Balkan. Prostor koji je kontradikcija sam po sebi. Beskrajni niz vukojebina u kojima je vreme stalo, tek povremeno prekinut ponekim autoputem ili strateškim objektom poput električne centrale (na vodu, ugalj ili plutonijum), aerodroma ili spa centra zatvorenog tipa. Beskrajno šarenilo polupanih ljudi tavori u tom beskraju, poslednjom preostalom snagom ubeđujući sebe da će sutra biti bolje. Čak ni za tugu ti nesrećnici nemaju više ni snage ni volje: to se prvo razbilo u njima.
Author: Suština pasijansa
BelosveCki divljaci
Oh well the evil never sleeps,
You can feel it in the streets,
You can feel it, feel it, underneath your feet,
The evil never sleeps
Klasični gastarbajteri. Zasednu, otimaju ‘lebac poštenom domorodačkom svetu, donesu svoju bučnu muziku u koju na najgori način unesu elemente finog lokalnog etnosa, mešaju jezik u groznom maniru koji nije viđen još od Falcove “Jeanny”…
Kad bismo mogli da ga iznajmimo na neko vreme
Koga?
Pa, Spajdermena. I to baš ovaj primerak.
Nastavite sa čitanjem… “Kad bismo mogli da ga iznajmimo na neko vreme”
Dva točka
Vožnja bicikla: pomalo zaboravljena delatnost. Sasvim zaboravljena umetnost. Potpuno zaboravljeno uživanje.
Uranjanje
U totalitarnom svetu moraš da se uroniš u svet da bi potom pronašao svoje mesto i, vrag će ga znati da li je moguće, neki svoj spokoj. To mesto i taj spokoj neko je već smislio za tebe. Pokušaš li da se otrgneš tome i pronađeš neki svoj sopstveni put, ima ko će da obavi tvoje uranjanje, za tvoj račun i o tvom trošku. Pa ti sad gledaj šta ćeš.
R’ha (SF stereotip)
I kao što rekosmo: možda se seme neke nove budućnosti kreativnog a tehnički zavisnog filma krije u nezavisnoj produkciji koja se razvija mimo holivudskih milijardi. Evo još jednog primera, pa razmislite o tome kako je moguće, a činjenica je, da u šest minuta ovog filma ima više priče nego u dva-tri sata prosečnog holivudskog blokbastera.
Pošto je ova priča ipak stereotip, šta vredi da komentarišemo bilo šta. uživajte u HD snimku preko celog ekrana.
Utovar nedeljom, 17. maj
Informacija (alt.def.) = podatak + prenosilac + kontekst
(redundansa poželjna u cilju kompenzovanja faktora entropije)
Jednom davno, na stranicama Suština pasijansa smo vam predložili mali eksperiment: da se tokom nedelju dana u potpunosti odreknete konzumiranja vesti, što bi podrazumevalo uzdržavanje sadržaja informativnog programa na radiju i televiziji, zaobilazak kioska sa novinama, prestanak pohađanja portala raznih medijskih kuća i novinskih agencija, kao i pažljivo zaobilaženje tih tema u kafanama, na porodičnim proslavama i, da ne zaboravimo kanda najvažnije, društvenim mrežama.
To što nas niste poslušali je u redu, jer što se nas tiče, sami ste gospodari svoje sudbine, mada nam nije drago što ne želite da učinite nešto u svoju korist. Zapravo, u redu je zbog toga što više nije bitno, jer sad više nije moguće da se odbranite od pošasti. Više puta ponovljeni eksperiment, u različitim uslovima i od strane raznih osoba, pokazao je da više ne možete da se izolujete, jer u današnjoj konstelaciji društvenih okolnosti postoje mere koje vas uvode tamo gde ne želite da budete i rade vam šta hoće. Rečju: saznaćete sve što je moguće saznati, hteli vi to ili ne.
Problem je u tome što je sve više ovih drugih, neželjenih vesti. Zapravo, nije problem u samim vestima: teorija informacija nas podučava da podatak ima svoj sadržaj, medij za prenos i kontekst. Problem je u komponenti konteksta, gde se na svaku pojavu informacije brže-bolje pojavljuje neki polusvet koji iz jedne teze izvodi drugu, pa objašnjava i dokazuje ispravnost onoga što se ne može dokazati kao ispravno.
Ovde na scenu stupate vi.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, kaže ona tužna poslovica o raspodeli zdravlja, pravde, sreće, radosti i pameti. Srbija je domovina naroda koji je čvrsto rešio da ostane mali tako što će ukinuti prelazne boje: crno, belo i pastelno šarena paleta duge su jedini valeri kojima smemo da se koristimo; sive nema, kontrast je potpun. Vaš zadatak je da u tom kolopletu ograničenih boja odredite vrednost slike, pri čemu slikar nije ni Pikaso ni Dali. Vaš zadatak je i taj da izdržite neverovatno brzo prekrivanje jednog jasnog i glasnog tumačenja drugim (nejasnim, mutnim, ponekad šaputanim) tumačenjima (ili je bolje reći: konfabulacijama) i da ne pokleknete pred nadolazećim talasom selektivnog pamćenja koje će stvarati oluje u javnosti još dugo, dugo.
Možete li vi to?
Pustiti se
There’s no use telling me
There’s no use taking a step back
A step back for me
Ane Brun je pevačica, tekstopisac i gitarista poreklom iz Norveške. Od 2003, kada počinje njena muzička karijera, snimila je šest studijskih albuma. Današnja pesma je sa njenog drugog albuma, Temporary Dive (2005).
In memoriam: B.B. King (1925-2015)
The thrill is gone.
Suština pasijansa se sa tugom oprašta od kralja bluesa, jednog od najznačajnijih gitarista u istoriji, čoveka koji je doticao ljudske duše i pružao im mir.
Neka ti je večna slava, Učitelju.
Šta može da vas navede na uzdah?
Bob Sacha je filmadžija koji radi za razne klijente, a usput gleda da oplemeni ovaj svet ponekim pogledom ka unutra. A kao što znamo, pogled unutra je onaj najteži.