Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Red je da se očuva tradicija…
Ono jes’ da je tradicionalna fotka prvi put nastala tek prošle godine, ali ovih dana se nešto ložim na sećanje na socrealističke svetkovine, pa mi tako došlo. Elem, možda ćete se setiti fotke iz prvog ciklusa “jedna na dan” na kojoj smo Jasna i ja prvi put zajedno na fotki tokom letovanja, nekoliko sati pre stizanja kući. E, pa sad smo uspostavili trend:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (156): 3. septembar 2012. (ret.)”
Još jedna sa turnira u sedećoj odbojci. Da malo promrdam neke licemerne dušebrižnike…
Jedno od pravila sedeće odbojke glasi da proteze ostaju van terena. Sledi zanimljiv detalj koji sam uhvatio tokom međunarodnog turnira u sedećoj odbojci održanog u Kikindi prvog septembra. Lovio sam ovako nešto i na prethodnim turnirima, ali ovakav zicer još nisam imao:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (155): 2. septembar 2012. (ret.)”
A onda je došlo doba za ispunjavanje zadataka. OKI Feniks je izašao na crtu svom zadatku, morao sam i ja svom…
Odbojkaški klub invalida “Feniks” je ekipa ljudi koji se bave sportom, dobri su ljudi i drugari i dobro se osećam kad provodim vreme sa njima. Animiran da pomognem u promociji tog paraolimpijskog sporta, pratim njihove aktivnosti i u svojstvu vebmastera sajta, a kad imaju aktivnosti u Kikindi, tu sam i da fotografišem. Pomenuh već onu konferenciju za štampu, a turnir šest ekipa je održan prvog septembra. Bilo je to dvanaest formalnih sati (i još štogod neformalnih) pokrivanja dešavanja, što nije lak posao, ali je zabavan.
Sesija fotografija sa sportskog turnira je ozbiljna stvar, a pošto ne radim prvi put, znao sam već za neke zamke i bio spreman da ih izbegnem… Osim što sam debelo zeznuo stvar u tehničkoj pripremi… umesto da svedem fotografije na RAW format od 10 Mpix, ja sam prešao na JPEG format kako bih mogao brzo da radim i usput štedeo struju. Bila je to ozbiljna greška.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (154): 1. septembar 2012. (ret.)”
Hala sportova, 4. decembar… Pa ko voli nek’ izvoli.
The Cranberries najviše pamte po megahitu “Zombie“, sa njihovog drugog studijskog albuma. Meni je ipak draži njihov prvi album, “Everybody Else Is Doing It, So Why Can’t We?“, sa koga slušamo ovu pesmu. Dobio sam ga na kaseti za svoj 22. rođendan i sećam se da mi je zvuk momentalno ušao u uvo. Skoro 20 godina kasnije, trkeljišući po Netu za ovaj post, skontao sam da je krivac producent – Stephen Street, momak koji je taj posao radio i za drage mi Smithse.
A sad jedna tema kojoj je teško vratiti se nakon serije turističkih, koncertnih i ostalih dokumentarno-putopisnih… Malo figura i prenesenih značenja…
Baveći se raznim ‘majstor-kvariš’ poslovima u Aninom iznajmljenom stanu u Novom Sadu, pade mi pogled na jednu kombinaciju… Momentalno sam prekinuo to što sam radio, zgrabio fotoaparat i štriknuo scenu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (153): 31. avgust 2012. (ret.)”
Ovo je jedna na moj račun. Obaška, ovo je tema koju ću da istražujem u budućnosti…
Već sam pričao o tome: drugari me zezaju što sam, po njihovom ubeđenju, neprincipijelan. Većina dobro zna, što iz moje priče, što iz činjenice da nemam fotki sa većine koncerata koje sam pohodio, da ja zapravo ne želim da nosim fotoaparat na koncerte. I sad, kanonada sa Nišvila, pa još slike sa koncerta Omege (grupe koja mi mnogo znači), pa sad nije najjasnije šta ja to radim, pričam, lupetam…
Ko je shvatio, shvatio je: ja na koncerte koje pohodim i dalje neću nositi fotoaparat, ali ću nositi fotoaparat na hepeninge i beležiću šta se zbiva. U čemu je razlika? E pa, jebigica, to je moj subjektivni pristup problemu. Fotoaparat mi dobro služi da uhvatim dobre sitnice, poput ove:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (152): 30. avgust 2012. (ret.)”
