Ponekad je potrebno ućutati.
Nastavite sa čitanjem… “Ponekad je dovoljno zatvoriti usta i otvoriti oči”
Author: Grba
Šest marketinških tehnika
Danas bez marketinga nema uspeha na tržištu. Apsolutni je imperativ da ovladate osnovnim principima, metodama i tehnikama marketinga u svakoj prilici, u svakom kontekstu. Elem, sve je postalo prodaja, pa nemate kud nego da se privolite sveopštem obrascu. Najzad, šta vas košta da probate? Možda se pokaže da vam je baš to nedostajalo.
1. Direktni marketing
Ugledaš zgodnu devojku na nekoj žurci, priđeš joj i kažeš da si jako bogat, ponudiš joj brak.
2. Oglašavanje
Dolaziš na žurku sa prijateljem, spaziš zgodnu devojku, pa pošalješ prijatelja da joj kaže da si jako bogat i da joj nudiš brak.
Osam kratkih SF priča
“Molim vas, ubijte me.” Robot je počeo da jeca.
“Molim vas, ubijte me”, molio je. “I upotrebite moje delove da napravite sebi čestitu lampu za čitanje. Dođe mi da se pojedem kad vidim kako pokušavate da čitate pri nedovoljnoj svetlosti te čkiljave lampe pored klozeta.”
Pokušavao sam da ignorišem njegove molbe, ali u srcu sam znao da je u pravu.
– * –
Hajde sad, baš da ne prevodim svih osam.
Veliki obračun na montažnom stolu
Možda je preseljenje holivudskih scena u kolaže nezavisne produkcije poslednja dobra ideja koja opravdava postojanje te produkcije. Ma, jeste sigurno. Odavno sam čvrsto verovao da Holivud u sebi ipak krije još jedan argument valjanosti. I, evo ga… Zapravo, postmoderne metode su uvek rešenje kada kreativnost zapne ili se pretvori u svoju negaciju, kao što se u Holivudu odavno desilo. A pride je i isplativo. Ako ne verujete, pitajte Gorana Bregovića. Ali nećemo sad o njemu: postoji u postmodernizmu zanimljiviji pristup od lopovskog, a posledice humanije od finansijskih.
Dakle, obratite pažnju na ovaj video. Traje oko devet minuta i zavređuje da na njega usmerite svoju pažnju.
Povratak u krug
Neki se zamlaćuju pamćenjem cifara broja Pi°, pri čemu je nejasno čemu bi to služilo. Za to vreme, neki drugi su konstruisali generatore nota koji su pametni možda čak kao Glugenije Svemogući (mada, zaista ne vidimo čestit razlog takvom preterivanju) i kad se nekom takvom generatoru podmetnu decimale broja Pi kao seme za rndanje muzike, tada nastane… Nešto neobično i prelepo.
Jedina kvaka je u tome što Pi trebada se preinači u broj sa osnovom 12; naime, dvanaest je tonova u hromatskoj skali zapadne muzike.
Listen without prejudice, što bi ono rekli mudraci iz laponskih šuma.
Rekvijem za Evropu
Now, only sorrow
No tomorrow
There’s no today for us
Nothing is there
For us to share
But yesterday
Kakav je to svet u kojem težnja za zadovoljenjem najosnovnije moguće ljudske potrebe, a to je goli život, izaziva manifestacije pasivnog negiranja, objašnjava se pogrešnim nazivima i nizom loše zamenjenih teza, a eskalira u najodvratniju implementaciju žice sa sečivima koju je dvadeset prvi vek video?
Okretanjem glave ćemo postići samo jedno: sahranićemo poslednje ostatke dostojanstva koje nam je prošlost ostavila u nasleđe. Evropa upravo velikim koracima odlazi tamo gde će najzad i poslednja budala shvatiti da od nje nije ostalo ništa osim ljušture.
Desilo se juče, spontano.
