Category: Komentari

Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima

Vožnja

Zahvaljujući izuzetnim reklamnim naporima, retko ko na planeti nije čuo za Dubai. Sve je naj, superlativi i hiperlativi su često nedovoljni da opišu ono što vas čeka. Najviše ovo, najveće ono, kupovina (neki kažu da se ime emirata i njegovog glavnog grada latinicom zapravo piše DoBuy, a na nekim mapama je i dalje stara transkripcija Dubayy), trgovina, turizam, more, pesak, kamile, datule (najbolje kad su punjene bademom i prelivene čokoladom), pustinja, lepota… Kao što stari vic kaže, bar mi znamo šta je demo, no, valja ovde i živeti i raditi. A onda vas dočeka saobraćaj, bilo da ste turista ili žitelj. Hiperlativ za to još nije izmišljen, jer saobraćaj je ovde često neopisiv.

Ovako je meni svakog božjeg radnog dana...

Jedini lek je muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Vožnja”

Lepše, al’ zamalo: Otvoreno pismo Šefu

Ne vredi: ćuti i trpi, pa opet džaba. Doguralo do duvara

Dobro bre, Šefe. Gde si našao ovog mladoga, kakosezove… Đorđa? Čitaš li šta on piše ovde? Đe je, majkamustara, dobra stara cenzura? Jesmo li i kako smo li, pupupu, do demokratije dogurali? A znam da znaš da se nismo tako dogovarali onomad… uz pljuge i pivo… i takoto.

Kako šta je problem? Pazi ovo:

Mislim da se samo oni koji ne mogu bez plavih zuba, klime, tempomata, automatike, ABS-a, i svih drugih pomagala koja osobu koja ume da rukuje automobilom prividno pretvara u vozača, ne bi složili da je vožnja starog automobila mnogo zanimljivija od vožnje novog.

Nego, da pustimo muziku pa da bistrimo situaciju.

Nastavite sa čitanjem… “Lepše, al’ zamalo: Otvoreno pismo Šefu”

432 hiljade kilometara kvadratnih deonica na sat koridora godišnje

Ovo je verovatno najgluplji naslov u istoriji Suštine Pasijansa. Ma neka i jeste, samo dok je bar… a jeste sigurno… tačan!

Čudna je despotija ova naša zemlja, ili čija li je već. Pre svega, moramo priznati da je uspešna, mislim despotija. A kako i ne bi, kad ima(mo, ju, kako vam drago) sasvim odličnog despota i sasvim neuspešne dspote. I šta ću im ja sad? Baš ništa. Nego… sviraj, mali.

Nastavite sa čitanjem… “432 hiljade kilometara kvadratnih deonica na sat koridora godišnje”

(Zamalo pa) Utovar nedeljom, 18. oktobar

Imala majka dva sina. Jedan bio pametan, a drugi urednik na blogu.

Kad se zaljutiš...Pazi ovako: ako ti ne razumeš kako funkcioniše svet, to ne znači da smeš druge da nazivaš neodgovornim, pa i grđim imenima. Stvar je prosta ako shvatiš. Dok ne shvatiš, bolje ćuti. Ćuti i gledaj pažljivo.

Dakle, problem u zdravstvu će se rešiti, naprasno, renoviranjem klozeta po bolnicama. Dva miliona zaostalih rešenja sudskih predmeta će biti razrešeno, takođe naprasno, tako što će sudije od 1. januara nositi toge na sebi. Sportske rezultate u domenu fudbala ćemo naknadno postići gradnjom nacionalnog stadiona, a atletičari neka se i dalje snalaze kako znaju i umeju. Problem kvaliteta informisanja će biti rešen obećanim ukidanjem TV pretplate i uvođenjem prećutane takse na javni servis.

I nemoj da ne bi platio.

