Nikad ne znate gde, kad i kako ćete naći idealni ritam i tempo. Ova ekipa je našla groove u zvuku rada traktora…
Šta biste dali da imate ovako stabilnog ritmadžiju? No, spremite osam litara goriva na sat, pa opal’.
Author: Grba
Fotografija dana, 2. januar 2012
Rekoh da će biti eksterijer. Zamalo.
Prošetali smo po besprekornom vremenu. Nemojte da vam pričam i objašnjavam zašto nisam potezao aparat često, mada je bilo prilike za tim. Prosto, bude onih dana kad nemate kud nego da se prilagodite trenutnom raspoloženju. Fotka formalno jeste eksterijer, ali kadar je snimljen iznutra, kroz izglog lokalne picerije. Evo ovako:
I da ne pričam zašto ova fotka ne ispunjava odredbe nekakvih stranaca da ovde živimo u slobodnoj volji, ali i bez upliva u bilo šta. Mišn not akomplišd, ali to ću već ispraviti.
Nekako.
Kako bi Evropa trebalo da izgleda
Nisam ja: sve je to smislio časopis The Economist, pa pitajte njih.
A kako se petlja tamo i ovamo, moglo bi da se zalomi, pa da proces otpočne već u godini Usuda.
Fotografija dana, 1. januar 2012
A kakva bi to novogodišnja atmosfera bila kad ne bi stomak od silne hrane zaboleo…
Moram da priznam, još sam dobar kakav inače znam da budem. Jasna je napravila milion kolača, ne znaš koji je ukusniji. Moja dežurna demagogija glasi da mi nje stalo do kolača, pa se pravim blesav. A s obzirom na to da je ovo vreme u kome se upražnjavaju sportske aktivnosti “trč-sedi-trč-lezi”, to mi je čak bilo mrsko da napravim neko bolje osvetljenje za jedinu zamisao do koje sam mogao da doprem… Evo, pa kako bilo:
I što ono kažu na televiziji: srećna Nova. No mišn, noting akomplišd, a dvaput ništa je ništa, matematika je jasna crva nije ni bilo… Ummm, ovaj… Dakle, mišn akomplišd. 
Nema druge nego da napravim plan za sutra. I evo: mišn za sutra je da načinim fotku u eksterijeru. 
Utovar nedeljom, 1. januar
I tako, dok iz Beča gude Štrausove note, Suština pasijansa se budi u novoj godini, doduše u aftamackom režimu. Ja ću da se izležavam ceo dan.
I? Kako je prošla žurka? Onaj DJ Didžej Bidžej nije došao, pa sam morao da angažujem nekog starkelju da mi didžejiše; ali tako ti je to kad krpiš rezerve u poslednji čas.
Dakle, opet obrnusmo cajger… Prolazi mi sve brže. Ebaga, tako to ide s godinama, valjda.
Računam, valjda neće biti problem da ove godine utovarim pedesetak gomila u slavu gluposti. U to ime, bilo bi najbolje da vam u nastupajućoj godini ne poželim ništa. Šta god pomenem, izmetnuće se na zlo – izvesno, ne mojom krivicom.
– * –
Šta sam ono hteo…. A, da!
E, pa da vam sve po spisku, svima redom!
Života, zdravlja. veselja i pameti! Dobrih iskušenja i vrednih pobeda! Mira u duši! Spokoja u porodici! Zanimljivog i dobro plaćenog posla! Vrednih saznanja! Igračaka koje već sanjate! Mesta koja još niste svojim očima videli! Ljudi vrednih susreta! Muzike vredne ponovnog slušanja! Pogleda vrednih pamćenja!
A sad, razlaz: svi na svoje radne zadatke!
Idu dani
Aj pa da krenemo u duhu optimizma! Ipak je ovo godina Usuda.
Tri, četr:
Veselo, veselo!
Četvrt veka +1
Na današnji dan, u ovaj sat, pre 26 godina, iliti 1. januara 1986. godine u pet ujutru, Grba je prvi put poljubio ženu svog života.
Obećao sam Jasni da ću ostati pored nje 119 godina, tačnije do 1. januara 2105. Odužilo se, ali planiram da izdržim bar toliko.
Boktemazo, pomislio sam, pa mi nemamo svoju pesmu. A znate li zašto? Prosto, zato što je sva muzika naša.
Za tebe, darling: Mavis Staples, u izdanju koje najviše voliš!
Fotografija dana, 31. decembar 2011
Kraj je godine. Ali nije kraj ciklusa “jedna na dan” – daviću vas još tri meseca… I ne, nisam se umorio. Tek se zalećem.
Hajde jednom bez neke priče: to je već ugođaj, sam po sebi.
Ćutanje je zlato, zar ne? 
Srećna vam Nova, dragi moji! 
Preslišavanje (6): Ujka Džef, Čak Noris, Branko Ćopić, Dire Straits, a Muzafer obaška
Ne primajte rezultat k srcu, ako je slab. Postoji razlika između neznanja i neobaveštenosti, a jednom kad to prihvatite, lako ćete savladati sve prepreke i nadoknaditi propušteno.
Uostalom, i ja pričam gluposti. Ovo preslišavanje nije nikakva prepreka i nemojte ga tako doživljavati. Umesto toga, pokušajte da se zabavite. Čak, pronađite izazov u tome da ćete uskoro ovladati Suštinom pasijansa. Ja verujem da hoćete.
Nego, ostavite ovo za posle. Pogledajte kroz prozor: ako je noć, to znači da kasnite na novogodišnju žurku. Ako je dan, opustite se, jer već je 2012. godina i nema vam spasa iz nje skoro godinu dana.
Kraljevstvo za čašu Ginisa!
Ne volim ovo što nam poturaju kao pivo. No, čak i kad je pivo bilo pivo, nisam se bogzna koliko oduševljavao. Osim u dva slučaja: jedno je pivo u pivnicama Praga. Drugo je točeno crno pivo koje vri u čaši i koje ima ukus koji asocira na lešnik.
Na današnji dan, 31. decembra 1759. godine, Arthur Guinness je potpisao ugovor o iznajmljivanju pivare James’s Gate Brewery u Dablinu, po ceni od 45 funti godišnje. Dogovoreno je da ugovor važi devet hiljada godina.
Rezultat tog ugovora: najbolje pivo na svetu, u svim kategorijama.
A u ime jedinog piva za koje otvoreno kažem da ga obožavam, jedan stari vic.
– * –
Godišnji svetski sajam pivarske industrije. Kao i obično, prve večeri se skupiše u lokalnoj pivnici stari znanci iz raznih firmi, komercijalisti koji vole da se napucavaju čije pivo je bolje. I krene maltretiranje konobara.
– Meni plzensko! – reče Čeh – Sa petog stepenika!
– Ma kakvi! Jedan ledeno hladni Bad! – na to će Amer.
– Fosters za mene! – reče lik koji liči na na krotitelja krokodila.
– Gluposti! Daj ovamo turu Lava za sve – reče tip koji je mirisao na zapršku i beli luk.
– Ljudi, budite ozbiljni! Molim jedan Hajneken! – Reče lik u narandžastoj majici.
– Meni Karlsberg! – zatraži Danac.