Author: Miloš Babović

Jan je pun saosećanja

Shvatamo ozbiljno samo svoj posao, svi ostali služe za sprdnju.

Ne ide pa ne ide, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Vrc levo, vrc desno, samo problemi. Dođavola porodični ponos, dođavola Ursula LeGuin i njene zemljomorske tirade, dođavola psihološka trabunjanja o posebnosti. Sve što imam od života je debljanje bankovnog računa mog reumatologa. Dosta je bilo, rešavam problem sada i odmah! „Da, da, ovde možete promeniti ime“, kaže Institucija namrgođeno, pošto uvek zabrinuta javnost ne očekuje od sebe da brine za stvari koje je ne brinu. „Kako se zovete?“ „Jan Vennegoor of Hesselink“, kaže Jan Vennegoor of Hesselink, glasom punim nade. Stigao je na mesto gde ljudi razumeju teret koji nosi; život poprima boje baš kao pri izlasku sunca posle neprospavane noći. Ovako se dakle, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink , osećao Atlas kada je naterao Herkula da pridrži Nebo. „A ne! Tu igru nećemo da igramo! Dosta je bilo! Ti kažeš neko glupo ime eto baš kao što si sada rekao, ja padnem u nesvest pun saosećanja, pitam kako bi želeo da se zoveš, ti kažeš Wim Vennegoor of Hesselink, a ja izvisim. Ne, gospodine, samo jedan od nas dvojice je budala. Napolje!“. Ovako se dakle, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, osećao Atlas kada ga je Herkul prevario, i odšeta niz sivu ajndhovensku ulicu.

Motivacija

Papazjanija Bre, zapetljano je biti predsednik takozvanog fudbalskog kluba. Stalno treba biti odgovoran za tridesetak finansijskih slučajeva tipa „ovaj igrač je naš 48,12 posto, dok ostalo ide menadžeru, i to 30% našeg ugovora i 65,22% ugovora sa prethodnim klubom, dok prethodnim klubovima ide 12,91% i 21,73% respektivno; naravno, roditelji igrača učestvuju sa 8,03% u realizaciji budućih transfera, a pod uslovom da…“

Uvek me interesovalo ko su zapravo ti ljudi koji pristanu da se bave ovakvim ludilima. Da ne bude zabune, interesuje to mene i za predsednika države, i parlamenta, i Upravnog odbora JP Vodovod i kanalizacija, i direktora Sektora ETP JP Železnice Srbije… I, gle čuda, danas mi čovek objasni:

Nastavite sa čitanjem… “Motivacija”

Let It Be – Live Perfomance

Prolog: Phase One in which Doris gets her oats

Ognjen i tata se igraju. Igra se sastoji u tome da Ognjen u bojanki crta prave, horizontalne i vertikalne linije, a da ga tata nagrađuje zvezdicama kada sve nacrta. Crta dete sve u šesnaest, korumpiran mali pa to ti je, sve bi uradio za zvezdicu. Tati zvoni telefon. „Deda, hajde pogledaj Ognjena, daj mu zvezdicu kad završi.“ „E da, važi“.

Zaplet: One After 909

Stoji deda pored Ognjena, pažljivo gleda kako stvar napreduje. Crtanje se završava. „Bravo, odlično si crtao, zaslužio si peticu.“ „Ne, daj mi zvezdicu.“ „Tako je, evo ti petica.“ „Neeee, hoću zvezdicu!“ „Ali, petica je najveća ocena.“ „Hoću moju zvezdicu!“ „E da, baci pet.“ „Maaaaamaaaaa!“

Epilog: Queen says “No” to pot smoking FBI members

Porodični sastanak, samo jedna tačka dnevnog reda. RAZ-GO-VET-NI-JE „Dobro bre, ćale, daj da odemo da ti kupimo slušni aparat, pa ne košta milione majka mu stara.“ „Ali zašto?“ „Čoveče imaš problem, ne čuješ ništa.“ „A?“ „PROB-LEM I-MAŠ, NE ČU-JEŠ!“ „Ko?“ „Kako ko, pa ti!“ „Kakav problem?“ „NE ČU-JEŠ!“ „Ma jok, nemam ja problem, meni je dobro. Vi imate problem.“ „Kakav sad mi problem imamo?“ „Nerazgovetno pričate. Vidiš kako ja lepo pričam.“ „Aman, kako razgovetno da pričam kad se stalno derem?“ „Eto vidiš kako ti imaš problem. Nego, skuvaj mi kafu.“