Potrebna je još jedna reminiscencija…
Fotka ono dvoje klinaca je već pobudila pažnju, pa ne mogu da odolim… Nekoliko minuta posle te prve uhvaćene fotke, nosači su se približili jedan drugome, a klinci su se spontano zagrlili. Imam celu seriju (vidi dole), a za vas biram najčistiju od njih.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (151): 29. avgust 2012. (ret.)”
Moram da se vratim nekim fotkama sa Nišvila… Ova ludača je ostavila velik scenski utisak na mene…
Pevanje na tragovima be-bop stila, pogotovo kada je reč o nekim čudno umešanim žanrovima, nije mi nešto po volji. Pogotovo, nemam baš neko veliko razumevanje za to što su Brusells Jazz Orchestra uradili sa Geršvinovim operskim delom Porgy and Bess. Međutim, voje pevača koji rade sa bendom su izmamili ovacije: zavodljiva Portugalka Maria João i neobični David Linx su majstori scene i pevačkog zanata, mada moram priznati da je teatralnost bila malčice previše naglašena za moj ukus. Ali, ajde-de, neka im bude oprošteno, jer nastup je bio vredan pažnje.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)”
A sad beleška sa manje-više pravog fotoreporterskog zadatka…
Odbojkaški klub invalida “Feniks”, sa kojim imam aktivne veze već neko vreme u svojstvu vebmastera i foto-dokumentatora (kad god se ukaže prilika za to), organizovao je treći međunarodni turnir “Kup Srbije 2012” u Kikindi. Kako i dolikuje pametno smišljenim javnim aktivnostima, sazvana je konferencija za medije na kojoj su predstavljene aktuelne aktivnosti OKI “Feniks” i planovi povodom turnira.
Dok je trajala priprema, uočio sam dve zastavice kluba na stolu, pa sam se setio da bi mi moglo biti od koristi budem li uskoro redizajnirao stranice sajta (uh… još jedan važan posao bez zadatog roka; spisak je duuuuug). Brže-bolje sam napravio aranžman i štriknuo dva-tri puta pre nego što je nastala gužva. Igrajući se u postprodukciji, izveo sam ovo:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (149): 27. avgust 2012. (ret.)”
Osnovni razlog što sam ovoliko kasnio sa retroaktivnim objavljivanjem fotki dana je taj što nisam imao pet dokonih minuta nijednog vikenda posle dolaska sa turneje po Srbiji. Zapravo, i dalje je tako, ali sam se nekako iskobeljao…
Dan posle spektakularnog koncerta Omege, opet za Novi Bečej. Ovog puta, u poseti nam je bio jedan stari drugar iz Beograda sa devojkom. A pošto su kasnili u dolasku, pa zato nismo mogli da izvedemo foto-sešn koji smo odavno planirali, kompenzovali smo to odlaskom u Novi Bečej na koncert Zdravka Čolića. Ovog puta mnogo ležernije: bez panike da stignemo na vreme, bez panike smo i pobegli pre kraja (da nas ne bi pogazio stampedo), a drugar je bio šokiran kad je primetio da ja većinu vremena na koncertu provodim fotografišući. “Pa rekao si da ne nosiš fotoaparat na koncerte!” Pa ne nosim, odgovorih, kad idem skoncentrisano na neku svirku za koju sam platio skupu ulaznicu i gde odabrani položaj za praćenje koncerta nije nužno i dobar položaj za fotografisanje. Spontane svirke i gerila-varijante su nešto drugo. Igraću se dok sam tu i to je to.
Prava zabava je počela kad sam ispred sebe uočio dvoje klinaca na ramenima svojih očeva…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (148): 26. avgust 2012. (ret.)”
