Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Preživeli smo, izgleda. To svakako ne znači da se smak sveta nije desio, nego nije bilo ni u TV dnevniku ni u Žikinoj šarenici, pa se onda ne važi…
Tokom celog dana, nisam se bavio ničim nego taksiranjem ukućana i čitanjem autobiografije Bekima Fehmiua, “Blistavo i strašno”. Prva knjiga je pala tokom dana, drugu nastavljam čim okačim ovaj prilog, a nema tu mnogo priče jer ne nalazim za shodno.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (266): 21. decembar 2012.”
Smaka sveta izgleda da neće biti, ali me je jedan omanji Armageddon u lokalnoj računarskoj mreži omeo da isporučim ovaj prilog na vreme. Lepo kažu: “Ko se IT-a laća, od IT-a će i zaginuti (na poslu)”. 
Ovu radnu nedelju nam je otvorio ska, pa je red i da zatvorimo krug. Danas je većina blogova kao muzičku podlogu imala temu smaka sveta, tako da su se uglavnom vrteli R.E.M, Elvis Costello, Nick Cave ili U2. Mi smo odlučili da se zamislimo nad onime šta se dešava posle toga, u čemu će nam pomoći The Specials.
Zapravo nije kraj, ali zašto se ne sprdati?
Oni kojima je cela gnjavaža oko smaka sveta baš gnjavaža, treba da se prepuste. Ima tome preko stotinu godina kako je Zemlja prošla kroz rep komete. Jaka stvar, reklo bi se. Samo ne, jer je tada neko pametan, ali ne previše mudar, primetio da u repu komete ima cijanida. Možete samo da zamislite: gas maske su išle kao alva (ama, kupuje li alvu iko?), a oproštajne žurke su padale kao kiša oko Kragujevca. Sve u svemu, ha-ha, što bi rekao Plavooki Miki.
Nego, današnja obrada. Današnja obrada je instrumental. Zato, pre svega, evo izostavljenog teksta:
Zajdi, zajdi jasno sonce,
Zajdi pomrači se,
I ti jasnale, mesečino,
Begaj udavi se.
I tako dalje, asocijacija prestaje.
Što se tiče izvođača današnjeg prvoklasnog muzičkog ugođaja, živeo sam u Kragujevcu tokom svojih tinejdžerskih dana. Kome se takvo što desilo, sve mu je jasno. Kome nije, džaba mu priča. SMAK zauvek. Nikada histerično, nego tiho & sa razumevanjem.
Sve preostale zvezdice! 
I tako… Prođe još jedan smak sveta. Ovaj je bio najzanimljiviji koji pamtim.
Dakle, ako čitate ovo, to znači da se smak sveta već desio, jer osam ujutru u Srbiji je jedan po ponoći na Jukatanu, a važi se valjda ponoć na licu mesta.
[EDIT: na licu mesta nastanka majanskog kalendara, htedoh reći.]
I šta sad?Možete se vratiti svojim radnim zadacima, možete neko vreme uživati u činjenici da ništa više nije isto, a ako ste stvarno napredno orijentisani, svakako ćete poželeti da saznate kompletnu nauku koja postoji iza ovog smaka sveta.
Prevedeno je na srpski. Potrudite se da izdržite bar tri minuta. Bilo koja tri minuta.
Offtopic veeeeeelikog kalibra.
Evo, neki sat pred smak sveta, neka ostane zabeleženo (bar na čas) da sam ostao dosledan pravopisnim normama, ama do nivoa džangrizavog čiče, u kakvog se neumitno pretvaram.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (265): 20. decembar 2012.”
Ostao još ovaj dan do smaka sveta, pa ko je šta naučio, naučio je. Sad je kasno za sve ostalo. U međuvremenu, nemajući pametnija posla, poslužili smo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
A kao da to sad može nešto pomoći…
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.
Aj’ pa sa srećom pregurali smak sveta.
Da, kako god okreneš, već smo objavili horoskop za dan posle. Ali, šta ćete tog dana raditi? Eeeee!°… Pitali smo Glugenija Svemogućeg i evo šta nam je rekao.
– * –
(Ovo je kompletan tekst, prim. Grba)
Radost činjenice, budete prazna. Nezajažljivo završili podatak rado, uspeti roditelj svakoj numizmatici drže! Cuga prva, nesmotreni htele bonaparta; sumnjivo izražajan, pritera čitajući. Prestanete je izloženi nabojem umesto kada. Stanje napravite čovek zvuči odmerenost! Napredovanje? Opasno? Frustracija? Takav kapacitet pokaži; nađete malenih isplatilo taman. Cedulja vazduhu ravnopravna: pokušali prekid provetravanja. Gostu izračuna takođe, rasipnički razotkrije. Afričkom preispitujete, odustanite: strina!°°
Nismo baš… baš sve, hm, razumeli, pa smo zamolili za elaboraciju. Šta nam bi da se usudimo da zatražimo tako nešto! Ono što je usledilo više je košmarno nego pomisao da smaka sveta zapravo neće biti. Kuku si ga nama.
Svejedno: smak sveta je na pragu i nemamo šta da izgubimo. Hrabro smo zakoračili u taj materijal znajući da ništa više neće biti isto.
________
° U slučaju da ste zaboravili postulate horoskopa po metodi Diotalevi-SP, podsećamo vas da ih možete pronaći u ranijim prilozima: ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, … Uglavnom, ovde.
°° Redakcija Suštine pasijansa izražava bojazan da je teza o nužnosti smaka sveta istinita. Naime, došli smo do zaključka da je to jedini način da se kao društvo oslobodimo potrebe za laganjem. Ujedno, to je i razlog što smo (nevoljno) prihvatili da objavimo ovo izdanje horoskopa Diotalevi-SP za smak sveta.
Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za smak sveta”
A sad nešto baš lagano za ovo tmurno popodne…
Za retko koji muzički žanr (ako isključimo lokalna zavijanja koja ni ne uvršćujem u muziku) mogu reći da me ama baš ništa ne privlači kod njega. Ipak, kada se acid house pojavio krajem osamdesetih, shvatio sam da se nas dvoje nećemo ama baš nimalo družiti. Stoga je ovaj izlet Yazz, tipične predstavnice tog zvuka, u reggae zaista prijatno iznenađenje.
Pre dan-dva, neko se na fejZbuku setio legendarnog mađarskog crtaća “Gusztav”. I dakako, tu ožive sećanje na legendarnu epizodu u kojoj je Gustav želi da popravi izlizano slovo na dugmetu za manžetnu…
Prošlo je bezmalo pedeset godina otkad je ovo napravljeno. Pomalo je šokantno to što slikovitost ove lakrdije nije izgubila na aktuelnosti za sve to vreme…
Minimalis’ćka. Onako, od srca.
Ima dana kad se baš ne da. Od dva popodne do ponoći pokušavam da smirim loptu i da se latim jedne dobre knjige koju sam kupio u nedelju. I nikako da se namesti trenutak, jer “samo još ovo… i ovo… i ovo…”. Kada je na red došlo bavljenje fotkom dana, shvatio sam da nemam ni temu ni ideju; odustao sam od nekih eksperimenata sa starim fotkama, a prikladnu noviju sesiju nisam imao. Šta sad?
Sad pratim intuiciju.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (264): 19. decembar 2012.”