Neki dobri ljudi pokušavaju da me privole na raznorazne internet radio stanice, ali džaba. Uvek se vratim na Radio Paradise i ne pamtim sve one preporuke. E, možda bih probao kad bih imao ovako nešto.
Month: April 2013
Zemlja
Bilo je razočarenja. Nije da nije. Na primer zapazi na TV-u reklamu za novi projekat/koncert/šta-li-već pevaljke koja je bila pevaljka i pre nego što je postala popularna i krene da đuska uz komentar da im to puštaju u vrtiću. I dok razmisliš da l’ da takve postupke (vaspitnog osoblja) ignorišeš il’ da se požališ, on dođe s sledećom pesmom:
Eto ti ga sad. Mi mu puštamo dečije pesmice, ono “Slon lepotan dondolan”, “Miš je dobio grip”, “Najlepša mama na svetu” i slično, al’ u vrtiću očigledno plejlista zavisi od smene (vaspitnog osoblja).
Požarne stepenice
Valja početi na vreme
Rock’n’roll je princip koji prevazilazi generacije. Štaviše, on ih potire. Pravi rokeri su nesebični i zato dele svoju radost sa onima koji im najviše znače.
Sve je to stvar prepoznavanja koncepta. A pojavni oblik je stvar vežbe, u čemu je ovde očigledno primenjeno načelo blagovremenosti.
P.S. Mali čovek se očigledno primio. Jeste li uočili pozdravni gest na kraju?
Sloboda
U toku noći, do nas je došla vest: Richie Havens, jedan od autentičnih pesnika o slobodi i ikona šezdesetih, otišao je na Neko Bolje Mesto. Pesma koju ćemo danas slušati je već bila na spisku onih koje bi došle na red za muziku za popodne. Beše to upravo prelomni momenat u njegovoj karijeri: nastup na festivalu Woodstock avgusta 1969. godine.
Ovo je muzika iz bukvara, dragi moji. Pevati takvu pesmu na takvom mestu je bilo proviđenje. A slušati i gledati to što se tada tamo dešavalo – to je kanon.
Spaljeno drvo
Kad kažem "tri", a reći ću "tri" kad se meni bude htelo da kažem "tri", zgrabi tu loptu na "tri"
Neki ljudi se ponose time što zajebavaju životinje.
Sve u svemu, postoji teza da je poslušan pas isto što i pametan pas. Meni se ovaj pas baš i ne čini osobito pametnim. Ali da je poslušan, kao i da je, izgleda, vrlo dobro kondicioniran (najverovatnije izgladnjivanjem, a možda i batinama), u to nema sumnje.
Dečakov najbolji prijatelj je njegova majka
Pobegulja koja me navukla
– Hoćemo li? – upitala je moja baka.
Skočio sam kao oparen. Bio sam još od juče spreman, kada je pao konačan dogovor. Ko da joj kaže da sam cele noći samo kunjao, ne mogavši da zaspim od uzbuđenja.
Imao sam deset godina i mislio sam šta će reći roditelji. Ovo je bila tajna operacija, da ne bih prošao kao sa kupovinom bicikla, koja je bila stopirana u začetku.
Krenuli smo, a svaki moj korak je bio sve kraći i kraći. Kada smo stigli do izloga prodavnice, oči su mi se pretvorile u šoljice za kafu.
U mene je gledao, u dve nijanse sivog, GRAMOFON.
Dok je sa prodavcem završavala formalnosti, baka je rekla:
– Izaberi i neku ploču, šta će ti gramofon ako nemaš šta da pustiš na njemu.
