Kad pre februar! Pa mis’im, stvaaaaaarno! Lakše bre malo s tim kalendarom!…
Veli Odgovara Kraljeviću Marko, kada sam mu rekao da film Until the End of the World traje tri puta po sat i po:
…Nešto sam razmišljao da ću ja gledati i čitati kad odem u penziju, ali mi se ne sviđa taj koncept. Ili je dan kratak ili treba izvršiti reviziju potrošnje vremena. To svakako radim, ali manjka vremena, brate mili. Nekad sam posao završavao za sat-dva, a sada to nije moguće.
Kažu da ima veze i sa subjektivnim doživljajem vremena. Sad nam sinapse rade sporije nego kad smo imali 25 i manje godina, pa sporije doživljavamo svet (kapiranje included). A koncept “kad odem u penziju” izgovaram samo kad se baš-baš zajebavam: odavno sam svestan da ću raditi dok ne crknem, jer moju penziju neće imati ko da zaradi.
– * –
Ne kapiram zašto su baš tehno-manijaci toliko nepismeni. Na uzorku od dvadeset postova na blogovima, fejZbuku i Ćijukalici u kojima je upotrebljen kondicional reči “biti” u drugom licu množine, na petnaest je upotrebljen oblik “bi”, koji je nepravilan za to lice. Poražavajuće.
Pogotovo mi idu na ganglije ti takozvani “uticajni blogeri”, nabijem ih na kuraž tako pametne.
Ponavljaj za mnom, o nepismeni kolega:
ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.
Ajmo još jednom:
ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.
I još jednom:
ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.
Sledeći put rešavamo ćemo da rešavamo neke druge probleme.
DIMENZIJE – bajt/glugenija
Gledam klince kako se raduju snegu. Obrazi rumeni, zažareni. Samo se oni i vide. I po par razdraganih okica. Sve ostalo im je upakovano. Valjaju se, slikaju se, trude se da “sazidaju” Sneška… Radost je veća, jer škola ne radi. A taman je nastavnica mislila da propituje lektiru.
