Month: February 2012

Happy Birthday, Mr Gabriel!

Danas je rođendan jednog od najvećih umetnika u istoriji rock ikonografije. Proizvodio je multimediju još u vreme kad mi nismo ni znali šta ta reč znači.

Peter Brian Gabriel je rođen 13. februara 1950. godine u južnoj Engleskoj. Bio je osnivač i frontmen grupe Genesis. Iza rada u toj grupi, seldila je duga, plodna i neverovatno uspešna solo karijera koja traje i danas, evo već punih 35 godina.

Idemo redom.

Da je Gabriel ostavio samo ono nasleđe u grupi Genesis, a da se posle posvetio lezilebovanju, bilo bi dovoljno za trajno poštovanje. Budite slobodni da pitate bilo kog ozbiljnog poznavaoca grupe, svako će vam reći da je zlatna petorka Gabriel-Hackett-Rutherford-Banks-Collins neprevaziđena kao oblik benda. Pa mislim: Nursery Cryme; Foxtrot; Selling England by the Pound; The Lamb Lies Down on Broadway. Birajte redom ove albume i pažljivo ih preslušajte sve. A ako ste baš-baš dokoni, onda pokušajte da dokučite koji je od tih albuma najbolji.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gabriel!”

Ko kosi, a ko vodu nosi

Ne mogu da izdržim. Moram da ispravim jednu nepravdu.

Postoje stvaraoci i postoje interpretatori. Opredelite se.Znam, tužno je i patetično sad to potezati. O mrtvima sve najlepše i ostale gizdave parole koje nisu ništa drugo nego kliše.

Znam i to da svetom hodaju lenji mozgovi, a to je strašnije od smrti jedne pevačice koja je deset godina hodala stazom samouništenja i najzad uspela u nameri. Posebno me je isprovocirala nepažljivo izrečena i nehotično pogrešna kvalifikacija moje školske drugarice, koja je na fejZbuku napisala:

Ostavila je pesmu za sva vremena..

E, pa neće biti. Nije Whitney Houston ostavila nikakvu pesmu. Koliko znam, ona u životu nije napisala nijednu pesmu – pevala je ono što joj drugi napišu. U slučaju o kome je reč, ona je ostavila svetu jednu nezaboravnu interpretaciju. I to je to. Ne, to nije bilo malo. Ali  da se zna ko kosi, a ko vodu nosi.

I zato, sasvim nehotice se navadih da delim pamet okolo, kao da je imam previše, Bože me prosti. Želim da vam skrenem pažnju na jednu lepu i važnu pesmu iz 1974. godine, u izvedbi autorke.

Jesmo li se razumeli?

Slučajevi (4): Sonet

Kasirkine reči nisu bile od pomoći. Srećom, posle se neko dete strovalilo sa klupe…

– * –

Sonet

Desio mi se neobičan slučaj: neočekivano sam zaboravio, šta ide prvo, 7 ili 8.

Odoh sam do komšija i upitah ih šta oni misle o tome.

Kakvo je bilo samo njihovo i moje iznenađenje kada su iznenada otkrili da ni oni ne mogu da se sete redosleda brojeva. Brojeve 1, 2, 3, 4, 5 i 6 su pamtili – a dalje su zaboravili.

Pošli smo svi u prodavnicu “Delikates” na uglu Znamenske i Besejne ulice, i upitali kasirku o našoj nedoumici. Kasirka se tužno nasmejala, izvadila iz usta mali čekić i, malo mrdnuvši nosom, rekla: “Po meni, 7 ide posle 8 u tom slučaju kada 8 ide posle 7”.

Zahvalili smo kasirki i razdragano istrčali iz radnje. Ali tada, zamislivši se nad kasirkinim rečima, ponovo se pokunjismo, budući da su nam se njene reči pokazale lišenim svakog smisla. Šta nam je preostalo da radimo? Pošli smo u Letnju baštu i počeli tamo da brojimo drveće. Ali, izbrojavši do 6, zastadosmo i započesmo prepirku: po mišljenju jednih, dalje je sledilo 7, a po mišljenju drugih – 8.

Prepirali bismo se mi vrlo dugo da se, na sreću, tu sa klupe nije strovalilo nekakvo dete i polomilo obe vilice. To nas udalji od naše prepirke.

A zatim se raziđosmo kućama.

12. novembar 1935.

Pošli smo u Letnju baštu i počeli tamo da brojimo drveće. Ali, izbrojavši do 6, zastadosmo i započesmo prepirku: po mišljenju jednih, dalje je sledilo 7, a po mišljenju drugih – 8.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Fotografija dana, 12. februar 2012

Nište nije bilo po planu, ali sam rešio da se ne nerviram zbog toga. A za dobru jabuku uvek ima i mesta i raspoloženja.

Mislio sam da sneg neće padati, ali pošteno je da kažem i to da nisam pažljivo pratio vremenske prognoze. Uglavnom, propao mi je plan da posle ručka odem u laganu šetnju tokom koje ću da lovim zimske čarolije. A oko kuće mi se baš nije dalo (osim lopatom, tjah) i na kraju sam ostao bez plana za fotku dana. Uto sam se bavio nečim drugim i dan je iscurio na puc prstom.

Blizu ponoći, još bez ideje šta da bude foto-sesija, latim se jabuke… I tako, sa jabukom u jednoj ruci i nožem u drugoj, očas se rodila priča.

