Ne, nemojte pogrešno da nas razumete: engleski je jezik i za one koji nisu ludaci. Jedino što je taj jezik, očigledno, bolje prilagođen baš ludacima°. Evo o čemu je reč.
Author: Suština pasijansa
Moja nestalna raspoloženja
The cool before the warm, the calm after the storm;
I wish to stay forever, letting this be my food
But I’m caught up in a whirlwind and my ever changing moods.
Razumemo te, prijatelju… I nas tako uhvati neka tuga po lepom danu, a razveselimo se očas posla s prvim oblacima koji prekriju sunce. Sve naopako.
Paul Weller, dame i gospodo, iz doba kada niko nije voleo to što je počeo da radi Paul Weller, sem Paula Wellera. Car.
Utovar nedeljom, 3. maj
Данас је Змај дан! Тим поводом, ево једне песме од оснивача часописа “3. мај”, доктора Јована Јовановића, коме ће недуго по оснивању часописа читаоци дати надимак који погрешно интерпретира назив тог веселог гласила…
ЈУТУТУНСКА ЈУХАХАХА
У краљевству Јутутуту
Краљ тринајсти Балакаха
Обећао свом народу
Да ће дати јухахаха.
Само нека буду верни,
Нек војују о свом круху,
Нека ћуте и нек жмуре,
Нек плаћају јухухуху.
Послушни су Јутутунци,
Плаћали су јухухуху,
Ћутали су, жмурили су,
Војевали о свом круху.
А пролећем сваког года
Попне с’ на брег Балакаха,
Па повиче громогласно:
Добићете јухахаха!
У краља су јаке прси,
Грлат ли је Балакаха,
Кад повиче, брда с’ оре –
Јухахаха, хаха, хаха!
Сви се гротом смејат стану,
Све се тресе брат до брата,
А од смеха, тешка смеха,
За трбух се и краљ хвата.
А шта им је тако смешно?
Ил’ је смешан Балакаха?
Ил’ су смешни Јутутунци?
Ил’ је смешно “јухахаха”?
Све троје је доста смешно,
Понајвише Балакаха,
Кад озбиљно, милостиво,
Проговори: Јухахаха!
Срећни су ти Јутутунци,
Срећан ли је Балакаха,
Кад их тако развесели
Празна речца: Јухахаха!
(1864.)
Krtičje rupe
Here, my friend
You have nothing to fear, my friend
Except for love
Mi smo samo krtice, prijatelju moj, slepi naspram tame. A krokodili dolaze…
Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)
Postoje ljudi kojima je toliko dosadno da postaju ovisni o smišljanju gluposti – nije važno to što je glupo, već to što je originalno, pa zato prolazi – i onda se još ponose svojim smelim ili zabavnim dostignućem. Nije to ništa novo, viđali ste takve primere mnogo puta, čak i uživo, i sigurni smo da biste mogli da navedete neki primer takve prakse.
No, desilo se nešto novo: jedan čovek je toliko zabrazdio u sopstvenu glupost da je uspeo da preoblikuje sopstveni mozak tako da ga sluša samo kad pravi glupost. Nažalost, ostao mu je trag suvisle pameti, pa je uspeo da prepozna šta je uradio i sad mu je život postao agonija. Evo o čemu je reč.
Nastavite sa čitanjem… “Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)”
GoPro, sledeća generacija: u svim smerovima!
Pre nego što pokrenete sledeći video zapis, jedno upozorenje.
Prvo, raširite sliku preko celog ekrana: ima potrebe za to. A drugo: zgrabite sliku mišem dok gledate film, pa je vucite u bilo kom smeru dok gledate i tako promenite ugao kamere.
EDIT: Ima i treće. Potrebni efekat pregleda, izgleda, radi samo u pregledaču Google Chrome. Do đavola. Ako imate kontrolno dugme u gornjem levom uglu slike, sve je u redu. Ako ne gajite Chrome na svojoj platformi, primite izvinjenje. Tnx Pribi.
Ovo je, naravno, reklama.
Nastavite sa čitanjem… “GoPro, sledeća generacija: u svim smerovima!”
Bio jednom jedan kamen
I tako… Bio jednom jedan kamen. Život mu je činio nedaće i iskušenja, a on je samo hteo da se odmara, baš onako kako to svaki kamen voli. Avaj, priroda mu je dala na volju, ali onda se pojavio jedan stvor koji mu je zadao mnoge glavobolje…
Će te nafatam, ‘vako il’ ‘nako
I’ll walk down the mall
Stand over by the wall
Where I can see it all
Find out who ya call
Lead you to the supermarket checkout
Some specials and rat food, get lost in the crowd
Da ovu pesmu peva neki olinjali bradonja, bilo bi već osnova za tužbu proganjanja & Co. No, kada je za mikrofonom Debbie Harry, nekako joj možemo oprostiti. 
Utovar nedeljom, 26. april
Žene je lako čitati. Kao otvorenu knjigu. Iz kvantne fizike. Na kineskom jeziku.
Teško da se u ozbiljnije naseljenom mestu u Srbiji ne može naći nekoliko budala koji u domaćem fudbalu vide smisao života. Neki od njih će deci za rođendan puštati navijačke pesme, a neki i pokazati svu roditeljsku snagu mišića, ako dete nađe hrabrost da kaže da navija za “onaj drugi tim”.
Uspavanim domaćim sportskim organizacijama treba večnost da se dogovore gde će i šta će, te kojem će se evropskom i svetskom jatu privoleti. I taman kad nešto i odluče, to jato prizna Kosovo kao nezavisnu državu i džaba im trud. Za to vreme raji život prolazi u jadu i bedi, i razna sportska dešavanja (koja su odavno prestala da bivaju sportska) postaju smisao života. Jer tamo ima i druge dece kojima treba pokazati koji je tim bolji. Ako treba i na silu.
I dok god mediji razne siledžije na navijačkim klupama nazivaju navijačima, a siledžije na trenerskim klupama nazivaju trenerima, neće nam biti bolje. Ne kaže se džabe da je priznavanje da si bolestan pola puta do izlečenja, pa nijedna institucija ne leči ovisnika dok ovaj sam sebi ne prizna da je ovisnik. Tako nećemo siledžije sa raznih klupa oterati/primiriti sve dok ih ne oslovimo pravim imenom.
Naravno da u tome veliku ulogu imaju mediji. Što ne treba da čudi, jer i tu ima siledžija.
A ako stvar pogledamo i s ekonomske strane (ne birnite se, u ovom Utovaru će biti još malo ekonomije) – uporedite koliko košta jučerašnja fudbalska utakmica između crnih i još crnjih (razbijene glave i inventar, angažovanje vanrednog medicinskog i policijskog osoblja…) i koliko košta renoviranje, zapravo opremanje sportske sale u nekoj osnovnoj školi.
Mršavi ostaci preostalog humora na planeti Zemlji
Ako pratite ove, takozvane, popularne medije (čitaj: TV i internet), primetili ste manje-više potpun izostanak zrelog i inteligentnog humora. Dva su uzroka tome, objasnićemo kad vidite primer koji smo vam pripremili.
Evo šta je ostalo od humora.
Nastavite sa čitanjem… “Mršavi ostaci preostalog humora na planeti Zemlji”