Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Može li se pešice uz jarbol visok 30 metara? Kako stvari stoje, to je moguće.
Lik se zove Alex Thomson i, kako stoje stvari, taj zna zašto živi. Pazi sad.
Ono od pre dve godine nije bilo toliko spektakularno. Ali, nije pitanje šta je bilo pre dve godine. Pravo pitanje glasi: šta je sledeće?
Once I thought I saw you
in a crowded hazy bar,
Dancing on the light
from star to star.
Bili smo darkeri, nikako goth.
Sledeći video posvećujemo svim onim ljudima koji su onako praznoglavo graknuli na pokušaj kanalisanja broja jelena u NP “Đerdap”.
Nažalost, mi smo odveć nesposobni da u svom razmišljanju dobacimo u budućnost koja je dalja od 48 sati. Ovde ćemo stati, jer reči kojima se opisuje stvarnost nisu prijatne za ovo doba dana.
Ministar Zorana gradi spomenik i trudi se da mladi naučnici ostanu u zemlji. Mali (i) patrijarh svoj trud (još uvek) zadržava(ju) na nivou zemnih ostataka.
Predizborno je vreme. Vlada Republike Srbije u ostavci (oličena kroz ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zoranu Mihajlović), privremeni organ grada Beograda (glavom i bradom Siniša Mali) i SPC (ni manje ni više nego partijarh Irinej) potpisali su 28. februara 2014. godine sporazum (javnosti nepoznatog tačnog sadržaja) koji, kako nas obaveštava Vlada Srbije, obezbeđuje uslove za izradu i postavljanje spomenika Nikoli Tesli u porti Hrama svetog Save na Vračaru. Ministar Mihajlović je istakla da će Ministarstvo pomoći što bržu realizaciju tog projekta. Takođe, ona je poručila da je briga o mladima naučnicima i njihov ostanak u zemlji cilj Vlade Srbije. Patrijarh je primetio kako je logično da zemni ostaci velikog mislioca počivaju na najsvetijem mestu srpskog naroda, u Hramu svetog Save, gde je postavljen i spomenik Karađorđu. Mali je, sa svoje strane, najavio da će biti formirana radna grupa, koju će činiti po tri predstavnika Ministarstva, Grada Beograda i SPC, čiji će zadatak biti da se zemni ostaci velikog naučnika u što kraćem roku prenesu u Hram svetog Save.
Dobio sam ukor! Šef me kritikuje da sam neozbiljan, pišem stalno o ljubavi & sexu, nekim gubitnicima & vucibatinama, adolescentskim doživljajima, drogama & psihodeliji… Veli: “Ozbiljan si čovek, dokle ćeš da se zajebavaš. Šta će ljudi da misle…” 🙂
Upozorenje sam shvatio kako treba, nije se šaliti sa Šefom. Stoga sam prionuo na posao & bacio se na razmišljanje, sve dok se lagano, na tihoj vatri, krčka podvarak za nedeljni utovar. 🙂
I smislio!
Nisam baš nešto stručan za slikarstvo, ali kada je reč o velikim majstorima, snalazim se.
Поред синемаскрпа за по кући, деси се и синемаскрп из нехата. Шкљоц на ово, шкљоц на оно… и тек после се испостави да су то суседни снимци, са истим елементима, и да се дају скрпити. Овог пута ми је, изгледа, мали мозак био бржи од великог и канда ми се посрећило.
Четвртак увече, одбор за 40. годишњицу матуре се скупља на месечни састанак (ал’ смо темељни, а? – а почели смо још октобра). Игром случаја сам поранио десетак минута, и док чекам да наиђе још неко, шкљоцам около. Пошто се састајемо у пивници (што је надреално само по себи, сала за 200 људи, сами ми и келнер, сваки пут), а пивница гледа на реку, чекамо се на мосту. Зађем мало у страну, да видим испод моста, што ми је некад био омиљен амбијент, и…
Podelili su Oskare, opet. Nije važno ko je šta dobio°. Nije važno koliko je dobar film koji je dobio pedeset sedam Oskara. Nije važno ni kako i zašto svi oni tamo održavaju sliku glamura u nečemu što realno nije predmet glamura, već je jedna prosta, lukrativna industrija koja donosi više novca nego industrija proizvodnje materijalnih dobara.
Svaki čas je dobar, a ovaj je najbolji, da se prisetimo najvažnijeg pojedinačnog događaja u istoriji 86 svečanosti dodela godišnjih nagrada američke Akademije filmske umetnosti i nauke iliti Oskara.
When routine bites hard,
And ambitions are low,
And resentment rides high,
But emotions won’t grow,
And we’re changing our ways,
Taking different roads.
Tmurno nedeljno popodne… idealno vreme da se setimo naših bivših ljubavi.
Mantije se raširiše. Ali ne da bi pod svoje skute zaštitnički prihvatili bolesne, beskućnike, potlačene, siromašne,… Zar je neko očekivao drugačije?
Uspevate li da pobegnete od vesti? Ja bogami ne. Kad se klonim TV-a, natrčim na Internet. Bekstvo od Interneta me vodi ka radiju i novinama. Ako želim da pobegnem od medija, dočeka me reklama na bilbordu ili reklama na autobusu, a u ova vremena reklamiraju se post-izborni proizvodi, radovi i usluge.
Do naznačenog roka pristiglo je 20 prijava. Teško da ćemo ikad dokučiti odakle izviru novci za tolike reklame prvih petoro na spisku. Ako i saznamo da je tu bilo zloupotrebe, teško da će odgovorni odgovarati. U krajnju ruku to je postalo logično – u ovoj zemlji se deca od malena uče da ne odgovaraju. Ni za svoje postupke, a ni na postavljena pitanja.
