Month: March 2014

Iskrenost, posvećenost i odlučnost: osnove uspešnog i nadahnjujućeg motivacionog govorništva

Nikad ne potcenjujte moć jasne namere. Ako je vaša namera pritom i iskrena, opredeljujuća za budućnost i nadasve takva da oblikuje vašu suštinu kao ljudskog bića, tada je sve moguće.

Empirijsko svojstvo sopstvenog primera je presudan činilac u održanju iskrenosti. Niko nikad neće moći da vam kaže da pričate koješta ukoliko mu sopstvenim primerom pokažete da ta vaša priča ima materijalnu potporu u egzaktnom delovanju.

Evo i ilustracije. Ovaj čovek je definitivno moj heroj dana i ja mu se divim do imbecilnosti.

Ovaj čovek je postavio nove standarde u motivacionom govorništvu. Svi koji dolaze za njim biće neuspešni ako ne učine isto ili bolje. A ako pak uspeju u svojoj nameri, biće to zato što su stajali na glavi eeee, ovaj… na ramenima ovog moralnog, jel’te, diva.

Za početak prozivamo Vuka Vujičića.

Sad je pravi čas da ponovo razmislimo o tome da li je ideja o smaku sveta loša ili dobra.

Lalena

Ovih dana na jednom drugom mestu raspravljasmo o nekim staritetima. Nije bilo uobičajeno. Ali nije bilo ni loše jer vreme mnogo dobrih pesama odnese ko zna gde. Tamo ćute i čekaju da ih se, ko zna kada i kojim povodom, neko ponovo seti i da, makar za kratko, ponovo ožive.

Ovu današnju malo ljudi zna, čak i oni kojim je muzika važna u životu.

Nije sama pesma kriva, ona je takva kakva jeste, velika u svakom pogledu, ma kako je okretali i posmatrali. Ali nije zaživela kod publike i to je prava šteta.

Nastavite sa čitanjem… “Lalena”

Treto dne obeležavanija roždestva tvojego

Ala vreme leti!… Ala vreme zimi!… Proleće je, nekako, najlepše jer imamo utisak da lakše dišemo. Može biti, nije to samo utisak. Rođendan nam je.

Ako ideja ima više nego vremena da se saopšte, to je motor za dug život. E, sad se tu postavlja pitanje kompasa, ali to je tema za sitničave.Pre tačno tri godine, to jest 1096 dana, da ne kažem 26.304 sata iliti 1.578.240 minuta, Suština pasijansa je ugledala svetlost dana. U internetskim razmerama, to je već cela generacija. I za to vreme, desilo se mnogo toga. Ako smo već na brojevima, to je nešto preko 4.300 priloga i preko 4.600 komentara koje ste čitali tokom štogod stotina hiljada poseta. Bili smo uz vas novim prilozima svaki dan osim tri nedelje u avgustu 2013, kada smo morali da smirimo loptu da ne bismo ostali u sinkopi koja je, mukom redovnog života, predugo trajala.

Tokom te tri godine, ekipa Suštine pasijansa je narasla sa jednog ludaka na Sedam samuraja Skoja i jednog lajavog krelca, čak je i Glugenije Svemogući vodio glavnu reč a da nije hteo da se potpisuje, tražili smo i nalazili načine da vam nešto kažemo ili prećutimo, tražili smo i nalazili načine da vi nama nešto kažete ili prećutite, a uvek smo dosledno ostavljali stvari nedorečenim baš onoliko koliko je vlasno da vi sami budete koautor svakog priloga.

To nije malo.

Nastavite sa čitanjem… “Treto dne obeležavanija roždestva tvojego”

Rad genija

Ti bi me sigurno prepoznala
da me od tebe nije sakrila
moja kosa boje srebra

[Napomena: Da, znam da smo ovu pesmu već slušali u ovoj rubrici; imamo način da očas proverimo ceo opus rubrike u kojoj pišu svi samuraji Skoja, pa to i činimo pre svakog pisanja. No, dozvolite mi da vam ponudim svoje prosto čitanje ovog remek-dela, bez obzira na ponavljanje. I to je sve.]