Jan je usamljen

Izmisliti nešto beskorisno obično je besplatno, no da bi beskorisnost bila potpuna neophodno je mnogo ulaganja

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink primećuje kako mu ne stižu pisma. Nekako je uočio da se ta neprijatnost poklapa sa danima dopune poštanskih adresa novim adresnim kodovima. „Veoma zgodna stvar“, kaže poštar radosno, baš kao što uvek zabrinuta javnost očekuje. „To je šestocifreni broj koji označava deo ulice u koji poštar dolazi da bi uručio pošiljku primaocu. Na primer, broj 272316 nosi informaciju da primalac pošiljke živi u opštini Šabac, naseljenom mestu Mišar, u delu parne strane ulice Jakova Nenadovića od broja 2 do broja 4. Uz adresni kod još samo dopišete ime i adresu primaoca, i pošta stiže bez po muke!“ „Pa dobro, a zašto meni ipak ne stiže pošta?“, pita Jan Vennegoor of Hesselink. „A to. Ma, nema to veze. Vama niko nikada nije ni pisao. Među nama budi rečeno, teško je kriviti ljude zbog toga.“ Zaista, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink i oseti da tone, dok glas užurbanog poštara zamiče iza ugla: „Prokleto bilo globalno zagrevanje…“

Nepotrebno znanje

NJastavljamo seriju slika naučnika u mladim danima. Za stariju verziju Karla Fridriha Gausa goglujte 10 DM.Godina 1820. bila je prestupna. Na ostrvu Milosu otkopana je statua (doduše bez ruku) neke zgodne cice; u SAD je izborna godina – Džejms Monro opušteno trči homerun; trapavi eksperimentator Ersted primećuje vezu elektriciteta i magnetizma; ljudska noga prvi put staje na tlo Antarktika; u Engleskoj je porinut brod nevinog imena Beagle. Nemačka, u to vreme konfederacija 39 suverenih država, široko ulaže u kartografiju; od Vojvodine do Danske geometri imaju pune ruke posla. Administracija je jako zadovoljna što se projektu brzo i lako pridružio mladi, ali već poznati dr Karl Fridrih Gaus, isti onaj čika koji nas je mudro gledao sa novčanice od 10 maraka. Nosači geodezijske opreme, sa svoje strane, nisu preterano srećni. Sa njihove tačke gledišta, mladi doktor je definitivno rešio da slomi svoj mladi vrat pentrajući se na planinske vrhove Hohenhagen, Inzelberg i Broken (sic!). Možemo da zamislimo nosače, koji stenju pod teškom opremom, kako besne dok slušaju tiho mrmljanje mladog doktora, koji se svađa sa samim sobom dok u glavi izvodi složene kalkulacije. Verovatno su se žalili suprugama kako je taj mladi doktor ludak koga ne žele da ga nose na duši. I verovatno su im supruge odgovarale da umuknu, jer se posao dobro plaća. Ali mladi doktor izgleda nesalomivo, a na licu mu se vidi nesumnjiv smešak pobednika; verovatno je dopustio sebi i veseli Tako je! uzvik. Merenja koja je izveo, i za koja je izmislio novi instrument (isti onaj koji je Gausu pravio društvo na novčanici), potvrdila su teoriju: zbir uglova u Hohenhagen-Inzelberg-Broken trouglu nije 180 stepeni*.

Broken, vidik mora da je sjajan, čim su Nemci na njega stavili repetitor

Nastavite sa čitanjem… “Nepotrebno znanje”

Vampiri ante portas

Mala smo zemlja u kojoj se novac raspodeljuje shodno interesima zatvorenih grupa. A da bi se u grupu ušlo, moraju se raditi prljavi poslovi. Evo primera.

