Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Stari zanati odumiru…
Neonska svetla su ovih dana napunila 100 godina. No, sve ređe i ređe se primenjuju u izradi tabli i znakova. Kao i kod svih zanata koji su ustuknuli pred kompjuterskom tehnologijom, postoji još par preživelih koji sve rade ručno…
I come up hard baby, but now I’m cool
I didn’t make it sugar, playin’ by the rules
Ko traži nevolju, naći će je. No, sama nevolja nije toliki problem. Problem je ne prepoznati je, ili se ne boriti protiv nje.
Grobarska je muka pregolema. No, to je ovih dana, izgleda perspektivan posao. Možete očas završiti fakultet, postati predsednik neke države… mogućnosti su neiscrpne.
…ili peti točak, kako to anglosaksonci kažu.
Svi mi tražimo neku svrhu u životu. Najteže je onima koji su od starta predodređeni da budu višak, njima je ta potraga još teža nego nama ostalima. No ponekad, čak i kada ne uspeju u tome, oni ostave traga u nekim drugim životima…
Prema nepotvrđenoj priči, ova pesma je nastala kada je nigerijska policija pokušala da Kutiju podmetne džoint, kako bi ga optužili za posedovanje narkotika. On ga je progutao, te su ga priveli, čekajući da kanabis prođe svoj put kroz probavni trakt. Navodno je uspeo da im doskoči tako što je podmetnuo proizvod metabolizma jednog drugog osuđenika kao svoj, te su morali da ga oslobode.
Zaključak je valjda taj da ma koliko bilo skupo to što konzumirate, na kraju je sve sr**e.
…na sitne deliće.
Ne, nije animacija, majstori su rastavljali stvari na deliće koristeći “oštar alat, pretežno s rotacionim sečivima”. I to je sve što smo uspeli da iskopamo o ovom projektu, pošto sem videa ovaj projekat nema ni svoju zasebnu stranicu. Autorima svaka čast na strpljenju!
Lepi naši, posle ovog utovara, Suština pasijansa objavljuje stanje bezvlašća, anarhije, nerada, uživanja, hedonizma, putovanja, mentalnog i svakog drugog opuštanja. A ako mislite da nismo zaslužili, postoji rešenje: pridružite nam se u kreiranju sadržaja. Objavu ćete zateći na dnu današnjeg utovara.
U međuvremenu, dok ne dođe ponedeljak (kako biste mogli da započnete dijetu), možete i da prelistate novine, da pronađete poneku ideju. Eno, gomila postmodernih performansa: maloletni kreten simulira otmicu nestale devojke i na pet jezika traži da se otkupnina uplati na račun hamburgerije iz Sjenice; sve žene Turske izašle na ulicu i smeju se kao da se desio hepi end u poslednjoj, 1856. epizodi serije “Iskonska ljubav u senci starog lijandera”, ali ne smeju se zato, već zbog neke glupe izjave nekog blente na televiziji; opštinski odbornik demonstrativno napušta svoju voljenu partiju zato što nisu hteli da zaposle njegovog sina, a nije on hteo da mu oni daju platu, ma neeee, nego samo posao; glumac, pazi sad, maznuo bivšu ženu lika koji se švalerao sa njegovom bivšom ženom; carinici su najzad posuli soli na rep švercerima (silikonskih!) gumica za kosu i rezaljki za olovke; konji pasu kraj tramvajskih šina, a stanarima obližnjih blokova to smrdi; svet je sa strepnjom dočekao da sazna šta je onaj slinavko odgovorio onom glumcu, pazi sad, što je maznuo bivšu ženu lika koji se švalerao sa njegovom bivšom ženom; i najzad, možda će svet saznati i druge važne stvari, poput toga kakvi su motivi onog tamo što ovde nikako da ne, ali međutim; nećete verovati; ceo svet se rasplakao zbog, eto, šta ćemo sad; i tako to, ah, i nebo plače, sveopšti weltschmerz…
Ovo nije muzički prilog.
Još jednom: ovo nije muzički prilog.
Ako ste nekoliko poslednjih godina proveli ispod nekog kamena ili izolovani od sveta ko zna gde drugde, onda niste obavešteni da se gramofonska ploča vratila na velika vrata u svet zvuka visoke vernosti. Evo jednog zapisa o tome.
I want a girl with a mind like a diamond
I want a girl who knows what’s best
I want a girl with shoes that cut
And eyes that burn like cigarettes
Lepo kažu Anglosaksonci: “Be careful what you wish for Christmas”. Napraviš lepo ovakav spisak. Sve se ispuni, ali se samo u jednom momentu lupiš po čelu i kažeš sebi: “A zašto nisam stavio na dnu da je poželjno da bude slobodna”. Stoga: