Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ajd što mali stvarno dobro vozi (čak sam se primio na momente), nego ovo treba poslušati. Dva idiota koja prenose ovo takmičenje su u ekstazi. Pazi sad.
Ja bih ove angažovao da prenose utakmice srpskog fudbala. Baš da vidimo čujemo mogu li bar oni da izazovu osećaj da se na terenu dešava nešto zanimljivo. Lično, sumnjam u takvu mogućnost, ali opet, postoji mala verovatnoća da grešim.
Umalo da mi promakne. Ako izdrži, moj je i na Badnje veče.
Sećate li se onog ježa? Pa dobro, nema ni dve nedelje da sam ga predstavio u okviru projekta “jedna na dan”, pa sam mislio da bi bio dobar fazon da ga uslikam povremeno. Sad mi je žao što ga nisam slikao svakodnevno u istom položaju i pod istim svetlom, pa da sam posle napravio animirani GIF. E, pa sad je kasno… Nema veze, setiću se dogodine.
U međuvremenu, mali je očupavio. Nisam se setio da ga očešljam pre slikanja, izvin’te.
Slikano je bez blica, uz pomoć baterijske lampe usmerene odozgo u ježevo lice. Ništa posebno od obrade, osim što sam napravio malo tešnji izrez, malo zažutio menjajući temperaturu boje i dodao vinjetu, tako mi bilo po volji ovog puta. Što se mene tiče, mišn akomplišd. 
Sitan je sat, idemo dalje.
Koliko primećujem, namučili ste se prošli put. Ne zamerite – nije ovo žuta štampa, pa da pravim testove za zabavu. Ovaj test se čita između redova, i to svako za sebe. A tako se i rešava.
Dugo sam tražio kako da napravim nekakav presek godine. Da prošpartam preko 1200 priloga koji su postavljeni u ovih devet meseci – to baš i nije tako lako. Svi prave nekakve rekapitulacije, pa neka jedna dimenzija ovih šest testova koje vam nudim bude i ta. Zato, ne ljutite se što su pitanja teška (znam da jesu – pitanje je da li bih i ja sam uspešno odgovorio na više od osam u deset), nego se poslužite pitanjima kao uvodom u te priloge.
Sledećih deset je pred vama.
Ah, da. Izvinite što nisam blagovremeno uputio ovu objavu.
Elem, malo ćemo da usporimo ritam objavljivanja tokom praznika, tamo do iza Božića. Ništa posebno: prosto da se malo sklonimo od računara i provedemo vreme živeći pravi život.
Biće priloga, nije da neće. Jutarnji video, fotka dana, kviz do kraja godine, utovar nedeljom usred koncerta u Beču, poneka pričica ili ad hoc varijacija… Čisto da provetrimo vazduh ponekad. A onda, tamo negde iza Božića, nastavljamo dalje. Možda čak i sa nekim novitetima.
Živi bili i dobro vino pili.
Iznenađujuće.
Rekao sam: iznenađujuće. Slušajte šta vam se kaže.
Da zaokružimo temu koja je započela u potpuno drugom kontekstu.
Poslednjih dana sam se sve nešto vrteo oko radnog stola, sve ga koristeći kao mutnu pozadinu ili kao objekat igre svetlom. Malo sam se umorio od toga, pa računam da bi trebalo da opet stanem na loptu i krenem na neku novu temu. Pre nego što to učinim, red je da povučem crtu jednom “normalnom” fotkom.
Noooot, što bi rek’o Borat.
Postoji nekoliko freeware filtera za Lightroom kojih sam se dočepao, pa računam da su vredni eksperimenta. Našao sam neke zanimljive pravce obrade, pa sam ih istraživao nad prostom fotografijom mog radnog stola, sve to sa jednim direktnim i jednim indirektnim izvorom svetla. Onda sam malo izrezivao, malo petljao sa uglovima, bavio se izolovanjem senki i najsvetlijih delova slike… I na kraju filtrirao i dobio ovo:
Boje su u distorziji, ova scena je tamnija od prirodne, ali pomak mi se veoma dopao i ostavljam tako kako je sad. Vratiću se tome nekom drugom prilikom; ova fotka će poslužiti kao vizuelna beleška; u tom svetlu, mišn akomplišd. 
Trebalo bi da ustanem u vreme kad zapravo ustajem, pa da uhvatim izmaglicu nad zemljom u polju. Đavolski je hladno i taj poduhvat nije baš tako jednostavan, ali možda se i odvažim jednog od ovih jutara.
Deder da proverimo šta ste naučili tokom prethodne godine na Suštini pasijansa. Prvi deo se odnosi na razna korisna i beskorisna znanja.
Vaš zadatak je da proverite jeste li pokupili šta tokom boravka na Suštini pasijansa. Ako niste, nemojte posle da pričate kako vam je ekipa ovog bloga kriva za izgubljene sate. Ako ste izgubili vreme, sami ste krivi za to.
A sad kviz za vas.
Deset pitanja za vas. Ključ rezultata se nalazi na dnu priloga. Rešenja se nalaze u linkovima pored pitanja.
Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (1): Šta je kakvo, ko je ćelav i kako se zove?”
Primećujete li kako se urbane slike oko vas menjaju svakodnevno, kao da dišu i žive svoj život? To je street art u punom svetlu.
Lutajući tamo-amo, naišao sam na fantastičnu kompilaciju fotki koje prikazuju street art.
Reč je o uličnoj, tj. urbanoj umetnosti koja se ispoljava kroz grafite, crteže, neobične dodatke na elemente okoline, veštačke perspektive nacrtane kredom na pločniku, … Mnogo toga.
Ah, pa to je ono pravo: da uhvatite stihiju popusta u tržnim centrima tokom praznika. Vidim, po tržnim centrima vlada haos po garažama… Kao da tako nije bilo i pre. No, dobro.
Poenta je druga: ako imate hrabrosti, napravite spisak u nekom blokčetu, jedna stavka po stranici, pa ga predajte nekome ko će isti takav spisak da napravi za vas. A onda odmah uđite i tražite od nekog da vam pronađe te artikle. To bi moglo da izgleda, otprilike, ovako:
Najbolji momenti: Baby’s First Pee Set; “Avatar” on VHS; safety corn; banana flavored avocados…
Mogli bismo da pokušamo i na domaćem terenu, a?
Recimo: drvene sijalice; čarape od kukuruzovine; rejbanke za pse; sveske na linije za četvrti razred; šahovske loptice od pleksiglasa; tečni deterdžent za pranje kolibrija; porcelanski kondomi; titanijumske mamuze broj 43 (običnog oblika); nož za urezivanje žljebova na laptop tastaturama; senzor za otkrivanje horoskopskog znaka; vadičep za voćne sokove u tetrabriku; mesingani ram za štrudlu s makom; dupli puding od kiselih krastavčića i pire krompira; bombone sa ukusom teletine; beložute jabuke sa dve peteljke; i, što bi ono rekao Diotalevi, polikarbonatni filter donje mazalice u mašini za ujkačestitanje.
I kao što reče onaj fotoreporter: uvek držite fotoaparat spremnim za akciju; nikad ne znate kad ćete uhvatiti nešto neponovljivo…
Dakle, da mi je neko rekao da ću uhvatiti sliku kako beži sa monitora, ne bih mu verovao. Ovako, sad kad sam uhvatio sliku tog čina, ne može niko da kaže da nisam video. 
Dakle, evo dokaza o odbegloj slici:
Trenutak je bio potreban. I dovoljan.
Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 25. decembar 2011”