Kako svet dospeva u ravnotežu
Audaces fortuna iuvat, kaže latinska krilatica: hrabre sreća prati.
Evo jednog odličnog primera.
Setićete se, nadam se, priče o Snežani Radojičić, cikloputnice na putu oko sveta koji traje već četiri godine. O njoj smo pisali već dvaput na Suštini pasijansa (ovde i ovde), a nisam baš siguran zašto to nije češće. Jer Snežanini putopisi imaju snagu avanturističkog filma, pri čemu to nije nikakav film, već realan život nekog ko je odlučio da mu planeta Zemlja bude jedino precizno odredište.
Te avanture možete pratiti na Snežaninom blogu, gde piše povremeno, kao i na fejZbuku, gde iz dana u dan saznajemo detalje avanture koja traje.
U času kada pišem ove redove, Snežana boravi u Džakarti, u Indoneziji. Ona tom ostrvskom zemljom putuje već sedam meseci (sa malim izletom u Istočni Timor – em dodatna avantura, em dobar manevar zbog birokratije viznog režima), a ovih dana je upravo dobila vizu za Maleziju, u čijem kontinentalnom delu je već bila. Ovog puta, uskoro kreće na ostrvo Borneo, gde će zakačiti i Bruneje!
No, moram da vam kratko prepričam kako hrabre sreća prati, a ravnoteža se uspostavlja preko svake nade, na primeru onog što je Snežana doživela tokom nekoliko poslednjih dana.
Slatko, ali ne sladunjavo
Ko je Daryl Hall, pominjali smo u više navrata. Recimo, kada beše reč o važnom duetu čiji je on bio član i koji je visio po top listama dok nisu dosadili i bogu i đavolu, a sve zbog dekadendnog manira da pišu fantastično dobru muziku koja se lako prodaje. Stvar koju Hall radi poslednjih godina je jedna fenomenalna emisija televizijskog formata i trajanja, gde on u svoju kuću u planini poziva razne muzičare koji imaju kapaciteta da stanu rame uz rame sa njim, pa malo ćaskaju, pa kuvaju, pa se zajebavaju za trpezom, pa malo sviraju pred kamerama, uživo, i to tako da prosečan ljubitelj muzike obično veli “pa šta je ovo, suncetiebemžareno!”. Setićete se, možda, one “duple porcije” ludijanja Joea Walsha baš kod Daryla Halla, gde je odsvirana konačna verzija “Life’s Been Good“, o “Rocky Mountain Way” da i ne govorim.
No, boravili su i drugi velemajstori kod Daryla Halla. Recimo, ovaj.
Sa sajle pravo u krompirište
A, pa nismo odavno proveravali šta nam rade prijatelji B.A.S.E. ekstremisti. Deder da zavirimo. Vidimo da nose nekakve klupice k’o neki penzioneri, kuda su to pošli?…
Aha, pošli su da okopaju krompir. Pa, dobro. Mora domaćin čovek da misli i na duge hladne zimske dane, valja spremiti hranu u trap… A pre toga, briga o bašti je na prvom mestu. I zato do bašte moraš stići kako znaš i umeš. Izgleda da u Nagorno Karabahu za stizanje u baštu koriste pomalo drastične metode…
Svet je jedno čudno mesto.
Gde je ostatak puta, ‘bem te blesava!
I tako, dok se neko pita koja je čija nadležnost i ko bi trebalo da uradi ovo ili ono, vreme prolazi, ptičice cvrkuću, a oko nas vlada sveopšte rasulo u kojem se vrednost nečemu utvrđuje na osnovu odabrane pripadnosti.
A onda se neko setio starog prijatelja iz vremena kad je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija prozor u svet, pa ga docrtao.
Imam utisak da bolju ilustraciju naše stvarnosti nije moguće postići.
Imalo bi se tu još štošta reći, ali nema ko da sluša. Ima dobrih ljudi koji odmereni pritisak na svoje mišljenje doživljavaju kao napad na svoj ego. Grehota.