Školstvo će i dalje biti uređivano po uputima belosvetske bankarske bagre, po kojoj će oni koji zaista vrede biti pokupljeni čim prokljuve na nekoj matematičkoj olimpijadi ili sajmu inovacija; ostali ima da se pretvore u potrošačko krdo bez sposobnosti kritičkog rsazmišljanja. Važno je samo da ostanemo prijatelji sa Rusima, Nemcima, Tauluancima, Burkinofažanima i inima, a da pritom nikako ne narušimo osetljivu ravnotežu koja će uspeti da održi naš implicitni embargo na prijem u UNESCO onog dela teritorije koji sebe već deceniju i po smatra odvojenim od Srbije. I važno, ama najvažnije od svega: treba sprečiti gradnju one tri vetrenjače kod Kule, jer je od ključnog značaja da sprečimo da onaj tamo ne zaradi ni dinara više od nekog socijalnog slučaja nego da neko najzad napravi prvi park vetrogeneratora u Srbiji, pa makar to bilo i 9 MW, što je dovoljno za jedva 700-800 kuća.

Letuj u Srbiji

Nastavite sa čitanjem… “(Zamalo pa) Utovar nedeljom, 18. oktobar”

слабо диваним норвешки

LajaviKrelac

е, деране, са’бих ти реко пар ствари ал’ прво да видимо ово око писања. шо данас пишем ћирилицом? па, за то има седам јаких и ваљаних разлога, као прво они твоји мангупи ми украли латиничну тастатуру, а под два, јер би писано “свако има право да писе како хоце” и под три, такође би писано “писи као сто говорис а цитај како је написано”. а друго, ‘тео сам да почнем ово данашње писаније тако да изокола поменем извесног покретно-телефонског добављача услуга, ал’ кад боље размислим, нисам ја са њима ни у каквој завери ћутања, нисмо се никад договарали да им име не спомињем, дакле тај блентави теленор ме упорно шпанује. нисам добро казо, а? штанцује? штицује? шпикује? а без ш, то како би они казали “није с него с”. е, то, спамује! Nastavite sa čitanjem… “слабо диваним норвешки”

Utovar nedeljom, 11. oktobar

…Uvek je spreman na volej, pa taman se sve završilo autogolom.

Gorepomenutim rečima, jedan od najmršavijih samuraja Skoja opisao je (iz duboke perspektive viđeno: uvredljivo entuzijastičnu) karakteristiku Šefa samurajskog da se zaleti u nepoznati rezultat. Iako je taj samuraj imao druge motive za svoju kvalifikaciju, nehotice ili namerno je pogodio suštinu jedne važne stvari.

Od viška ne boli glava!

Rizik je lajtmotiv preduzetništva, ali je neophodan i kao pogonsko gorivo već postignutog uspeha u svakoj delatnosti. Drugim rečima, nema sigurnosti da će bilo koja ideja zauvek opstati na površini. Štaviše: neće. Vaš posao je da svaki uspeh transformišete u novi kvalitet ako želite da održite uspešnost. Da li ćete pritom učiniti niz malih pomaka u svakom sledećem koraku ili ćete potpuno transformisati svoj nastup, druga je tema: to su samo varijacije iste namere. I autogol je gol, ako ćemo mak na konac: biće to nečiji uspeh.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. oktobar”

Utovar nedeljom, 4. oktobar

Evo nas opet. U punom sastavu, u punom sjaju. Vaša pobeda. Jedino, pomalo ne prija kad nam na vrhu brda svaki put kažu da nije to taj kamen.

Sad bi trebalo izreći neke svečane reči, pa se onda latiti stare prakse podjebavanja aktuelne političke elite. Međutim, nešto nam nije do protokolarnog ponašanja, a baviti se politikom i političarima bi nam upropastilo današnji dan, jer teme koje možemo da otvorimo izazivaju želju za destrukcijom i samodestrukcijom. A to baš i nije neka perspektiva za nedeljno popodne.

