Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Bentley said to Craig, “Let him have it Chris”
They still don’t know today just what he meant by this
Craig fired the pistol, but was too young to swing
So the police took Bentley and the very next thing
Te 1989. godine Sloba je divljao po Gazimestanu, Čaušesku nije više divljao po Rumuniji, ja sam upisao završnu godinu srednje škole, a Elvis Costello je po ko zna koji put otkačio The Attractions i snimio album Spike.
Prvog avgusta prošle godine stigao mi je mail koji je počinjao sa: „Debeli, imam predlog: da razjebemo gov*PEEP* i gotova stvar…“. Zvučalo je primamljivo, jer u tom momentu nisam znao da me na kraju tog puta čeka moderna srpska mitologija, raspomamljene više sestre i pocepani karteri po šumama i gorama.
Pomenutu rečenicu u tastaturu je izgovorio gazda ovdašnji, pokušavajuću da me navuče na 
malo istraživanje koje bi demistifikovalo famu oko jednog od mnogih čudesa kojima obiluje mila nam domovina. Reč je o jednoj uzbrdici u okolini Kuršumlije, na Radan planini, „gde voda teče uzbrdo, a automobili se sami kreću“. Navodno, ako na toj lokaciji auto ostavite u leru, počeće sam da se kreće uzbrdo – pojava koju narod objašnjava kako postojanjem jakih magnetnih ruda, tako i uticajem neposredne blizine za-malo-pa-sveCkog-čuda-prirode, Đavolje varoši. Fama je dodatno potpirena prilogom RTS-a gde je, u zlatnom duhu srpskog istraživačkog novinarstva ekipa otišla da ispita pomenutu stvar tako što je ispitala meštane kako oni tumače tu pojavu, i na osnovu toga se složila s njima (u pozadini se čuje zveckanje čokanjčića dok se voditelj časti brljom koju dosipa neki od domaćina).
Kao čovek čija ga religiozna ubeđenja teraju da ne veruje u čuda koja se ne mogu opisati formulom iz svetog trojstva fizika/hemija/matematika, Grba je razmotrio nekoliko mogućih objašnjenja, i došao do zaključka da je reč o pojavi zvanoj „gravitaciona brda“, odavno poznatoj širom sveta. No, rešio je da to i dokaže, a za pomenuto mu je trebala asistencija nekog sa takođe pomalo ludom crtom u karakteru…
Tokom dugog vremena posmatranja aktivnosti superheroja, primećen je štetan nedostatak standarda. Brže-bolje, načinjena je komisija sačinjena od eminentnih, renomiranih i šta beše ono treće stručnjaka, pardon, eksperata koji će predložiti mere za ustanovljavanje standardizacije po obrazcu ISO 9000 9001 14000 29336.
Predstavnik komisije zadužen za odnose sa javnošću rekao je na jutrošnjoj konferenciji za novinare kako je protokol o saradnji sa konsultantskom kućom već potpisan, a avans već plaćen, što će pomoći toj agenciji da finansira obuku svojih zaposlenih da nauče kako se to radi… ovaaaaj… da izvedu sistematsku rektifikaciju komparativnih metodologija° u cilju efikasne implementacije procedura u dijapazonu standardizacije°°.
Ko je ovde u pravu?
________
° Ništa ne znači, ali moćno zvuči.
°° A tek ovo!
Manekenke obično ne postanu dobre pevačice, to znamo iz mnoštva primera na ovom podneblju. Fala bogu na izuzecima.
Prešavši magičnu granicu od 30 godina, Rosie Vela je sišla sa naslovnih stranica magazina Vogue, i umesto da otvori butik, uložila kintu u opremanje kućnog muzičkog studija. Rezultat toga je album Zazu, s koga slušate naslovnu numeru zahvaljujući vidovitosti nekog lika u PGP RTB-u i mojoj radoznalosti koja me je naterala da ga kupim pre nekih 26 godina.
[EDIT by Grba, oktobar 2012: spot numere Zazu je povučen sa jutjuba. Umesto njega, slušamo ne manje sjajnu numeru Magic Smile. Dešava se…]
Zanimljivost je da je album producirao Gary Katz, čovek koji je obavio isti posao na svim albumima Steely Dan u njihovoj prvoj inkarnaciji, a na njemu su svirali Donald Fagen i Walter Becker iz pomenutog benda. Njenim čarima nije odoleo ni Jeff Lynne, s kojim je neko vreme bila u vezi i usput pevala prateće vokale za Electric Light Orchestra. Rokeri su oduvek padali na manekenke, nije ni čudo.
Šta rade superheroji kad se penzionišu? Znao sam jednog što je koristio uglačane sekire da seče drva za zimu, a neki drugi je napravio bašticu i u njoj zalivao kupus.
Sve su to posmatrali oni kojima je važno da se stanje entropije održi što duže, pa su došli na ideju da uspostave debatni klub u kojima će superheroji razmenjivati mišljenja, iskustva i savete.
Ko je ovde u pravu?
if i could i would i would i swear i would be better
but it seems i am just a natural no good
and whats more i like living like that
Inspiraciju za ovu pesmu LLoyd Cole je dobio na osnovu navodnog incidenta – sa nekog univerziteta pozvali su Seana Penna na čitanje poezije, da bi se posle ispostavilo kako je reč o nameštaljci na kojoj ga je publika ismejala. Informacija za mlađe čitaoce: Mr. Madonna u stihovima je referenca na njegov brak sa pomenutom zabavljačicom (Wikipedija je tako karakteriše, šta ću) pre nekih četvrt veka…
Da li ću uspeti da okončam ovaj nedeljni utovar pre nego što mi se osuši superlepak na prstuuuuuuuuuuuuuuuu
Šef se, kao i svaki drugi šef, provodi, a (sa)radnicima je ostavio da rade njegov pos’o. Ovog puta sam ja izvukao najkraću slamčicu. Ne bunim se (mnogo), jer epilog je isti.
Pre nego što počnem nastavim s ovim prilogom samo da dodam da je Šef (između ostalog) otišao tamo gde spuštanje sopstvenih kriterijuma nije preduslov za dobar provod. Detalje će (valjda) izneti lično, kad se vrati.
Um caruje, snaga dobro dođe. Mada, sve to pada u vodu kad su učesnici u debati ratoborni, pa nemaju sposobnost da prepoznaju egzotiku koja se oko njih pruža u svim pravcima.
Postoji opravdana sumnja da takvo stanje održavaju vladari iz senke, isti oni koji šire teorije zavere o sebi. Najzad, postoji li bolja zaštita nego da se sumnjiva stvar učini namerno sumnjivom?
Ko je ovde u pravu?
Postoje ljudi koji neće mrdnuti prstom da im bude bolje, a pritom će neprestano kukati na svoju sudbinu. Njima je posvećena ova pesma.
Mlađa populacija je sigurno čula za The Beautiful South i Fatboy Slima, ali malo njih zna da su oboje potekli iz istog benda…
U veku u kom je supa iz kesice postala omiljeno jelo iz detinjstva mnogim generacijama, tamo gde instant-pisci nemaju potrebu da održavaju koherentnost unutar svoje skribomanije, nego je potrebno da povlađuju površnom ukusu publike koja se, usput, hvali kako čita knjige, nema mnogo mesta za prave intelektualce.
Ali, ne klonite duhom: intelektualci su i dalje budni; samo su otišli na pivo dok se ostali raspravljaju.
Ko je ovde u pravu?
