Day: March 12, 2012

Happy Birthday, Mr James Taylor

U danu koji ispraćamo, jedan od najznačajnijih songmakera Amerike je navršio 64 godine plodnog i sjajnog života. Da čujemo ponešto iz njegovog bogatog repertoara.

James Vernon Taylor je rođen 12. marta 1948. u Bostonu. No, detinjstvo i mladost je proveo u Severnoj Karolini, koju je opevao u prelepoj pesmi.

Ovaj snimak je skorašnjeg datuma. Očigledno, zrele godine su Majstoru dodale više bukea. Dokačićemo se i mladih godina, bez brige.

Ostaće zabeleženo da je prvi #1, zaista veliki hit u njegovom repertoaru, zapravo napisala Carole King, i to mu je poklonila pesmu da je on prvi snimi. I to kakva pesma: Carole King nikad u životu nije napisala lepšu pesmu; a napisala je mnogo fantastično lepih pesama. Ama, hajde da ih čujemo kako zajedno izvode tu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr James Taylor”

Mator čovek, pa se zaljubljuje!?

Ovo ne sluti na dobro.

ovo je neki ratluk, ili nije. šta li ovo?Imaš, bre, sto godina i zaljubljuješ se! Sad si naš’o!? Šta si radio k’o klinac? Ne interesuje me! To pitam samo onako, ali tad je trebalo da se zaljubljuješ, a ne sad! U koga sad? Šta, bre!? Ti definitivno nisi normalan. Ko se, bre, još zaljubljuje u sopstvenu ženu, bre, ej!? Ne interesuje me. I to sam pitao samo onako. ‘Ajde, bre, beži od mene, d’ te ne gledam više, nerviraš me!

Horoskop Diotalevi-SP za dan posle 21.12.2012.

Teško je u ovom trenutku biti dovoljno slep da se ne vidi mogućnost horoskopa prvog dana posle (najpopularnijeg) smaka sveta.

Sozercirajući cinizam proslave najlicemernijeg svetskog praznika, ekipa Suštine pasijansa je iznenađeno odskočila pola metra u vis, iako je dotle čvrsto sedela na šarenom sagu, ispijala domaće crveno vino i jela punomasni sir istog porekla. Činjenica je opšte poznata da svet ovakav kakav je zaslužuje jedan hitni smak sveta, ali ono što nas je iznenadilo – i naterali da odskočimo – jeste postojanje horoskopa za prvi dan posle smaka sveta.

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za dan posle 21.12.2012.”

Kako tražiti iglu u plastu sena

Citat dana dolazi od čoveka koji je čuo bolje nego što je hteo, video dublje nego što su drugi mogli, a svojata ga nacija kojoj je pripadao samo po poreklu. Čak i danas, u vremenu kad bi ta nacija najzad mogla mu pruži školovanje, ne bi mogla da iskoristi njegov kapacitet i on bi opet otišao u Ameriku.

Rivalstvo koje nije nikad prestalo iako se zna ko je pobedio u ratu struja: Nikola Tesla i Tomas Edison

 

Da je Edison morao da nađe uglu u plastu sena, bez oklevanja bi navalio, marljivo kao pčela, istražujući jednu po jednu slamku dok ne bi našao objekat svoje potrage… Bio sam tužni svedok takvog načina rada, znajući da bi malo teorije i proračuna moglo da ga poštedi od devedeset procenata napora.

Nikola Tesla
u intervjuu za New York Times, 1931

 

Prisetićemo se još dve stvari koje je Tesla džentlmenski prećutao. Najpre, Edison nije žuljao sopstvene prste, nego je angažovao druge da to rade za njegov račun. A drugo, mnogo strašnije: Edison je kupovao pametne radnike i dajući im mršavu platu preuzimao njihove ideje i potpisivao ih kao svoje. U nezvaničnim i nikad autentično priznatim svedočenjima, ostalo je zabeleženo mnogo takvih slučajeva i prošlo je toliko vremena da je verovatno nemoguće saznati pravu istinu. A istorija je već napisana, Edison je američki heroj i to niko nije smeo da dira – kako onda, tako i danas. Pravi kreatori ideja nisu smeli da se bune: naljutiti Edisona je značilo završiti karijeru u struci. Ili trpeti kao što je Tesla trpeo.

Jednom ću vam ispričati kako je Žorž Melijes prošao u Americi zbog Tomasa Alve Edisona.

Kad bi se uređajima komandovalo glasom

Šta bi bilo kad bi bilo? Zamislite pametan televizor.

Nadam se da niko nije baš toliko naivan da poveruje da su glasovne komande najbolji način da se rukuje uređajima. Međutim, iako je ovo samo video-skeč, hvatam sebe kako nemam sažaljenja za bilo koga ko bi pomislio da su televizori inteligentne sprave (na kojima se prikazuju inteligentni programi koje kreiraju inteligentni stvaraoci). U svetu u kome ambicije dopiru samo do raznih oblika izliva potrošačkih strasti inteligencija nema šta da traži.

Fotografija dana, 11. mart 2012

Ništa lepše od sezonskog voća. Drugim rečima, onog voća kome je upravo sezona. Poput jagoda početkom marta…

Nisam mogao da odolim: u nedelju sam slikao koješta po pijaci, imam čak i nekoliko vrlo zanimljivih polu-apstraktnih sličica, nego sve se mislim “ajd’ da gurnem ovu socrealističku” i na kraju nisam odoleo. Tras, tras i tras:

Fotografija dana za 11. mart 2012.

Strefili su boju i teksturu. Oblik – zamalo. Cijena – sitnica: 350 dinara za kilo crvenkaste vodurine. Confused smile

Dakako, nismo kupili; jagode kupujemo kad im je vreme – počev od kraja maja. A  u rasturanje ozonskog omotača da bih jeo jagode u februaru i martu nikad nisam verovao. Neko, pak, voli; a sklad cene i efekta samozavaravanja je verovatno dovoljno jak da bi za posledicu imao i indukovanje mirisa jagode. More, više moj fotoaparat miriše na jagode nego te jagode! Just kidding Kako god: mišn akomplišd, jer se sa pijace nisam vratio praznih ruku. Mislim – nisam se vratio prazne kartice u fotoaparatu; pijačna korpa je svakako bila puna sadržaja kupljenog na pijaci.