Da li ste se ikada suočili sa potrebom da razumete rad genija? I – da li ste ikada stigli do one tačke kada ste najzad izračunali, spoznali ili shvatili da je prave genije nemoguće razumeti? Geniji su posebni ljudi, jer njihov način mišljenja je u neskladu sa trivijalnošću sveta sa kojim moraju da se suočavaju.

Ali čak i geniji imaju povremenu potrebu da se obrate drugom geniju. I izvesno trpe istu muku kao i mi, obični, jer ne znaju kako da se postave u odnosu na tu drugu posebnost. Ne uspevajući u nameri, genije na kraju ostaje usamljen.

U pesmi koja sledi, jedan genije se obraća drugom. Ovaj prvi je našao modus opstanka. Onaj drugi je sagoreo u želji da bude shvaćen. Onda je ovaj prvi sanjao susret sa tim drugim… I iz tog sna, rodila se ova pesma kao mogući modus obraćanja.

Ova pesma je rad genija.

Nastavite sa čitanjem… “Rad genija”

Utovar nedeljom, 23. mart

Ode mart, majkumu! A, ne. On još nije

koja je kraća? sad ne znam da l' je deset sati il' je krajnje vreme... :\U jednom od krajeva Srbije postoji izraz za devojku koja se udala, a da nije zatrudnela – udala se na prazan stomak. Naravno, većina nas prazan stomak vezuje za prazan tanjir i/ili prazan džep. Ne treba previše pameti da se zaključi ko će posle poslednjih najsvežijih izbora ostati praznog stomaka. A razmišljanja da li ćemo se tako praznostomačni pre udati na zapadu ili na (severo)istoku su suviše utopijska. Ako nas iko bude uzeo, ulogu udavače sigurno nećemo igrati; u najbolju ruku će nas tretirati kao siroče.

Ima i gorih stvari od sažaljenja. Samosažanjenje, na primer. Ta osećanja ostavljamo malodušnima, a nama hrabrima tugu rasterujemo rasplamsavamo rasterujemo današnjim Utovarom. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 23. mart”

TT: Pun krug, puna brzina

Ostrvo Man je, kažu, mirno mesto. Tamo odlaze da žive oni kojima je pun kufer užurbanosti i stresa, nego biraju život polako. I sve je sporo i spokojno.

Osim jednom godišnje, kada sa održava najbrža ulična moto-trka na svetu: TT. Evo, baš ove godine će biti 100 godina od prve trke. Tim ludijanjem smo se već bavili na Suštini pasijansa pre petnaestak meseci, kad smo utvrdili da trkačima treba oko 17 minuta da naprave krug od 60 km. Dakle, prosečna brzina je oko 210 km/h.

Ako volite takve egzibicije, a vi se smestite udobno, turite sliku preko celog ekrana i pokrenite ovaj video zapis: pred vama je pun krug. Svih 60 km.

Nastavite sa čitanjem… “TT: Pun krug, puna brzina”

Venecuela

Svi mi maštamo o putovanjima. Po mogućstvu, što dalje, to bolje. A pošto živimo u nenormalim uslovima, najčešče odmahnemo rukom tešeći se da će se, jednoga dana, i to dogoditi. Eh, sanak pusti… 🙁

Sa Sašom sam davno postigao dogovor oko putovanja; delimo slične snove. Znamo destinaciju – Arizona, prevozno sredstvo – neki stari kabriolet, kako ćemo da se picnemo – kao u pesmi “Brass Buttons”, i šta ćemo da stavimo na glavu – Stetson. Zna se i muzika: malo Ramonesi, malo Gram Parsons.

To naše snevanje traje dobrih petnaestak godina i kada god da se nađemo, a ne događa se toliko često kako bi mi to želeli, uvek planiramo još neke detalje oko puta.

Nastavite sa čitanjem… “Venecuela”