Month: October 2014
Voda, najveća sila u prirodi
No, dobro… Ako niste videli šta su kiše uradile u zoni Tekije i kakve su ono bujice bile, onda ste propustili da ukapirate koliko je voda snažna. Brzina one vode je bila velika, pa nikoga ne čudi snaga bujice da ponese auto sa sobom.
Ta sila je, zapravo, mnogo veća nego što snimak može da predstavi. Pogledajte ovaj snimak mnogo sporije bujice koja se valja rečnim koritom i budite strpljivi da primetite detalj na oko 2:50.
Da, bila je to stena za koju nismo sasvim sigurni da li bi imenjak The Rock mogao da je iskoristi u nekoj filmskoj sceni.
Voda: najveća sila u prirodi.
100 godina od rođenja Mihaila Lalića
Šestog i sedmog oktobra 2014. godine Berane i Andrijevica su obeležili prvi vek Mahaila Lalića. Prenosimo uvodnu reč beranskog događaja koju je održao dr Vukota Babović.
1. Susret
S Mihailom Lalićem sam samo jednom sjedio, u zanimljivom društvu, za istim stolom. Bilo je to u andrijevičkim „Komovima“, početkom osamdesetih godina prošlog vijeka. Bijaše čuo da imam u svojoj biografiji, prije tridesete, neke, nazovimo ih tako, vrijedne rezultate. Zato je komentarisao, tobož u ozbiljnoj formi pitanja: „A šta ćeš poslije, kad se život oduži?“. Ovaj kompliment mi je onda prijao, ali se odgovoriti nije imalo šta, budućnost je neprozirna. Sad, kad se ona skoro sasvim preselila u prošlost, odgovor se, zahvaljujući Internetu, može i pročitati. Isto, ni ovaj književnik, tada već ovjenčan slavom, nije stao tog ljeta: dosta pamtljive proze izlazilo je ispod njegove olovke sve do zadnjeg časa. Mene što se tiče, nedokučivo mi je bilo da ću uvrstiti i ove redke o njemu, između prošlih i budućih članaka iz fizike. Eto, dogodilo se. Dani odlaze, svuda i svakome; tok vremena sve nas baca u očajanje; eno je bespokojan i pastir dok bez žurbe posmatra mlaz hladne vode koji se sliva u krblju česme na Margariti, visoko u planini pored Koma.
Nastavite sa čitanjem… “100 godina od rođenja Mihaila Lalića”
Mašina za preživljavanje
Šef me je upravo zavalio novim singlom Davida Bowiea. Shvatio sam poruku: Ajd, napiši nešto o ovome. Bolje je da me udario letvom po glavi, bilo bi manje traumatično. Ovako, prvo da se oporavim… 
U trenutku mi se sklopiše neke kockice i prisetih se svog prvog susreta sa Bowievom muzikom. 
Da li je susret bio manje traumatičan? Nije. 
507, pa 383
Sklonište od oluje (ponedeljkom)
’Twas in another lifetime, one of toil and blood
When blackness was a virtue and the road was full of mud
Ovaj ponedeljak je običan, kao i svaki drugi. Možda da mu damo dodatni plus zbog toplog vremena. Ali, aj’ da ne pravimo sveЦko pitanje od toga. Nekome i mnogo manja uživanja čine dan. Pazi ovog.
Затурено у преводу
Уз сваку вредну област каче се којекакви. Уз уметност се каче критичари и координатори активности, уз музику удружења за
харачнаплату ауторских права. Уз науку, трговци оружјем и публицисти.
Публициста је чудна сорта, није новинар јер не објављује вести, није писац јер не објављује баш књиге, он је некако нигде а свугде. Нешто као сирена, нит је риба нит је риба.
Новинара из данашњег случаја бих можда (а и то условно) могао назвати публицистом, јер се качи за науку, не објављује вест, а није ни писац. Случај је већ спомињан овде, барем оригинал му. Тзв. „чланак“ извесног В. Филиповића, вероватно публицисте овдашњег, је био споменут, без линка. Е, па, налази се овде. Реч чланак сам намерно ставио под наводнике, јер чланак је нешто што новинар напише па се то објави у новинама, или, ако се ради о преводу, уредник изабере, преводилац преведе, па се исто тако објави, уз навођење извора. Тзв. „писац“ овде зна да га нико неће јурити што је туђ чланак потурио као свој, није он министар или ректор па да му се то узима за зло. Не јурим га ни ја, из других разлога (не јурим ни за аутобусом, ако ми побегне, ил’ ћу пешке ил’ ћу да стопирам).
Može i ovako
Nisam sreo konzumenta roka koji ne zna za Pink Floyd. Ma šta voleo da sluša. Floydi su više od grupe, institucija čije pesme mogu da vam se dopadaju ili ne dopadaju. Ali njihovo mesto u istoriji muzike niko ne dovodi u pitanje.
Dok željno iščekujem najavljeni novi – poslednji album koji će objaviti pod tim imenom, pomalo sam skeptičan. Ono malo zvuka sa njega koju su pustili u javnost ne obećava previše.
Sasvim slučajno, ovih dana sam slušao dva albuma sa njihovom muzikom, a utisci su pomešani.
Dobrosmodošli u Kikindu!
Subotu, 11. oktobar 2014. godine, naša mala družina provela je u Kikindi.
Sada već višegodišnju želju da dođemo i vidimo se sa Šefom Grbom spojili smo sa kikindskim Danima Ludaje. Proveli smo se sjajno, a uz sećanje na ovaj mali izlet ostavljamo za sobom mini foto-reportažu. Vremena nikada dovoljno, pa smo ostavili dovoljno stvari za novo viđenje. Hvala divnim domaćinima: Šefu Grbi, Šefici Jasni, Ani i Buletu!
Utovar nedeljom, 12. oktobar
Student nije zapalio žito! Student je zapalio “preko”.
Neko je 10. oktobra obeležavao Svetki dan jaja, neko je obeležavao Svetski dan mentalnog zdravlja, a gazda igraonice-rođendaonice je nekoliko puta prebrojavao parove dečije obuće i uvek dobijao broj 45. Očigledno da će od vikenda revidirati marketinški slogan “neograničen broj dece”. A i šta sad tu otac slavljenika izigrava Crnobradog gusara, kad tu već ima plaćenih animatora. Ko zna koliko je popio…
A koliko li su popili ovi koji bi trebalo da budu ozbiljni? I koliko i čega smo popili mi koji im dozvoljavamo da tako trezni rade nama o glavi? Ima li nekog da brine o njihovom našem mentalnom zdravlju? Ili ćemo se ipak “lečiti” smišljanjem/prepričavanjem viceva na temu jaja?