Month: October 2015

Lovačke priče vozača S.: Ja i Stiv, nokat i meso

I šta veliš, idete na koncert? Kako se taj zove? Da, čuo sam, kako da nisam, eh, kad sam ja vozio gitariste… I u kojoj sali svira? Ma, obišao sam ja to sve po Evropi… A, u Areni svira! Pa kako, je l’ ima tamo struje? I kažem, ej, kad sam ja vozio sve te muzičare po Evropi! Ima jedan, taj je, kažu, treći najbolji gitarista ne svetu, njega sam vozio, ej, pa gde sve nismo bili, ne znam da li znaš, zove se Stiv Vej, kažu da je on… Vidi, vidi ovog idiota kako vozi, gde ćeš majku ti je…. I kažem, vozio sam ih sve! A kako kažeš da se zove taj tvoj gde vi sad idete? Ma da, znam ga, Amerikanac!… A, Englez!

Pazi ovako.

Pazi ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Lovačke priče vozača S.: Ja i Stiv, nokat i meso”

Ajde da se fejZbučimo, da nam oči sjaje…

“Šefe, zašto si se ućutao? Reci i ti nešto!”, rekoše mi.
Odgovor je izrečen i neki su ga čuli, ali sam ga se i ja uplašio, pa sam odlučio da ga ne prenosim ovde. Najzad, valja da pazim u slučaju da vaša deca ponekad pogledaju u pravcu ekrana…

Dragi naši,

Evo, došao je i taj dan, konačno, da se rastanemo od zdrave pam…. (uh, pobrkao sam papire, jebote…. aha!) …je i taj dan… kad s…mo najzad učinili taj ključni korak u praz… taj korak u bolje sutra, koje i vama želimo a kako ste vi jeste li svi zdravo je li strina najzad zdek…. (uh, opet! pa rekao sam ti da staviš u fasciklu!)… …lje sutra, koje nam daje nove mnogu…. mogućnosti da vam budemo bliže i vi nama budete bliže, je li tako, da. K-hm…. Eeee…

fejZbuk

Ovako nećemo stići daleko. Hajde da pokušamo ispočetka.

– * –

Dakle, dragi naši, eno nas i na fejZbuku. Ali ne više gerilski, kao do sada, već zvanično, čak smo i aplikaciju angažovali.

Nastavite sa čitanjem… “Ajde da se fejZbučimo, da nam oči sjaje…”

b.u.d.a.l.e.

i tako me danas, po ko zna koji put, isekoše. ne mislim pritom na struju, mobilni, kablovsku– redovno ti ja plaćam te namete, ne može se u domaćinstvu bez civilizacijskih tekovina. isekoše me u saobraćaju, što i nije toliko nefrekventna pojava što zna svako ko se lati volana u ovom gradu.

problem je što sam u svemu tome primetio šablon (srpski: templejt, patern) isecanja, vazda su to neke sojke koje divane telefonima dok se vozikaju i pritom mare za ostale učesnike u saobraćaju ko za lanjski sneg. jeste da nam žene vazda nabijaju na nos da su, za razliku od muškog sveta, sposobne za obavljanje više poslova istovremeno (srpski: multitasking), ali taj aksiom pada u vodu kada jedna od tih radnji podrazumeva priču, pošto kao primarna preuzme većinu resursa izvođača, te ostale aktivnosti odu u pozadinu (srpski: bekgraund, dupe).

što je najgore, pažljivi posmatrač će otkriti i šablon unutar šablona – nikada te neće saseći cura u jugiću, puntu ili nekom sličnom ekonomskom prevoznom sredstvu, već vazda domaćica u nekom besnom džipu kojoj je dupe negde u visini tvoje glave. nijedna od njih ne koristi plavi zub (srpski: blutut), valjda joj se to ne uklapa u ostatak modnih detalja (srpski: asesoari), ili joj je mučno da traži od dragog (srpski: investitor) da se još i za to isprsi kad je već iskeširao za prevozno sredstvo (a imaju i neke super cipelice koje je videla pre neki dan pa ne može sad da zamoljeva i za ovo i za ono).

stoga se mišljam da napravimo neku malograđansku inicijativu, to je moderno ovih dana, gde bismo prikupljali priloge za nabavku slušalica (srpski: hedset) pomenutim personama. evo bejah vredan te sam već smislio naziv akcije: bluetooth u dobrim automobilima lepršavih eukariota, skraćeno b.u.d.a.l.e.

ako svi po malo doprinesemo, kao zajednica, naše ulice će biti bezbednije, jelte? tjah.

Ponovni odlazak u Kaliforniju

Danas nešto nisam raspoložen, ali kada slučajno nabasam na ovakvu Ekipu raspoloženje mi se momentalno popravi. Još kada je u pitanju pesma koja je, u stvari, muzička magija, onda odmah puštam dalje.

Šef je pre nekoliko godina pisao o pesmi “Going to California” i svoj tekst zaključio rečima: “Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.”

Ova Ekipa, očigledno, ima i uši, i dušu.

Nastavite sa čitanjem… “Ponovni odlazak u Kaliforniju”

Utovar nedeljom, 4. oktobar

Evo nas opet. U punom sastavu, u punom sjaju. Vaša pobeda. Jedino, pomalo ne prija kad nam na vrhu brda svaki put kažu da nije to taj kamen.

Sad bi trebalo izreći neke svečane reči, pa se onda latiti stare prakse podjebavanja aktuelne političke elite. Međutim, nešto nam nije do protokolarnog ponašanja, a baviti se politikom i političarima bi nam upropastilo današnji dan, jer teme koje možemo da otvorimo izazivaju želju za destrukcijom i samodestrukcijom. A to baš i nije neka perspektiva za nedeljno popodne.

Šta onda možemo da preduzmemo? Glugenije Svemogući se još nije vratio na radno mesto (na mailove ne odgovara, mobilni je isključio, a čujemo da više nema ni stalnu adresu stanovanja), pa da mu prepustimo pisanje uvoda. Lupali smo glavu neko vreme i onda smo se setili: evo vam jedne zanimljive fotografije, pa radite sa njom šta god poželite.

jupa

Ako je moguće, uradite ono za šta je predviđena rupa na ovoj fotografiji: zasadite drvo.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 4. oktobar”