Dok smo Ana i ja na putu, neka vama malo zasvira!
Ovo je sad nešto u stilu Radio Šapca iz sedamdesetih… 
Ali da ne provociram…
Day: June 28, 2011
Fotografija dana, 28. jun 2011
Današnja je zamalo bila odložena do sutra uveče; a onda sam, po običaju, pronašao motiv sebi ispred nosa…
Tema “tekstilna tekstura” postoji kao stavka na spisku mogućih tema u projektu “jedna na dan”. Nisam o tome previše mislio, a ne bih se setio ni danas da nisam nešto čeprkao po nekom plakaru na čija vrata su bile okačene neke “klovnovske” pantalone.
To je bilo to: i tekstura i motiv boje su mi se učinili zanimljivim, pa sam štricnuo nekoliko ekspozicija. Onda sam nad njima čeprkao razne isečke, sve dok nisam došao do ovog:
Bilo je snimaka koji su možda na oko lepši, ali ovde imam zanimljiv slučaj mnogo detalja: prelom tkanine, jedan pogužvani deo, tačno vidljive teksture tkanine i detaljno jasan motiv dezena. Iskreno, ni da sam se mnogo trudio, ne znam šta bih mogao bolje da postignem. Mišn akomplišd.
Moram na put. Biću odsutan 24 sata, a za to vreme ću pokušati da snimim nešto zanimljivo u holu nekog od novosadskih fakulteta…
Glava 38: Omutišče – Leonovo.
(Isečak)
…
– Gde je izašla?
– Izašla je u Hrapunovu. Ona je iz Petuški putovala u Hrapunovo. Ušla je u Orehovo-Zujevu, a izašla je i Hrapunovu.
– U Hrapunovu! Šta lupaš, Petre?… Ne sluđuj me, ne sluđuj… Da, da… Najvažnija misao… Ne znam zašto mi se po glavi mota Anton Čehov. A zašto – pojma nemam. Da, i Fridrih Šiler, Fridrih Šiler i Anton Čehov. A zašto – pojma nemam. Da, da… Sad mi postaje jasnije. Fridrih Šiler, kad je sedao da piše tragedije, noge je uvek spuštao u šampanjac. Tačnije, ne, nego tako. To je tajni savetnik Gete, on je kod kuće uvek bio u patikama i halatu. A ja – ne, ja sam i kod kuće bez halata; ja sam i na ulici u patikama… A šta će tu Šiler? Da, evo zašto: kad je pio votku, noge je utapao u šampanjac. Spusti noge u šampanjac i pije votku. Dobro! A Čehov je pred smrt rekao: “Hoću da popijem!” I umro je…
Petar me je, stojeći nada mnom, gledao. Ja misli sređujem, a ti – gledaj. Bio je i Hegel. Dobro se sećam: bio je i Hegel. On je govorio: “Nema razlike osim razlike u stupnju, među različitim stupnjevima u razlikama.” To jest, ako se prevede na normalan jezik: “Ko sad ne pije?”… Petre, imamo li nešto da popijemo?
– Ništa. Sve je popijeno.
– U čitavom vozu nema nikog?
– Nikog.
– Tako…
Ponovo sam se zamislio. Bile su to čudne misli. Obavijale su se oko nečega što je već u nešto bilo uvijeno. I to nešto je, takođe, bilo čudno. A duša – duša je bila teška…
…
(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)
A kako će sići?…
Nije za one sa slabom petljom. Ja se plašim visine i deset puta sam došao u iskušenje da prekinem gledanje. Kako god, izdržao sam. A vi ste upozoreni.
Elem, čovek se penje na vrh komunikacionog tornja visokog jedva 538,8 metara… Pih, pa to nije ni 540 metara…
Koliko god da plaćaju ovu dvojicu, nije dovoljno.
(Tnx Ajgor)