Sjajna je Pekićeva knjiga Kako upokojiti vampira. Ruku na srce, nije Pekićev stil za svakoga, pa ko je nije pročitao nije mu ni zameriti – ponekad mi se čini da sam ja taj koji je lud jer volim da se provlačim kroz meandre Pekićevih zavrzlama. (nota bene: ko god je smislio da osnovnoj školi u Beogradu da Pekićevo ime, očigledno baš ništa njegovo nije pročitao. Jadna deca, kad je dan škole moraju da kopaju po Pekićevim knjigama…)

Jedan od načina ulivanja logikePriča u knjizi se vrti oko izmišljenog Gestapo pukovnika Steinbrechera, koji je predstavljen kao savršeni policijski islednik, konačni rezultat veštačke selekcije svih policija sveta. Osnovno didaktičko sredstvo Steinbrechera je logika, koja (ipak uz podignutu obrvu dežurnih udarača) mrvi sve pred sobom, spaja nespojivo kao savršeni varilac i dokazuje nedokazivo. Demonstrira moć logike Pekić u nezaboravnom dramskom pasažu gde Steinbrecher obrađuje trgovačkog putnika koga neumoljivo vodi od malog čoveka preko strastvenog ljubavnika do opasnog špijuna.

Setio sam se te knjige jer mi je Slučaj dodelio u šake Politiku, dnevni list čudne istorije i sumnjive budućnosti, od 8. 2. 2009 godine. Tu sam doživeo užas čitanja intervjua dr Žarka Trebješanina, profesora Beogradskog Univerziteta na Defektološkom fakultetu (sada taj fakultet nosi komplikovano ime Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju) na predmetu Opšta psihologija, a povodom njegove knjige Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Intervju je potpisala Anđelka Cvijić.

Nastavite sa čitanjem… “Vampiri ante portas”

Smeh očaja 2

Mene su dobri ljudi naučili da nije dovoljno nešto primetiti, već valja po primećenom pitanju nešto i preduzeti.

Pošto sam primetio havariju prezentacije Bolnice za pedijatriju Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, a pre nego što sam je ovde izložio, napisao sam sledeći email:

Poštovani,

U potrazi za lečenjem svog deteta naišao sam na Internet prezentaciju vaše bolnice za Pedijatriju, http://www.kbczvezdara.org/?p=81#more-81.

Tekst koji ova stranica sadrži je ispod svakog nivoa, i profesionalnog i formalnog. Jedino što bi posetilac mogao da poželi posle pregleda ove prezentacije jeste da beži glavom bez obzira.

Pošto sam ubeđen da vaši zaposleni ni KBC Zvezdara ni bolnica za Pedijatriju ne zaslužuju takvu prezentaciju, bio sam slobodan da tekst korigujem tako da bude formalno korektan, sa gramatičke i pravopisne strane. Korigovani tekst, koji mislim da bi trebalo dalje proveriti, i popraviti profesionalne greške, vam šaljem u prilogu ove poruke.

Molim vas da ovu poruku shvatite blagonaklono, kao malu sugestiju i pomoć u daljem radu i boljem kontaktu sa pacijentima.

S’ poštovanjem,

Miloš Babović

Neću ovde da unosim kako izgleda korigovani tekst, možete misliti: sve isto, samo uz otvorene oči i obrisane naočare.

E pa danas je tekst ispravljen. Doduše, ne baš ceo. Već samo jedan deo. Mali deo. Dva slova, zapravo. Narode moj, nek ti je na znanje: Dragoslav Maksimović više nije V.D. Načelnika, on je sada Načelnik!

Pa čestitam Dragoslave, sine u majke!

Jan je rešen

Kada se nema šta reći, može se i ćutati.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink se oseća odlično. PSV Ajndhoven je prvi na tabeli holandskog prvenstva sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Ajaks, a Jan Vennegoor of Hesselink vodi na listi strelaca (33 gola) i asistenata (27 asistencija). Stiže laka utakmica, protiv poslednjeplasirane Rode. Naslovi u novinama su sugestivni, a optimizam stručnog štaba i cele ekipe je zarazan: već su upisana nova tri boda. Utakmica počinje, ali tromo. Svi čekaju gol koji nikako da se desi. Noge su lenje, glava se više ljuti na rastrčane rode u niskom letu nego na sopstvenu mrzovolju. Nervoza se širi, šanse se propuštaju i stiže kazna: Roda, golom poljskog internacionalca Dimnjaka, stiže u vođstvo u 85-om minutu. Ne pomaže ni nepotrebni produžetak od sedam minuta – Jan Vennegoor of Hesselink promašuje nepostojeći penal u šestom minutu nadoknade. „Ničija nije gorela do zore“, likuje Gnezdev, golman Rode, stojeći na jednoj nozi.