Fotografija dana za 12. februar 2012.

Igra se sastojala iz promene položaja osvetljavajućih tela… Moraću da nabavim još džepnih lampi; teško mi je da radim sa žutim i belim svetlom odjednom. Ovog puta sam se snašao uz pomoć jednog LR preseta, ali to nije bio plan; ne treba se snalaziti, treba planirati. I ta pouka, empirijska do koske, učinila je večerašnju foto-sesiju uspešnom. A ni fotka nije tako loša. Uglavnom, mišn akomplišd. Nerd smile

Slučajevi (3): Starice koje ispadaju

Kada je ispala i šesta starica, meni je dosadilo da ih gledam.

– * –

Starice koje ispadaju

Jedna starica se od preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se.

Kroz prozor se nagnula i druga starica, gledajući dole na onu koja se razbila, ali je od preterane radoznalosti ispala kroz prozor i razbila se.

Zatim je kroz prozor ispala i treća starica, zatim četvrta, zatim peta.

Kada je ispala i šesta starica, meni je dosadilo da ih gledam pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gde su, kako čujem, jednome slepcu poklonili pletenu maramu.

1936-1937.

Jedna starica se od preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Utovar nedeljom, 12. februar

Uživate li u zimskim radostima? Čistite li sneg? Samo je potrebno da postavite lopatu u položaj za upotrebu. Svi ima da se prepadnu.

Stigla dojava da jedan vozi bicikl po pešačkoj zoni. Ako im uspe da ga zaustave, svima medalje!Barabe su pokušale da pobegnu, a žandari su ih uhvatili. Dakle, i jedni i drugi su radili svoj posao. Barabe su dobile kajlu, a žandari su dobili medalje. Ne kapiram – da li to znači da žandari zarade medalju uvek kad urade nešto što im je u opisu posla? Ili se to pred nama odvija neka predstava koju ni onaj Scenarista Prolupali ne bi mogao da osmisli? Jesam li ja jedini koji primećuje da se policija opet nešto uskopistila? Opet izigravaju babaroge – i to plašeći one koji zakon ne krše, poput mene. Šta to misle da postignu, nisam baš načisto.

Dačiću, nismo mi baš tako kratke pameti. A i pamćenje nas još uvek dobro služi, jeb’o ga ja.

– * –

Poslednja vest, od noćas: Whitney Houston je otišla Bogu na istinu. Ne znam detalje sem ovih iz šture vesti.

– * –

Godine 2012. prosečan Srbin dolazi kod doktora:

– Čestitam, živećete sto godina!
– A od čega, majke ti?

Važno da ima ko da te izleči, a posle - sto godina!

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 12. februar”

Bumba polaže ispit

U slučaju da vas juče nisam dovoljno isprovocirao na “Diplomce“, aj’ da pokušam ponovo…

I kao što rekoh… Ako hoćete da se pridružite istraživanju legendarne serije, nastale pre nego što je autor Siniša Pavić počeo da piše baljezgarije, a glumci su znali da glume, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!

[EDIT 11.3.2012: sadržaj je povučen na zahtev “Centar filma”. Ko je gledao, gledao. Nema više.]

Fotografija dana, 11. februar 2012

Lakše reći nego učiniti: slikanje u skoro potpunom mraku, sa odloženim blicem. Probajte, pa ćete videti…

Pravo iskušenje je bilo preda mnom, jednom kad mi je palo na pamet: hteo sam da napravim noćnu ekspoziciju ledenica koje vise ispred mog prozora iz predsoblja u dvorište. Mogu da opaučim prosti blic, ali onda nema pozadine; da bi se obezbedila nekakva pozadina, treba pokrenuti tzv. slow sync mode, režim koji podrazumeva sporu ekspoziciju i blic na početku ili na kraju te ekspozicije.

Stavio sam aparat u taj režim, odabrao 2nd curtain (opaljenje blica na kraju) i, što reče hrabri žandarm, postavio fotoaparat u položaj za upotrebu. E, al’ ‘oćeš, nema svetla za fokusiranje. Mogao sam da uzmem baterijsku lampu i da osvetlim ledenice da ih fokusiram, ali to bi mi oduzelo pola ekspozicije pri merenju, a moj aparat se svakako malo čudno ponaša sa aftamackim fokusiranjem pri ručnim podešavanjima blende i ekspozicije; pa dobro, prebacim na ručni fokus i završim posao.

Tokom sedam ekspozicija, uglavnom sam se mučio da potrefim vrhove ledenica; a prozor je bio otvoren i nisam hteo da odlažem ništa ni sekunde,  jer -10°C je prebrzo osvajalo unutrašnjost mog doma… Prekinuo sam brzo. I eto cele sekunde iz ruke:

Fotografija dana za 11. februar 2012.

Odrekao sam se masivnijeg dela (sad ima pet debelih ledenica i tri tanke) samo da bih imao uredne vrhove. Pozadina, koja svakako i treba da je zamućena, dovoljno je svetla od refleksije snega (koji je danas opet padao, grrrr). Fotka nije bogzna šta za prikazivanje, nego čista vežba u nenormalnim uslovima za slikanje i kao takva je uspešna. A jednog lepog dana, ko zna kad, naći ću i nešto zanimljivo za slikanje ovom tehnikom. Kako god: ledenice su u fokusu, ergo mišn akomplišd. Just kidding