Sa ovom fotkom sam se debelo namuÄio…
ÄŒoveku se ponekad ne daje da lako ostvari željeni rezultat, pa da stotinu puta pazi, proba, pokuÅ¡ava ponovo i radi sve Å¡to knjige starostavne kažu da treba. Prosto, nisam mogao da izvuÄem dobru kombinaciju svetla, kompozicije i priÄe na fotki koju sam hteo da uhvatim.
Elem, u jednom bazenÄiću na Å¡etaliÅ¡tu pored Palićkog jezera, zatekao sam zanimljivu skulpturu. Obilazio sam je sa raznih strana, slikao odasvud, dok nisam zakljuÄio koji ugao je najbolji. Ali – ‘oćeÅ¡! BaÅ¡ iz ugla koji sam naÅ¡ao da je najbolji, neki sede na suprotnoj ivici bazenÄića i nemaju nameru da odu. Uz to, senka u pozadini pada loÅ¡e, a iza se probijaju krpice sunÄanog svetla meÄ‘u drvećem, naglaÅ¡avajući stabla koja pozadinu Äine previÅ¡e naglaÅ¡enom. NiÅ¡ta ne valja da bih uradio snimak…
Iskustvo me je nauÄilo da ipak uhvatim fotku, a posle da odradim Å¡ta se odraditi može. Na kraju je ispalo da može da se izvede dovoljno dobro:
PokuÅ¡avao sam na razne naÄine, ukljuÄujući mnoge kerefeke u presetima. Nije vredelo zato Å¡to nikako nisam mogao da istaknem samu skulpturu. Na kraju mi je palo na pamet da probam sa maskiranjem i izolovanim isticanjem. No, iz nekog razloga koji ne umem da objasnim, napad mazohizma, Å¡ta li, nisam se hvatao Photoshopa, nego sam se zarekao da ću ostati u Lightroomu. A crtanje precizne maske u Lightroomu je paklena rabota; trebalo mi je deset minuta da je napravim. No, uspeo sam. Najpre sam celu sliku zatamnio za celu blendu i oduzeo 70% zasićenja, a onda sam masku nad skulpturom posvetlio i nagario jasnoću i zasićenost do daske. Rezultat vidite na slici.
Boja skulpture, zapravo, nije realna. Ali vi to sada znate zato Å¡to sam vam ja to rekao, a malo je verovatno da ste sami doÅ¡li do tog zakljuÄka kad ste videli sliku. Izgleda da pravi trik leži u tome da nikako ne oduzmem svu boju iz pozadine (pokuÅ¡ao sam i to!) jer tad se primeti da neÅ¡to nije kako treba. UoÄite da boja zemlje ispod drveća u pozadini odgovara bronzanoj boji skulpture, dok ostaci plavkaste boje u vodi daju sasvim dovoljan komplement koji, uzgred, ima vezu sa bojom patine na krilima donjeg labuda (ili kakva je to već ptiÄurina posredi). Srećom, kad već imam previÅ¡e objekata u pozadini, bar nije bilo opozitnih boja, pa niÅ¡ta ne skreće pogled (osim onog belog kombija, ali njega već nisam imao snage da sklanjam).
Presuda: mišn akomplišd. 
 
Pouka glasi da ne treba tak olako odustajati. A kad sam već navalio da ostanem u Lightroomu, mogao bih baÅ¡ i da angažujem neke programske dodatke… Hm… Razmisliću o tome.