Month: March 2014
Omnibus za manje od minuta!
U istoriji filmske umetnosti, omnibusom se naziva film koji se sastoji iz više posebnih priča (najčešće tri) koje povezuje neki zajednički motiv (predmet, mesto, ideja ili nešto tome slično). Evo jednog malog, ali apsolutno efektnog ominubusa.
E, tako se to radi.
A vi onda vidite šta ćete sa otpacima koje sejete po ulicama.
Bo(h)em(ij)ski balet
Bohemija je region koji je svojim najvećim delom u današnjoj Češkoj, a tako se zvala i kraljevina koja je postojala do kraja I svetskog rata, odnosno formiranja Čehoslovačke. Pošto su Francuzi verovali da su Romi koji su se naselili u njihovim krajevima, inače veseo narod koji nije mario za pravila, došli kod njih iz smera ovog regiona, usvojili su termin boem za sve one koji se nisu pridržavali društvenih normi, već su živeli život slobodnog duha.
Kakve to veze ima s današnjom pesmom?
Vreli, jel’te, vazduh
Hajde sad da malo pričamo o verovatnoći
Verovatnoća i statistika su matematičke discipline koje su svojevremeno izazvale novi talas razvoja matematičkih teorija, ne manje značajan od onog koji je nastao nakon razvijanja teorije infinitezimalnog računa.
No, nećemo se baviti proračunom verovatnoće da vas u nekom kafiću u Vićenci, u sredu ujutru kad je lepo vreme, neposredno pre prvog srka caffe latte doppio ogrebe gazdaričina mačka po ruci dok se iz pravca šanka, sa zvučnika radio-aparata ljubičasto-zelene boje čuje peta Mokranjčeva rukovet – jer verovatnoća da se to desi je svakako broj veći od nule, što nam je dovoljno.
Nego hajde da ispitamo empirijsku verovatnoću da se desi ovo što se već desilo. Pazi sad.
Nastavite sa čitanjem… “Hajde sad da malo pričamo o verovatnoći”
Gle! Mis Ohajo!
Mnogo muzike. Baš mnogo. Što bi rekao Odgovara Kraljeviću Marko: “usta mravlja, guzica međeđa”, u eri elektronskog gusarenja nije neobično da neki ljudi imaju i po 18.720 kompletnih albuma u nekim formatima koje ne možeš kupiti u prodavnici kod čika Jove. Ali to nije zato što čika Jova ne drži te formate, nego zato što se na mestu njegove legendarne prodavnice ploča već trideset godina nalazi neki kafić u koji zalaze ljubitelji fudbala.
Uglavnom, volim muziku toliko da bih joj rado posvetio svo svoje vreme, samo kada bi to bilo moguće i, pride, kad bi neko to hteo da plati. Ali dođoh u godine kad koncentracija pomalo popušta – što sam znao pre, znam i sad, ali ono što nisam stigao ranije da povežem, danas to činim sve teže.
Ispričaću vam šta mi se desilo, tačnije dešavalo poslednjih nekoliko meseci; razrešio sam tek prekjuče, i to doslovno. A rezultat je ova pesma.
Kontejner, ergo globalizacija
Papirni avion… na struju
Ako ste iskreni u nastojanju da vas drugi nazovu zamlatom, evo jednog predloga za vas.
Ono jes’, gorivo je malo skupo, a zona kretanja je prilično ograničena, ali nema veze: radost je neuporediva. 
Another Freak in the Hall
Kada sam onomad napisao da slušam tursku psihodeliju iz Anadolije nisam se šalio. I sve su me svrbeli prsti da napišem koju, pa sam odustao. Ne ide na suvo, a informacije o izvođačima mogu da nađem samo na njihovom maternjem jeziku. Džabe kukamo da smo petsto godina bili pod Turcima kada ništa nismo naučili. 🙂 I dalje ih zamišljamo sa turbanima & jataganima… Valjda vam je jasno da ne gledam one serije sa modernim Turcima. 🙂
Ovo današnje je još radikalnije od psihodelije iz Anadolije. Pa ko izdrži…
