Month: December 2019

Ево га још један

Нисам одавно завиривао у отпатке од имејла, па нисам ни данас. Јутрос ме, међутим, г. Бајес изневерио, и пропустио поруку следеће садржине:

Hi Sir,  Just ran across your website and noticed you were using Aluminum case. How are you liking it? I run a factory called MSAC CO., LTD to custom made aluminum case. I would love to jump on a quick call with you and get your opinion on how we could make aluminum case better to earn our both customer. I would like to see if it would make sense for us to work together. Can you please give me a short feedback? Thanks for your time.

Just check your website and noticed you were using Aluminum case. How are you liking it? I run a factory called MSAC CO., LTD to custom made aluminum case. I would love to give a quick call to you and get your opinion on how we could make aluminum case better to earn our both customer. I would like to see if it would make sense for us to work together. Can you please give me a short feedback? Thanks for your time.

Ајде. Па ако си стручњак за маркетинг, узми црвену тастатуру и подвуци све грешке које си направио. Или ајде, пошто сам се расанио у персони професора, сам ћу:

Nastavite sa čitanjem… “Ево га још један”

Moja prava ljubav je crnokosi muškarac

Današnji remikseri rado posežu za starim, proverenim pesmama. Ako se prema njima ophode sa dužnim poštovanjem, rezultati mogu da budu vrlo interesantni. I da privuku novu, mladu publiku.

Pojava novih nosača zvuka i razvoj tehnologija dali su diskografskim kućama novu mogućnost da vam ponovo prodaju ono što već imate. Naravno, njihov motiv je samo zgrtanje novca, no ljubitelji muzike su dobili priliku da mnoge od svojih omiljenih albuma poslušaju u novom ruhu. U svakom slučaju treba preslušati remikse već poznatih materijala jer su, najčešće, superiorni u odnosu na originalne snimke. Doduše, ima i primera kada se producenti preigraju, pa ustanovite da je originalna verzija, iako snimana na po današnjim standardima bednom broju kanala, bolje zvuči.

Sve je stvar ličnih preferencija.

Nastavite sa čitanjem… “Moja prava ljubav je crnokosi muškarac”

Ništa me ne pitaj

Da li zbog svoje lenjosti ili zbog nezainteresovanosti velikih medija, Graham Parker je tokom proteklih decenija nekako uvek ostajao u zapećku.

Sviranje po klubovima je oduvek bilo neka vrsta osnovne škole za sve muzičare. Mahom se izvodio već poznati repertoar sa kojim je određeni profil gostiju mogao da se poistoveti, a oni malo kreativniji su bili srećni kada su mogli da uguraju i poneku sopstvenu pesmu. Zanimljivih anegdota o tim prvim muzičkim koracima ima bezbroj, mnogi od muzičara koji su se okušali na tim malim scenama su ubrzo odustali, a oni koji su uspešno položili ispit na svojim prvim nastupima imali su šanse da budu zapaženi i pokušaju da uspostave sopstvenu karijeru.

Početkom sedamdesetih u Britaniji se formirala i relativno velika scena koju su mediji prozvali “pub rock“.

Nastavite sa čitanjem… “Ništa me ne pitaj”

Једна од пре: пенџер

Будућност која се није десила је била пуна нових зграда, стакло бетон челик и теписи, светла…

Али то је била будућност педесетих и шездесетих. Већ седамдесетих је и ту дошло до масовније побуне, да би та велелепна и штогод стерилна слика била замењена замазаном и полураспаднутом кишурином и страћарама у којима се догађа Истребљивач, и то игром случаја, баш прошлог месеца.

Будућност се, у ствари, већ десила, ама је нисмо познали. Дошла је тихо и у неочекиваним облицима.

Нисмо је овако замишљали, ни близу.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: пенџер”

Božićna

Nisu sve namenske pesme isprazne i dosadne za slušanje.

Svake godine početkom novembra počinje da se dešava ista stvar koja, barem meni, trenira živce. Počinje se sa najavama “božićnih albuma” koji bi trebalo da nam ogreju srce i dušu, dok se, istovremeno, podgreva potrošačka histerija u čije sam se delovanje onomad uverio sopstvenim očima. Stav izdavača razumem – ovakvi albumi se prodaju “kao alva” i inkasiraju siguran i veliki prihod. S druge strane, uglavnom su sastavljeni od pesama koje nisu autorske, pa je slušanje ovakvih dela beskrajno dosadno čim prođe par onih koje su poturene kako mamac za naivne kupce.

Pa makar ih pevali Elvis, Dylan ili neko treći.

Nastavite sa čitanjem… “Božićna”

Potrebno je da te neko voli

Dragocenosti se nalaze razbacane svuda oko nas. Samo ih treba pronaći.

Znate i sami da prčkajući po internetu možete da naletite na svakojake ljude. Moje možda najbizarnije iskustvo je bilo kada me je spopao tip iz Urugvaja koji je hteo da razmenimo malo muzike. Zanimao se za italijanske grupe, što me je poprilično iznenadilo s obzirom na to u kom delu sveta živi, a kada sam mu rekao da su to naše komšije, bojažljivo me je upitao da nemam nešto od jugoslovenske progresivne muzike jer ima album grupe Tako koji je licencno objavljen u Brazilu.

Samo što nisam pao sa stolice. Surprised smile

Imam ja još sličnih iskustava.

Nastavite sa čitanjem… “Potrebno je da te neko voli”

Šofer

Pored velikih hitova koji su proslavili grupu Duran Duran, neke od njihovih najboljih pesama su ostale u zapećku.

Krajem sedamdesetih, punkeri su se već bili izduvali, New Wave perjanice su sve više postajale uvažavani muzičari, a mediji su očajnički pokušavali da se uhvate za nešto što bi bilo novo i interesantno širokoj publici. Disko je, takođe, polako odumirao, a umesto njega plesnim podijumima su zavladali neki novi klinci koji su svirali pop/dance muziku zasnovanu na novoj generaciji sintisajzera koji su bili u tom trenutku dovoljno jeftini da je mogao bilo ko da ih priušti.

Da ne zaboravimo i one elektronske bubnjeve čiji je zvuk podsećao na udaranje po praznim plastičnim kutijama.

Nastavite sa čitanjem… “Šofer”