Nastavite sa čitanjem… “Jan je rešen”

Smeh očaja

Što te ne ubije, čini te jačim, kaže narod. Lomim prste i sve nade ulažem u jadnu nadu: ako moje dete preživi odrastanje, Musa Kesedžija će oglasiti potrebu za posestrimom vilom. Sa iskustvom, dakako.

Ognjen već sedmi dan ima temperaturu. Ništa veliko, ali i ništa drugo. Niti curi nos, niti kašlje, veseo je, ništa ga ne boli. Ali stalno nekih 37 sa tri-četiri, i ponekad, a obavezno noću, temperatura skoči i na 39. Lokalni dom zdravlja ima ugrađen alarm Ognjen approaching (iz već opisanih razloga), a doktorke su već iskusne u izbegavanju davanja bilo kakvih mišljenja (omiljena rečenica je Skidajte temperaturu pa vidite), pa nemamo kud nego da tražimo drugo rešenje. Danas smo ga našli u Bolnici za pedijatriju KBC Zvezdara Dr Olga Popović–Dedijer.

Šta će tamo biti – ne znam, idemo u 17:00. Ali radoznalog me majka rodila, pa sam informacije potražio po Internetu, inače noćnoj mori naših (nadobudnih, nesposobnih i nezainteresovanih za bilo šta osim titule) lekara. Adresa je http://www.kbczvezdara.org/?p=81. Bolje da je nisam našao.

Nota bene: sledi crnohumorna zabava. Molim one sa slabim nervima i/ili hipertenzijom da prestanu da čitaju ili da popiju lek.

Svi spremni? Niste, ali nema veze. Idemo!

Narode moj, čujte i počujte! Kliničko – bolnički centar Zvezdara urbi et orbi, celom svetu, svih Eratostenovih 40 hiljada kilometara u obimu, ama i zadnjoj planetarnoj rupi sa dial-up Internet konekcijom, ponosno predstavlja: Bolnicu za pedijatriju Dr Olga Popović–Dedijer!
Nastavite sa čitanjem… “Smeh očaja”

Odbrana i poslednji dani slučajnosti

Primetio sam kako ljudi oko mene često za svaku pojavu traže razlog. Kao posledicu nagomilavanja razloga, dobili smo teorije zavere. A kako reče jednom pokojni dr Boža Aničin, sve teorije zavere su tačne. Zato ustajem u odbranu slučajnosti.

Znate li šta je jedna zemaljska godina? Za neupućene ili zaboravne, to je vreme potrebno da planeta Zemlja načini jedan pun obrt oko matične zvezde, Sunca. A šta je jedan zemaljski dan? Naravno, vreme potrebno da planeta Zemlja načini jedan pun obrt oko sopstvene ose rotacije. Ova dva pojma očigledno nemaju puno toga zajedničkog osim što su oba vremenske veličine. (Ne postoji suštinska korelacija godine i dana.) Međutim, zanimljiva je činjenica da su ta dva pojma uveliko po meri čoveka:  dan je usaglašen sa ciklusom naše radne energije, a godina sa životnim kapacitetom. Jedna godina traje 365,2422 dana. Zašto baš toliko? Nema razloga, u pitanju je slučajnost.

Zemlja, ali stvarnoBuuuuuuuu

A znate li šta su brojevi π i e?  Broj π (3,14) je odnos obima i prečnika kruga u euklidskoj geometriji, ali takođe i odnos broja bacanja igle dužine 1cm na papir sa iscrtanim (2cm razmaknutim) linijama i broja padanja igle tako da preseca bilo koju liniju. Broj e (2,71) se pojavljuje u celom spektru fenomena koji opadaju sa vremenom (amplituda vertikalnih oscilacija vašeg novog Punta Classic posle prelaska preko ležećeg policajca, ili količina ugljenika C14 u kostima preminulog faraona, recimo). Da stvar bude crnja, ovi brojevi se opiru „normalnom“ ponašanju: ne mogu se izraziti kao količnik dva cela broja, već moramo pamtiti decimale, svako po volji, želji i potrebama. (Ima još takvih brojeva, recimo koren iz dva, čiju su iracionalnost prvi otkrili još Pitagorini učenici. Blistavi put, na ponos Homo Sapiensu, kojim se do te činjenice stiže, potražite u prvom dodatku Saganovog remek dela Kosmos). Zašto su ova dva broja baš toliki koliki su i baš takvi kakvi su? Nemamo pojma.

Nastavite sa čitanjem… “Odbrana i poslednji dani slučajnosti”