Šta onda možemo da preduzmemo? Glugenije Svemogući se još nije vratio na radno mesto (na mailove ne odgovara, mobilni je isključio, a čujemo da više nema ni stalnu adresu stanovanja), pa da mu prepustimo pisanje uvoda. Lupali smo glavu neko vreme i onda smo se setili: evo vam jedne zanimljive fotografije, pa radite sa njom šta god poželite.

jupa

Ako je moguće, uradite ono za šta je predviđena rupa na ovoj fotografiji: zasadite drvo.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 4. oktobar”

Mestimično oblačno

Dugo se premišljaš, računaš, ponovo računaš, preračunavaš, procenjuješ nepoznate troškove, odustaješ, čekaš jutro budan, tražiš razloge za i protiv… I onda odlučuješ, jer ako ne probaš, nećeš ni uspeti. A znaćeš samo ako probaš.

Nastavite sa čitanjem… “Mestimično oblačno”

Surogat utovara nedeljom, 27. septembar

Nikad ne potcenjuj moć dobrog utovara. Ali moraš da razumeš da utovar nikako nije isto što i trpanje. A trpanje nije čoveku baš uvek po volji, je li tako? E, zato opet surogat, da bude bezbedno.

Čupaj!Sve ste videli, sve čuli i sad sve znate: postizanje političkog poena, ma koliko smrdeo na drek, političaru postmodernog doba je važniji od bilo kog traga zdrave pameti i, daleko bilo, pragmatičnog pristupa rešavanju operativnih problema. Činjenično stanje na terenu se moglo opisivati na sve načine, uključujući liriku ukrasa u vitici “ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke”, te dramaturški koncept replike preuzet iz epske narodne popevke “mamica su štrukle pekli, meni nisu nikaj rekli”. Iskaz u šteti nastaloj ponašanjem tih (nažalost legitimno izabranih) predstavnika vlasti se ne objavljuje, što nas navodi na pomisao da vinovnici dobro znaju da bi neko primetio kako je to bila predizborna lakrdija na obe strane – na račun brojnih ljudi i firmi koji pretrpeše štetu.

Ali, nije sve tako sivo. Srećom, nije ni ružičasto, o žutoj, plavoj, crvenoj i crnoj boji da ne govorimo, a ostatak palete vam na volju da nabrajate vasceli dan. Elem, ljudi.

Nastavite sa čitanjem… “Surogat utovara nedeljom, 27. septembar”

Moj VW nema kompjuter

Naravno da nema, kad je napravljen pre još malo pa 50 godina, 11. januara 1966. I baš mi je milo da ga nema.

Čitam ovih dana da VW povlači 11 miliona, ej, MILIONA !!!!, automobila sa dizel motorima jerbo su eto malo štimali softver koji kaže tim motorima šta da rade e da bi se umilili bogovima kontrole zagađenja, jer bez toga nema ni prodaje. Akcije proporcionalno padaju, juče beše minus 20 posto, koliko je danas, ne smem da mislim. Ne, nemam akcije VW-a, ali ako jedan VW ili Tojota ili bilo ko od velikih sebi može nešto ovako da dozvoli, onda… Onda sa automobilskom industrijom nešto ozbiljno nije u redu.

Kao što možda znate, vikende ovog leta u Srbiji sam proveo po oldtajmer i VW skupovima. Prvo Zlatibor, pa Aranđelovac, pa Šabac. Setio sam se kako je to uživati u vožnji, da nije neophodna ni klima, ni više od 40KS, ni kožna sedišta, čak ni sedišta koja se nisu rašila od godina, da se vozi i uživa u otvorenom putu. A išlo se i 120 autoputem, i preticalo se uzbrdo. Jeste, bilo je 30 i kusur u hladu, mnogo više na putu. I? Ponese se voda… i otvore leptiri, koji su takođe deo automobilske istorije. I, stvarno, da li vam za to treba suvozač u obliku kompjutera, koji je verovatno jači od onoga što je imala NASA kad je slala ekipe na Mesec?

Brzinomer

Nastavite sa čitanjem… “Moj VW nema kompjuter”