Day: March 23, 2012

Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma

Kako su me naterali da pišem blog…

Još u doba ranog neoplagijatizma postojalo je takmičenje ronjenja “na dah”. Daleko od toga da je bilo svetski popularno ili popularno makar koliko i sada. No, ipak su postojala međunarodna takmičenja hobista i sličnih. Publike nije nedostajalo, nagrade su bile skromne, al’ ludacima hobistima dovoljne.

U trenucima koje ću opisati u narednim redovima pripremao sam se za ovo takmičenje. Nedelju-dve pre zvaničnog početka nezvaničnog svetskog prvenstva moji prijatelji i ljubitelji ovog sporta Rikardo Zonta i Ludvig Fadeev su sebi “nabijali formu”, a meni “nabijali komplekse”. Ludvig je upravo izronio sa meni nepojmljivih 235 metara dubine, a ja sam se samo uzdao da će mi nenajavljeno prisustvo Mišel Manahen i Čake Kan dati dovoljno adrenalina da odem dublje.

Nastavite sa čitanjem… “Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma”

Top 10 na Suštini pasijansa za godinu dana

Hajde samo na brzinu da zavirimo u najviše čitane članke na Suštini pasijansa. Možda vas bude zanimalo da nešto od toga i sami ponovo pročitate.

10. Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija – 263 puta od 15. novembra 2011 – Na godišnjicu premijere, setili smo se čudnog animiranog filma koji, na žalost svih nas, nije uspeo da preživi finansijske stupice koje su mu bile postavljene.

9. Isplata – 285 puta od 31. decembra 2011. u 23:59 Party smile – Vladanov članak je bio poslednji u 2011. godini. A taj članak je zaista isplata: posle konsaltinga koji nisam hteo da uradim za džabe, a od prijatelja ne mogu da uzimam novac, pala je odluka da mi bude isplaćeno kolekcijom od deset prvoklasnih fotografija iz Vladanovog kratkog, ali plodnog foto-opusa.

Lakegulls - fotografija Vladana Aleksića

Nastavite sa čitanjem… “Top 10 na Suštini pasijansa za godinu dana”

Rođendanski utovar 2012

Suština pasijansa je, po definiciji, prohodala posle jednog dana života, tako da nema smisla porediti sa bepcima jednogodišnjacima. Deder da vidimo šta se može utovariti na prečac.

I šta da kažem, nešto sam neaktivan u Savezu boraca poslednjih godina, pa sam izgubio žicu za držanje govora… A onaj domen obećavajućeg imena firstbirthdaypartyideas.org pokazao se nedostatnim za krađe ideja za prvi rođendan bloga.

Kakva su to vremena došla!

Eto, vidiš kako sve može da se nađe kad si uporan.Može biti sinhronicitet, može biti i štogod drugo (zavera, na primer), ali ja sam zaista odavno bio naumio da promenim separator za utovar-priloge. I odem na gorepomenuti sajt i nađem baš ono što mi je trebalo: oznaku “ovde preseci makazama”.

Eto, vidiš kako sve može da se nađe kad si uporan.

Nastavite sa čitanjem… “Rođendanski utovar 2012”

Google u slavu Huana Grisa

Na današnji dan pre 125 godina rođen je jedan od najznačajnijih slikara kubizma i Google je u to ime lansirao prikladni doodle. Kažu da je Pikaso postao to što jeste na krilima svog prijatelja.

Huan Gris (1887 - 1927)

Portret Pabla Pikasa (1912)Jose Victoriano Gonzales, kako je pravo ime slikara poznatog po imenu Huan Gris, rođen je 23. marta 1887. godine. Bio je rodom Španac: umetničku školu je završio u Madridu 1904, nakon čega se seli u Pariz u kome je živeo do svoje prerane smrti 1927.

Na početku boravka u Parizu, Gris zarađuje kao ilustrator za novine i časopise. Međutim, posle nekog vremena se spetljava sa Pikasom i to je urodilo stilom tzv. analitičkog kubizma. A nešto kasnije, sreće Anrija Matisa i od njega uči malo finije tehnike rada.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Huana Grisa”

Horoskop Diotalevi-SP za sledećih godinu dana čitanja Suštine pasijansa

Prošli put je sve napisao Glugenije Svemogući. Ovog puta mu nećemo dati da se razmaše. Računaćemo sve sami, pa taman crk’o digitron u tom pokušaju.

