Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kad oduzmeš i sabereš: jedino pravo blago.
Na kojim drogama treba da bude ozbiljan(?) odrastao čovek da bi imao maštu jednog dečaka?
uzmi veliki ekser i oblak što nebom hita
zakucaj čvrsto nad gradom da nikud ne odskita
uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče
zakucaj dunav za pesak da nikud ne odteče
uzmi veliki ekser pa kada završiš sve to
zakucaj juli za zemlju da uvek bude leto
uzmi veliki ekser i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan
Znam da je u srpskom zakoniku starosna granica za apsolutnu zabranu dobrovoljne obljube 
(ono što se nekada zvalo “zavođenje maloletnica”) 14 godina. Isto tako mi je jasno da je svet pun napaljenih adolescenata kojima je (donekle opravdano, shodno njihovom uzrastu) devojčica koja ima toliko godina seksualno privlačna (kao i baba od 60 godina, bitno im je samo da ima sve anatomske predispozicije da se kvalifikuje kao žensko). Pun je i pedofila. I jasno mi je da i jedni i drugi koriste Internet kako bi lečili svoje frustracije (prvi što ne mogu da kresnu, a drugi što ne mogu da kresnu a da posle ne kresnu njih u zatvoru).
Od svega mi samo nije jasno kako najpopularniji portal za vesti u Srbiji podržava to.
Kada nauka objašnjava stvari koje svi znamo, čini to samo zato što smo objašnjenje zaboravili
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije:
Sinonim (kovanica grčkih reči syn ‘συν’ = više i onoma ‘όνομα’ = ime) je reč koja je po značenju identična ili vrlo slična nekoj drugoj reči, ali se od nje razlikuje po svom obliku.
Primer sinonima su reči mačka i feline. Obe opisuju bilo kog pripadnika porodice Felidae.
U prenesenom značenju, dve reči mogu biti sinonimi ukoliko imaju istu konotaciju: rašireno mišljenje … Holivud je bio sinonim za nemoral (Doris Kearns Goodwin)
Sinonimi mogu biti imenice, prilozi i pridevi, dok god dve reči koje čine par sinonima deo istog dela govora.
Uvek se nađe neka romantična duša među đacima. Ali ovaj se baš zatelebao.
Dobar komad.
Na priču sam mislio.
Znate li za onu pomalo ružnu, a svakako tešku ocenu da neki ljudi ne zaslužuju pravo da budu roditelji? Savremena neurologija nas podučava da postoje i materijalni dokazi da mnogi od nas upropašćuju rođenu decu pod izgovorom da im žele najbolje.
Dugo se kanim da postavim ovo na Suštinu pasijansa. Ne zato što je neprimereno – naprotiv! Nego zato što osećam strahovitu potrebu da dam komentar o nečemu o čemu nisam kompetentan kao stručnjak, ali jesam kompetentan kao roditelj. Doduše, ja kao roditelj danas imam druge brige nego one o kojima se ovde govori, jer Ana je već student i po mnogo kom kriterijumu zrelija od ljudi daleko starijih od nje.
Tiče se problema uspostavljanja obrasca pravilnog mentalnog razvoja naše dece. Tiče se, izvinite na rečniku, sranja koje nazivamo vaspitanjem i još većeg sranja koje nazivamo obrazovanjem. Tiče se činjenice da propadanje ove nacije ima institucionalno pokriće u onome što radimo rođenoj deci od najranijih dana, dok cementnu glazuru zatupljivanju koje je generisano u porodici daju institucije.
Zamoliću vas da odvojite 40 minuta svog dragocenog vremena i pogledate predavanje u prilogu. To bi moglo biti nešto od najvažnijeg što ste videli u poslednje vreme.
Nastavite sa čitanjem… “O sprečavanju pravilnog razvoja naše dece”
Pohvala Valexu
Upravo se vratih iz parka. Deca se razmilela, mi matori izigravamo merkate, izvijamo vratove prateći, ljubomorno u mom slučaju, izmotancije ljudi oslobođenih sprega društvene korektnosti.
Jedan dečak sa naočarima, u stalnim pokušajima da umakne babi koja uporno brine o fekalijama, mota se oko drveta sa prašinom, lokalne varijante Monce. “Hm, nešto tražiš, dečko?”, pitam. “Ja se zovem Vlada”, odgovori on, nekako gorko.
Pomislio sam da mu kažem “Umeš li da jašeš konja?” ili “Tebi se, rekao bih, dopadaju princeze?” ili čak “Pa… Šegrt bi mi dobro došao“.
Ali nisam. Rekao sam “Izvini, Vlado. Reci, šta tražiš, ako mogu da pomognem”.
Gramatika se prvo uči na “osećaj za filing”. Pravila se prihvataju kasnije. Ili se ne prihvataju.
Kako detetu od četiri i po godine objasniti zašto se kaže:
ja pevam
ti pevaš
oni pevaju
ja skačem
ti skačeš
oni skačaju skaču
Majku mu, nisam mislio da će bitke oko tastature početi ovako rano…
Šefe, nikako da dođem do računara. Previše sam se opustio uz ovaj odmor, a i 11111111
11111111111111111111111111111111111111111111111111111222222222222222222222
22333333333333333336666666666666666666699999999999999999999999999999
99999999*////////////////////////88888888888888888888888888888754526222
25552000000000000000000000000000025565656666666662631521554798989
98544552544465645415565+466čkjn7jn8/jn4jn4j8/
Pa, zar mu sve one lege nisu dovoljne!?
Šta smiruje rasplakano dete? Pazi sad:
Samo ga navikavajte. Posle će vam đavo biti kriv kad počne da se druži sa reperima u gaćama.
U zimsko nevreme…
Gledam klince kako se raduju snegu. Obrazi rumeni, zažareni. Samo se oni i vide. I po par razdraganih okica. Sve ostalo im je upakovano. Valjaju se, slikaju se, trude se da “sazidaju” Sneška… Radost je veća, jer škola ne radi. A taman je nastavnica mislila da propituje lektiru.
Ne brinu oni što je pola zemlje iznenađeno snegom u februaru. I to ona polovina koja onomad nije bila iznenađena snegom u januaru. Ne brine ih blokiran saobraćaj, putevi, pruge,… Ne brine ih grejanje. Ne brine ih ni klopa, jer će ionako izbegavati da čuju mamino dozivanje.
A od nas matorih će malo ko da im se pridruži. Malo ko će i da razume njihovo radovanje snegu. Kao da nismo i sami nekad imali taj osećaj.
Znam, vreme nas gazi, al’ to mu je posao. Ne znam za vas, al znam da je moj trenutno posao da izletim napolje i pridružim se klincima. Vidimo se u snegu! 