Dakako, trebalo je da to bude muzika za popodne, ali… Nije bitno.
Preporučujem slušalice.
Uh…
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za sitne noćne sate: Ljubav boli”
Author: Grba
Spasavanje mečića
Što neko napisa: ako vam ovo ne popravi raspoloženje, ništa neće… Elem, kamera je uhvatila akutno stanje dobrog snalaženja zarad višeg cilja.
Kapa dole za plan i izvedbu.
Jedna na dan (237): 22. novembar 2012.
Džaaaaaazzzzz….
Došlo doba za jedanaesti Jazz & Blues festival u Kikindi (detalji ovde). Ove godine samo tri dana i nema velikih headlinera kao prošle godine, kad ih je bilo, oh-joj, na svu volju. Ali, ima razlike i za toliko da je moje naoružanje za pohod festivala jače nego lane, kad sam se mučio sa ISO 400. Ovog puta, pak, ISO 800 je bio start, a gurao sam čak do ISO 6400, kao recimo na ovoj slici:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (237): 22. novembar 2012.”
Jedna na dan (236): 21. novembar 2012. (ret)
Smanji brzinu.
Ovog puta, u nadoknadi koja je nastala samo zato što sam odlučio da spavam ponekad (o, vot a dekadenci, indiid!), predstavljam rad od pre nekoliko dana koji sam tek maločas uspeo da obradim onako kako sam zamislio kada sam fotku napravio. Reč je o jednoj sesiji koju sam izveo na jednom lokalnom groblju, nakon što sam nekoliko meseci razmišljao kako da izvedem to.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (236): 21. novembar 2012. (ret)”
Dobro došli u (moj) košmar
E, vala je baš košmar.
Mi, ljudi u tranziciji, žrtve pada socijalizma (to je ono što novinari nazivaju komunizmom, ne znajući da komunizma nema niti ga je ikad bilo), ponekad se suočavamo sa košmarima. Iako se čini da je lakše kada košmar pregurate budni, nije baš tako.
Slikovito ću vam pokazati na šta mislim.
Mnogo opreme, malo ideje
Ovo mi dolazi na zicer po drugi put. Nema druge nego da podelim sa vama.
A nije da nije, prepoznao sam sebe iz nekih situacija.
Karmeeeeeeeen!
Naslov je prepisan iz naslova jedne poruke u grupi ‘pasijans’. A nije bez razloga, jel’te, jer je reč o Habaneri…
Sve, sve, ali balon i “klarinet”! 
Hvala, Igore! 
P.S. Ah, da… Mislio sam da je muppet verzija Habanere najbolja… Nije više. 
Jedna na dan (235): 20. novembar 2012.
Eksperiment.
Tokom pauze za kafu, brstio sam stranice nekih foto-blogova, pa sam naišao na neke radove koji su podrazumevali namerno pomeranje fotoaparata u kombinaciji sa odloženim okidanjem blica (žargonski naziv je second curtain). Znajući da to mogu da iskoristim u dolazećoj sezoni prazničnog šarenila, rešio sam da napravim eksperiment. Imao sam samo načelnu ideju šta ću da radim tokom slikanja, a slično tome i u postprodkciji. U nameri da imitiram neke radove koje sam video tokom dana, jedino sam znao da ću težiti kvadratnom izrezu, pa sam takoreći pazio na kompoziciju… Mada kod namernog zamazivanja teško može biti reči o kompoziciji…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (235): 20. novembar 2012.”
Aristokratsko bluziranje
Legenda kaže da su dvojica “krivaca” za formiranje britanske rhythm’n’blues muzike, grane koja je evoluirala u najbolji rock’n’roll šezdesetih i kao bumerang se vratila u Ameriku u vidu stihije koju danas nazivamo british invasion. Ajd sad, izvesno je da pometnju nisu izazvala samo dvojica, ali jedna stvar je notorni fakat: ceo London je prepričavao koje je singl-ploče John Mayall doneo pretprošle nedelje iz Amerike i onda su sledile rasprave da li je kontigent koji je doneo Manfred Mann zapravo zanimljiviji.
Eh, gde se to završilo, ko je mogao da pretpostavi… U Kaliforniji!
Ovo mora da se sluša glasno.
Lagodna vožnjica biciklićem po stazici
Mislite da ste sve videli nakon one vožnje biciklom? Mislite li? E, pa gledajte.
[EDIT 18.12.2012: Originalnog video-zapisa više nema. Zamenjen je surogatom koji je manje dramatičan, ali nije ništa manje zanimljiv.]
Baš me Jasna pitala u subotu: “hoćeš li da pređemo tuda”, misleći na uski podest između dve duboke vode na starom jezeru, 35 metara širine 80 cm. Kad sam pre par godina video neku decu kako tuda voze biciklove, ostao sam naježen sledeća dva sata.
U slučaju ovog snimka, koji (na sreću) nije u HD rezoluciji, grč u vilici je pretekao nakon škrgutanja zubima, ali me je popustio posle jedno pet minuta.