Ovo izdanje horoskopa po metodi Diotalevi-SP je iznimno kratko. Sprečio sam onog ludaka Glugenija da ispisuje sve one čudne rečenice. Još će mi policiju navaliti na vrat (šifra: “plava riba, kljukana dinastija, svastikin but”. Alo, kobac…). Ovaj proračun je u poslednje vreme lagan i miran, pa se nećemo mnogo mučiti da pročitamo sve redom.

U ovom izdanju horoskopa: u koje doba dana je najbolje čitati Suštinu pasijansa; koje teme je najbolje da čitate.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za sledećih godinu dana čitanja Suštine pasijansa”

Šef, ja i Glugenije Svemogući

Danas je puna godina kako je Šef urbi et orbi objavio da ima zdrav razum, te se ne plaši da ga upotrebi. I tako… Amarcord…

Profesor Babović je živeo miran univerzitetski život, u stanu sa veoma pravougaonom kuhinjom, pravim biserom arhitektonske ideje o socrealističkom stanu za značajno pametne. Na (iz sadašnje perspektive bezumno plaćenoj) mašini za računanje i sve ostalo baškario se TeX, epohalni način za standardizovanje pisanja i dizajniranja naučnih radova.

A ja sam, mladi gimnazijalac, primetio na mašini za računanje i sve ostalo svog druga Save, drugi jedan način za… pa recimo kucanje u časovima dokolice. Vilica koja je zveknula o pod te 1993 godine označila je početak jednog tegobnog prijateljstva koje traje i danas.

Nastavite sa čitanjem… “Šef, ja i Glugenije Svemogući”

Prolog jednog 23. marta: Kad pre, jebote!

Sporo prolaze dani dok godine lete,
samoća pomalo steže. Vrati me pjesmom.
Drago Mlinarec

Došao sam u godine kad primećujem da vreme curi brže nego što bi trebalo. To je ono što moji roditelji nisu mogli meni da objasne, a ja sad ne mogu da objasnim svom detetu. Ali dobro, neka bude i prebrzo. Samo da ne bude prazno. Praznine i gluposti se plašim više nego bilo čega drugog.

Bilo je kao juče. A godina. Cela godina. Tri, četr:

Nema više onog kombinatskog duha: da se jedna ekipa posveti preslaganju stolova u menzi, da druga poveša prašnjave ukrase od krep-papira po plafonu, treća da donese pivo i sokove; četvrta da se napije pola sata po početku proslave i da zamalo sve upropasti.

Nastavite sa čitanjem… “Prolog jednog 23. marta: Kad pre, jebote!”

Fotografija dana, 22. mart 2012

One incidentalne, neplanirane fotke ponekad ispadnu zanimljivije nego dugo planirani kadrovi…

Read my lips: nikada i nigde nemoj da budeš bez fotoaparata. Sad, tu ima muka: ako ti je osnovni aparat velik, a nemaš neku džepnu spravu, onda je to neudobno i kabasto. Moj G6 nije ni previše velik ni osobito težak, pa je s njim opet nezgodno jer je debeljuškastog profila. Postoje sjajni mali fotoaparati za džep košulje (moj lični favorit je Canon Ixus, mada su i ovi mali Sony aparati spremni čuda da prave). Njihov oblik je takav da ih je lako uvek nositi u džepu i njavrkaću za jednim takvim dok god ne budem u stanju da ga priuštim. Druga opcija bi bila da kupim telefon koji ima pristojan fotoaparat, ali čujem da za to treba dati velike pare (u mom svetu, sve preko 40-50 € za telefon je akt čiste gluposti – a pre dve i po godine sam bio jako glup). Nešto mi govori da ništa od toga neće biti baš tako uskoro, ali bar su snovi besplatni. Sleeping half-moon

Šetnja nije bila šetnja, nego vožnja, a dok sam čekao Jasnu da dođe, u pogled mi je upala scena u retrovizoru. Mogu li ja to sada i ovde da uhvatim, zapitah se i dadoh u mali eksperiment… I već je peta ekspozicija bila ona prava. Sledećih pet su bile varijacije i eksperimenti, ali znao sam kad se prava desila. Evo je, posle nevelike obrade:

Fotografija dana za 22. mart 2012.

Malo sam se igrao novom opcijom za selektivni pomak balansa belog u zonama i, očigledno, sa promenom zasićenja realnog sveta u korist onog u svetu ogledala. Mišn not set, so mišn not akomplišd. Surprised smile Ali da je bilo mak na konac, ne bih morao da se potrudim previše pre nego što bih dosegao onu baš pravu. Winking smile Jednom ću ovo pokušati sa ISO 1600… Who me?