Ala se namestilo na definiciju…
Ama, bila neka rasprava u nekoj levoj grupi koju pratim, pa sam kibicerski proverio kako glasi definicija pojma “naturalizam”:
Umjetnički, posebice književni pravac koji se nastavlja na realizam. Prikazuje prirodu i čovjeka u najvulgarnijim i najtamnijim trenucima.
Nešto kasnije, padne mi pogled na tanjirić sa košticama zaostalim od kile pojedenih trešanja. Opet se setim onog “vulgarno”, pomislim “gde ćeš vulgarnije od onog što me čeka posle ovih trešanja” 
pa mi padne na pamet… Ajd’ sad, može tu i neki drugi izraz osim književnog da se primeni, zar ne?… Može, nogekako:
Ako ovo nije naturalizam i ako ovo nema vulgarne konotacije, onda stvarno ne znam šta ima. 
Ajde-de, nije baš Pazolini, ali Bertolučiju bi se dopalo, sigurno.
U stvari, na pruzi za Petuški kontrolora se niko ne boji, jer su svi bez karte. Ako neki pijani otpadnik i kupi kartu, njemu je, naravno, neprijatno kad naiđu kontrolori: kad mu priđu tražeći kartu, on nikog ne gleda, ni kontrolora ni putnika, kao da bi najrađe propao u zemlju. Kontrolor njegovu kartu gleda nekako gadljivo, a njega gleda ubitačno, kao podlaca. A putnici – putnici gledaju “švercera” krupnim zakrvavljenim očima, kao da govore: dole gledaj, kvarnjačo! Grize te savest, a! A kontroloru gledaju u oči još odlučnije: vidi nas – možeš li nas osuditi? Semjoniču, dođi kod nas, mi te nećemo uvrediti!…
