Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kod nekih od nas, Dan mrmota. I traje li, traje. Pa se onda neki od nas naslađuju idejama o tome kako će biti kad bude°. A zapravo je vrlo lako: metod carpe diem počinje u glavi, tamo se i završava.
Snimak koji sledi je već korišćen na Suštini pasijansa, ali ne mari. Nema veze ni drhtava slika ni tandrkav zvuk, nema veze ništa. Pogledajte kako je radost zarazna stvar i mislite o tome, ako vam je opšte preostalo snage da mislite.
Nastavite sa čitanjem… “Kako je lepo biti veseo (AKA uhvati dan)”
Dead of the night baby
We’re finally alone
I’ll pull up the shades
If you’ll unplug the phone
Majku mu, nikada se priča neće promeniti! 🙂
Klinci to danas zovu “muvanjem“. Čini mi se da je nekada žargon za ovu radnju bio raznovrsniji. A i telefon se isključivao čupanjem štekera iz zida, a ne kao sada, dodirom na ekran.
To je samo promena forme koju je donela tehnologija, suština zauvek ostaje ista.
Autor današnje fotografije s portala Unsplash je Elisabetta Foco.
Jeste li već čuli za slučaj paljenja snega koji potom nije hteo da se topi? Padoše tu razne teorije zavere, od kojih je najluđa ona da je reč o posledicama upravljanja vremenskim prilikama. E, pa evo raskrinkavanja.
Iz sna me trgla uporna zvonjava na vratima. Gledam sanjiv oko sebe, primećujem da se još uvek nije razdanilo, tražim šta ću da ogrnem i u sebi psujem. S obzirom na to da se budilica nije oglasila, zaključujem da je neradni dan. Ili sam se možda zeznuo, ne znam ni sam.
Otvaram ulazna vrata i gledam u mlađanog komšiju, onoga što stanuje ispod mene.
– Izvini komšija što te budim, procurelo mi…
– Šta ti je procurelo?
– Pa, voda… Igram vaterpolo u kuhinji. Zvao sam službu održavanja, rekli su da će da dođu, uzdrži se od puštanja vode dok se stvar ne sredi.
Sređujem se, mutim Nesicu i pokušavam da zamislim službu održavanja kako pod rotacionim svetlima hita da komšiji sredi puklu cevku. Slabo mi ide, ni slike ni tona. Osećam da će komšija da sačeka ponedeljak.
Palim cigaretu i otpijam kafu. Po glavi mi se vrzma ona narodna: Po jutru se dan poznaje! A ako je ovako počeo, bolje da se vratim u krevet i ponovo probudim. Ko zna šta će još loše da se izdešava…
Autor današnje fotke s portala Unsplash je Noel Lopez.
Možeš ti misliti da ti je život stvoren za zabavu, da će proći u veselju ili dokolici, ali na kraju ne možeš pobeći od sudbine. Ako je za utehu, na tom putu ćeš barem jednom naići na trenutak kada tvoje delo može da ostane zapamćeno, preduzmeš li ga. Pitanje je, samo: hoćeš li prepoznati taj trenutak i hoćeš li ga iskoristiti?
Nikad ne potcenjuj suštinu svog postojanja.
Sedim sinoć zavaljen u svoju omiljenu fotelju koja se blago ljuška, čitam o tome “Kako smo propevali”, mirno pušim… Lep način da se okonča dan, ionako mi u životu sve ide kao podmazano. A onda me, iznenada i nenajavljeno, uhvati nekakav dert, cela planeta mi se natovari na staračka pleća, hoću da svisnem. 🙁
Mora da je zbog ovih vanrednih izbora, pomislih. 🙂
Iz iskustva znamo da u ovakvim situacijama slabo šta pomaže, pa mi pade na pamet spasonosna misao: daj da malo taj osećaj pojačamo, treba napisati post za Suštinu pasijansa, u muzici iz derta izađu najbolje stvari, pa zašto se i meni ne bi posrećilo…
U nedostatku lakih & teških droga, krenem da tražim omiljeni mi Cabernet Souvignon. Kad ono – nema! 🙁
Nema veze, biće posle izbora, ima da nam cveta cveće. Hipici će ponovo da se vrate u modu. Stara srpska agrokultura, konoplja, izvući će nas iz krize! Nije loše, a? 🙂 A dotle, biće dobar i crnogorski Merlot!
I ove sedmice nastavljamo s prilozima s portala Unsplash. Autor današnje fotografije je Andrea Boldizsar.
Umete li da procenite jedan minut? Da vidimo kako drugi procenjuju koliko je to jedan minut.
Ja sam svojevremeno pokušavao uz pomoć štoperice. Najbliže što sam potrefio iz dvadesetak pokušaja bilo je oko 58 sekundi, a najdalje 1:11.
Pokušajte. Podelite sa nama svoj rezultat.