Don’t believe me if I tell you
Not a word of this is true
Don’t believe me if I tell you
Especially if I tell you that I’m in love with you
Uličnom mangupu, kakav je Phil Lynott bio, ni malo nije bilo teško da napiše ovako dobru pesmu.
Month: September 2016
Hej, Sveti Petre
Davne 1966. godine pesma “Friday on my mind” bila je planetarni hit u izvođenju The Easybits. U jeku “bitlmanije” oni su bili australijski odgovor na tadašnju histeriju koja je zavladala među mladom Down Under populacijom. Snimili su veliki broj pesama koje su postale hitovi u drugoj polovini šezdesetih, a danas se više spominju po tome što je koautor ove pesme, George Young , stariji brat Agnusa Younga i Malcoma Younga, članova grupe AC/DC i koproducent njihovih prvih šest albuma.
No, dok je sarađivao sa mlađom braćom, George Young je, kao i obično, imao i sopstvene planove. 
Uvek ćeš me na žurkama naći u kuhinji
Verujem da se većina nas seća žurki iz mladosti. Bila je to odlična prilika da se zabavimo, poslušamo dobru muziku do koje se mnogo teže dolazilo nego danas, a i odvoji neko zgodno žensko čeljade. Malo dobre volje, slobodna gajba i neznatna količina alkohola – bili su to sastojci dovoljni da se provede zanimljivo veče.
Za razliku od nas, današnji klinci piju k’o smukovi. 
Nastavite sa čitanjem… “Uvek ćeš me na žurkama naći u kuhinji”
Zlatnosmeđi obrt
Kraj 1981. godine za grupu The Stranglers je bio vrlo traumatičan. Snimali su novi album, diskografska kuća je bila nezadovoljna materijalom prigovarajući im da više nisu ono što su bili, a oni su već odavno odlučili da mnogo toga promene u svojoj muzici. Naizgled, nerešiv problem.
Spas je stigao u poslednji čas.
Једна од пре: свежа лимарија
Е не, варате се, није аутомобилистичка тема. Опшив на забату и кућица за лотру. И први лимар за кога могу да се закунем да је поштен и савестан мајстор свог заната, све ради како треба па још мало приде, и још мало боље него што смо ми то замислили. Ако вам треба, јавите ми се.
Овог лета смо на башти имали случај Густава. Пао део плафона на једном месту, а и том забату већ пола дасака фали. А онда још једно шеснаест пута “е, мајстори, кад сте већ ту, ајде да средимо и ово”. Раде већ два месеца и још нису готови, а нису лењи. Крај се назире…
(велика)
Колеге самураји можда неће познати место где су већ једном седели, јер ово је да га рођена мати не позна. Већ је и комшилук приметио да се ту нешто сија, чак из другог сокака, бљешти им нешто.
Guske u blatu
Tokom sedamdesetih, iako su vođene žestoke rasprave među kritičarima, znalo se ko je neformalna kraljica engleskog folk roka. Ako su Fairport Convention bili grupa koja je ovakvu muziku popularisala među rok publikom, sasvim je normalno da je njihova pevačica Sandy Denny bila osoba na kojoj je bio fokus. I to niko ne spori.
Na žalost, Sandy Denny je, 1978. godine, prerano završila svoju životnu priču.
Druga ključna grupa koja je svirala istu vrstu muzike bila je Steeleye Span. Zato nije čudno što je njihova pevačica Maddy Prior bila sasvim logičan izbor za novu kraljicu.
Mi, sjebani
We know not the fire in which we burn
But we sing and we sing and the flames grow higher
We read not the pages which we turn
But we sing and we sing and we sing and we sing
Jesam li vam pominjao da sam se, posle pet godina, ponovo zakačio na FejZbuk? 
O, ne seri, šuti…
Vidiš, to je taj problem sa kojim se suočavamo: niko nas ne zarezuje ni za suvu šljivu dok ne saopštimo svoju konstataciju onako kako treba. A mi čak i parole izgovaramo na pogrešan način.
…iz daljine želim gledat’ kako sklapaš utovar.
I što onomad reče Hogar (ali ne onaj, a ni onaj, nego onaj što je Šefu doneo kašasu na poklon), umno se smešeći i držeći kažiprst podignut u znak prohteva za maličak pažnje:
Nije ŠBB KBB, to je prevaziđeno; sad je ŠBB DJB.
A jes’ vala. Pravo veli čovek. Kad bi bilo je već bilo, nego ako nije bilo, daj da vidimo šta bi bilo da je bilo.
Vidiš, to je taj problem sa kojim se suočavamo: niko nas ne zarezuje ni za suvu šljivu dok ne saopštimo svoju konstataciju onako kako treba. A mi čak i parole izgovaramo na pogrešan način. Nije zato ni čudo što ne uspevamo da napredujemo.
Ove nedelje, dakako, nema utovara. Dežurni su zadremali: nerad obuzeo, braćo draga.
Pod pritiskom
Vraćam se iz prodavnice vukući pune kese sa bakalukom i, uzgred, psujem sebe što sam se pretovario. Vrata zgrade mi otvara komšija i prijatelj koji je, umesto uobičajenog poziva na kaficu i rakijicu, uspeo samo da procedi: “Noćas su mi maznuli akumulator iz auta, tu, na parkingu.”.
I sam savršeno dobro znam kako se čovek oseća u takvim trenucima – meni lopovi akumulator nisu ni skidali. Odneli su auto. 
Zamalo da se pređem
Kako nekada imena grupa mogu da te zavedu. Kada sam ovlaš pročitao recenziju za album grupe Trespass prva asocijacija mi je bio istoimeni album grupe Genesis. O, ne, još jedan klon, pomislio sam. I bio sam spreman da ga lagano preskočim jer sam se takvih stvari naslušao proteklih decenija, a samo mali broj njih je uspeo da se približi kvalitetu svog uzora.
Već prvi video na Cevki me je bacio na kolena. Svirka kakvu odavno nisam čuo!