Month: February 2012

Pjesma No. 3

Tekst koji sledi govori o nečemu što volim. Zato ga pišem najintimnije što mogu. A vi shvatite ili ne, naklon dajte ili nogu. Kako god, no hard feelings, molim.

Dvadeset debelih godina dešava nam se demontiranje životnog modela koji smo živeli prethodnih pedeset. Voleli mi to sebi da priznamo ili ne, dobre strane tog modela su bile pre svega kulturološke. Operske dive Narodnog pozorišta u Beogradu imale su obavezu svratiti par puta mesečno u Radio Beograd, i tamo snimiti kakvu lepu narodnu pesmu. Televizija Beograd je imala dečiju redakciju koja je imala sopstvenu produkciju. Molim da notiramo: odličnu produkciju. Čak ni najniži, ameboidni, oblik televizijske zabave, takozvani kvizovi, nisu za svoj centar imali gledaoca, već znanje. Dok padam u nesvest pred likom i delom Lazara Stojanovića & Co., poslednjim trzajem svesti primećujem kako današnje prikazivanje tada zabranjenih filmova jasno govori o tome da su cenzori nekada jako dobro umeli da prepoznaju đubre.

I toliko o tome. Nego:

Nastavite sa čitanjem… “Pjesma No. 3”

Utovar dvadesetdevetim februarom

Što je red, red je. Uvodim pravilo vanrednog utovara svakog 29. februara. Čisto da bismo lakše disali.

Ovaj datim se ne javlja dovoljno često, pa nam ostaje da uživamo u njemu u potpunosti kako bismo mogli da se hranimo sećanjem dok se datum ponovo ne desi.

Da sam se rodio na ovaj dan, sad bi mi bio otprilike dvanaesti rođendan.

Koliko dvadesetdevetih februara ste dosad doživeli? Meni je ovo dvanaesti. Još jednom ovako, pa meni dosta.

– * –

Nego, moj novi kralj, car, bog i diktator: Sasha Baron Cohen. Gledajte šta je uradio nakon što su mu zapretili da ne može da ide holivudskim crvenom tepihom kako on hoće.

Kakav majstor!

Nastavite sa čitanjem… “Utovar dvadesetdevetim februarom”

Duvaj vetre

“…Ako se teturaš po pokretnoj traci,
onda šlajfuješ čitavog dana…”
– Tom Waits

Ovog dana koji nam je svake četvrte godine dat, ne bi trebalo da šlajfujemo. Bolje da napravimo promaju i neka bude oduvano što oduvano može biti.

Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”

Umetnost na velikom obruču

Danas je dvadesetdeveti februar. Danas će Suština pasijansa pokušati da izvede jedan eksperiment. Budite uz nas tokom celog dana, a mi vam obećavamo priloge svakog sata.

Dan počinjemo sa video zapisom, kao i uvek. Ovako nešto ne možete da vidite često.

Preporučujem gledanje u visokoj rezoluciji i u režimu punog ekrana.

Zapanjujuće. Ježio sam se u talasima.

Fotografija dana, 28. februar 2012

Trebalo je da pogodim zašto je takvo sivilo dominiralo celog dana…

Ovo je bio jedan od onih kratkih i prekratkih dana, kad imate utisak da sve radite, a ništa ne postižete. Nisam bio dokon, dakako, ali je išlo sporo i stalno sam imao utisak da nešto grešim (mada, da kucnem u drvo, još nije baš dotle došlo).

Uočio sam neku čudnu boju neba. Prilično glupo s moj strane da nisam pogodio da je to nebo koje donosi sneg; u suton je počeo da pada. Pre ponoći je stao, a krovovi su opet potpuno beli. Do đavola, bilo je dosta.

tokom kraće pauze rano popodne, brzo sam otvorio prozor i puknuo tri ekspozicije u poznatim smerovima. Isekao sam uobičajeni kadar – ama, planirao sam ga još pre nekoliko dana – da bih obeležio mesec dana pre isteka prvog ciklusa “jedna na dan”. Iako je ekspozicija bila ispravna, scena je izgledala totalno isprano da sam zamalo odustao od fotke. E, a onda sam zavirio u jednu knjigu sa fotografijama i naleteo na jednu prastaru retuširanu i kičicom obojenu fotku. I odmah sam odlučio da od trivijalne scene napravim parafrazu; znao sam i način kako se to radi. Evo šta sam dobio:

Fotografija dana za 28. februar 2012.

