Beše neko doba kada su se na marginama holivudske produkcije pravili dobri filmovi. Evo podsetnika u osam bita…
Nastavite sa čitanjem… “Baja (AKA Dude) u osmobitnom izdanju”
Category: Istorija
Dešavalo se nekad.
Ne uči se hipnoza zbog tog
Slušaj da ti kažem: dolazi vreme kada ćeš morati da raspolažeš nekim ozbiljnim veštinama. Neće to biti predmet nekakve prednosti nad drugim, već opstanka pred samim sobom.
Eto, to sam hteo da ti kažem. Pa ti vidi šta ćeš. I koliko ćeš celishodno raspolagati tim, je li, ozbiljnim veštinama.
A posle ćeš, je li, svakoga dana u svakom pogledu, je li, sve više da, je li, napreduješ.
Bum… Bummm… BUMMM!… (i tako 2053 puta)
Beše raznih interpretacija istorije detonacija nuklearnih bombi, ali mislim da je ova najzanimljivija do sada.
(ako ste nestrpljivi, evo triput brže, bešumne verzije)
Nastavite sa čitanjem… “Bum… Bummm… BUMMM!… (i tako 2053 puta)”
Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće
Postoji sasvim valjan razlog zašto vas ovog časa podsećam na film koji smo već gledali, pre više od dve godine, na Suštini pasijansa. Elem, bilo je to toliko davno da su neki među vama, dobrim ljudima, već zaboravili na pouke. A vredi da ih se podsetimo, jer je potrebno.
Nastavite sa čitanjem… “Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće”
London, 1927. London, 2013.
Zanimljiv paralelni pogled u dve epohe.
(savet: HD kvalitet preko celog ekrana)
Sad bi bilo zanimljivo videti i neke druge gradove ovako. Problem je samo u tome što mnogi nisu bili dovoljno agilni da zabeleže svoju epohu za budućnost. Štaviše, u ponekoj metropoli negde ne bi prošao ni pokušaj raspona od trideset godina. Eh…
Kako je trebalo da se završi ujdurma sa Šmaugom
Da budem iskren: koliko god da su mi se dopala tri filma “Gospodar prstenova”, toliko sam potpuno nezadovoljan ovim što je urađeno sa “Hobitom”. Razumem ja da je franšiza LOTR donela svojoj produkcijskoj kući pet milijardi dolara, Novom Zelandu još tri, te da je reč o gigantskom biznisu koji donosi veće pare nego neka železara, ali usraše motku sa tom holivudizacijom jedne sasvim čestite priče u kojoj pohod na blago uopšte nije poenta.
Nastavite sa čitanjem… “Kako je trebalo da se završi ujdurma sa Šmaugom”
Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak
A sad, da se prisetimo scene iz filma koji odavno niste gledali… Ili jeste? Neki nisu, ima bar 30 godina; neki su ga gledali prošle nedelje u okviru, jebotemiš, održavanja predbožićne atmosfere u narodu. Pa, da pomognemo, valja se.
Imali bi psihoanalitičari šta da kažu o ovome, zar ne?
Jedno je svest, a drugo bakalar!
Ima da jedeš teletinu, a ne bakalar! Samo zatucani jedu bakalar na Badnje veče!
(Sirota dica napredni’ roditelja!)
Seća li se ko “Malog mista“?
2013: Premotavanje godine
Srećna vam Nova godina, dragi naši!
Hajde da pustimo Reuters da za naš račun premota godinu koja je za nama.
Prebacite prikaz u režim punog ekrana, promenite kvalitet na najbolji, držite prst na mišu, pa kliknite da zaustavite film ako poželite da neku sliku osmotrite pažljivije.
Loš dan majke Jevrosime
Gost-autor: otac mi Vukota
Kad otople dani, i kad livade ozelene, desiće se i meni jedna čudna godišnjica: šest decenija od kako sam naučio da pišem, čitam i računam! Iz tih dalekih dana preživela je starinska đačka tabla, sa hrastovim okvirom, koja na jednoj strani ima crvene horizontalne linije sa dvostrukim proredom (za velika i mala slova), a na drugoj mrežu horizontalnih i vertikalnih linija (za račun); na crnoj sam površini tog magičnog učila križom (ili mekim kamenom cincarom koji se u Budimlji može naći podno Maloga Krša) napisao prvo slovo A. Tabla je pravougaonik dužine 22 cm i širine 13.5 cm. Tek sam nedavno otkrio, jednog sumornog dana dok sam zamišljeno posmatrao tu porodičnu relikviju, da je anonimni dizajner mislio o svemu: skladan odnos dimenzija nije slučajno ostavljao umirujući utisak; to je isti onaj odnos koji se temelji na harmonijskoj podjeli duži i koji se, zarad svoje idealne proporcije, pominje i kao zlatni presjek u neimarskim vještinama Starih Grka, ili slikarstvu Leonardove ere.