sobom tamo-amo, fotku dana je lako uhvatiti.
Talas loÅ¡eg vremena je trajao kratko. U kratkim periodima svežine kad sunce već udari, na nebu u ravnici se uobiÄajeno pojavljuju beli stratokumulusi. Ja ih nazivam “Simpsoni”, pogodite zaÅ¡to. 
Najpre sam mislio da izaÄ‘em iz grada i uhvatim jedan total neba koji nije ometen kroÅ¡njama i žicama, ali onda pomislih – Å¡ta fali da zakaÄim i delić ulice?… I onda ispade ovako:
Mogao sam da iskloniram to granje desno. Štaviše, mogao sam da napravim tih osam koraka da bih izbegao ulazak granja u kadar. Problemom razloga zašto sam to ostavio će se već pozabaviti neko drugi. 
Neka ostane ovako, ima tome razloga.
Krajnje je vreme da izađem u polje i uslikam neko žito.
(+) Da, znam da novo izdanje Pravopisa nalaže da se piÅ¡e “foto-aparat” umesto “fotoaparat”, a znam i objaÅ¡njenje za tu promenu. E, pa mene nećete videti da poÅ¡tujem Pravopis u tom detalju. Å ipak, doktore Å ipka.
ViÅ¡i kontrolor SemjoniÄ, zainteresovan po hiljadu prvi put, poluživ, razgolićen, izleteo je na peron i glavom je lupio u ogradu… Trenutak, dva ili tri je joÅ¡ stajao, njihao se kao zamiÅ¡ljeni prutić, a zatim je pod noge putnika koji su izlazili pljunuo, i sve kazne za vožnju bez karte Å¡iknule su iz njegove utrobe i razlile se po peronu…