Naravno, ove boje su veštačke. Polazna tačka za izvođenje tehnike Split Toning je bila monohromatska verzija fotografije. Imao sam tačan uzorak boja koje sam hteo da postignem i, pošteno, malo sam se namučio dok ih nisam postigao; ali to je to. Najteže mi je bilo dok nisam ukapirao da treba da izvedem da nebo (skoro belo) bude plavo, a zid, kao sledeća najsvetlija površina, da bude crvenkast; to se postiže menjanjem granice između svetlog i tamnog u definiciji podele tonova. I doista, kako sam to postigao, tako su te veštačke boje “legle”. Benasto, ali efikasno. Mišn akomplišd. Just kidding

Prelistavam februarski National Geographic

Zaboravili ste, a? Ja nisam. Štaviše, umalo nisam odustao od pokušaja.

National Geographic Srbija, februar 2012.Ovo je teško da se objasni, ali pokušaću.

Najpre, zašto ovako kasno? Februarski National Geographic je izašao pre 24 dana. Ima li to smisla? Upravo to sam pitao danas Igora u jednoj prepisci. On mi je rekao ključnu stvar: “važi celog meseca, zar ne?”. I duže, prijatelju. I duže. Ja svoju kolekciju National Geographica smatram vrednim blagom.

A onda: baš to što National Geographic smatram blagom – nisam više pretplatnik. Posle pet punih godina. Kapitulirao sam pred poštarima koji rade šta hoće sa mojim primercima časopisa. Ne bi mi bilo pravo ni da sam dobijao te brojeve besplatno, a kamoli što sam ih plaćao. Živeo sam u iluziji da mogu da živim u koliko-toliko uređenoj zemlji i da pretplatom na časopis kupujem udobnost koja mi civilizacijski pripada. Međutim, poštu u ovoj zemlji raznose osobe čiji broj cipela je očigledno veći od njihovog koeficijenta inteligencije. Njihovi nadređeni, i to na nekoliko nivoa u lokalnoj podružnici Pošta Srbije, mrtvi ‘ladni izjavljuju da im ne mogu ništa. Time ispada da im ja mogu nešto; a pošto se plašim zatvora u slučaju da zaista nešto i preduzmem, to sam odlučio da je pametnije da od sada forsiram kioske.

To, dakako, nije izgovor za tronedeljno kašnjenje u prelistavanju aktuelnog broja.

Poenta je u tome, priznajem, što nisam pročitao aktuelni broj. Dobro, dešavalo se da na blogu prelistam broj u kome nisam pročitao sve članke; ali nije bilo da nisam pročitao baš nijedan. I nema druge: ove večeri paralelno čitam aktuelni broj i pišem ovaj prilog. Zbog toga, ovog puta će izostati uobičajeno slušanje moje omiljene radio stanice. Večeras mi je po volji tišina.

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam februarski National Geographic”

Slikanje snopom svetla

Tema je neiscrpna. Potrebno je nešto opreme, malo veštine i dosta mašte i – da vidiš kako sve može da se izvede.

Slikanje svetlom je fotografska tehnika koja kombinuje dugu ekspoziciju u potpunom ili delimičnom mraku sa crtanjem po vazduhu uz pomoć nekog osvetljavajućeg tela (npr. baterijska lampa, dioda ili makar displej telefona). Možda ćete se setiti, i ja sam pokušao tako nešto još prošlog juna. E, natrčao sam na zanimljivu kolekciju takvih fotki na Mreži.

Disciplina za šampionske crtače...

Pogledajte tu kolekciju. A ako imate DSLR, to verovatno znači da raspolažete i opcijom bulb, predlažem vam eksperiment u mraku. Trebaće vam daljinski okidač koji zadržava okidač pritisnut. Eksperimentišite sa malo ili nimalo svetla u pozadini, a uvek zatvorite blendu što više (barem f/16; neće smetati ni f/22). Pa u eksperiment. I ne klonite duhom; neće vam uspeti odmah, ali će uspeti dovoljno brzo.

Pravi trik: vidljiva pozadina i crtanje. Za ovako nešto, sačekajte suton i zatvorite blendu bar na f/16.

(Via)