Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima
Pixarova minijatura govori o tome šta se dešava kad se zlo misli, a brzopleto odlučuje o aktivnostima.
Veoma me podseća na državnu politiku Srbije. Na kraju ćemo ostati očerupani i osramoćeni i završićemo tako gologuzi pešice u kukuruzu, dok će se rugobe smejati.
Nije foliranje: čak je i sastavljanje pitanja bio mučan proces. Da sastavim svih šezdeset pitanja tako da budu ravnomerno teška, da imaju smisla i da proverim sve linkove, trebalo mi je celo jedno veče.
I sad mi treba da ispaštamo, reći ćete vi.
Ko god se plaši permanentnog učenja i odbija da samog sebe podvrgne proveri kapaciteta, neće imati moju samilost. Cela generacija blejača pred televizorom je formirana u poslednjih četrdesetak godina: gledam to i prepoznajem od malena. Jebote, ljudi sa neverovatnom radošću prepuštaju drugima da misle za njihov račun. Kada su drugi mislili za moj račun, uglavnom sam loše prolazio, a ponekad i nagrabusio. Ali nema to veze sa vama: uvažavam i samu nameru da se suočite sa spontanim izazovom.
Čekaj malo: pa zato ste sada na Suštini pasijansa, zar ne?
Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (4): Stihovi, mediji, maske, 125 i uživanje u sendviču”
Citat dana dolazi od čoveka koga je voditeljka programa izvređala kao gosta, a on je to primio stoički i onda je počeo da se zajebava na njen račun. Što se mene tiče, nije bio dovoljno uporan u tom nastojanju i previše je popuštao guski. Ali, imao je nekoliko antologijskih izliva maštovitosti. Elem:
Prema poslednjem istraživanju psihološkog instituta u Biškeku, naučno je dokazano da slušanje koncerata Beogradske filharmonije u potpunosti sprečava pojavu peruti i seboreje, […] i isto tako, da povećava volumen trepavica do 75%.
Ivan Tasovac,
direktor Beogradske filharmonije
Najslađe od svega mi je ono što će sad da se desi.
Ovo postaje sve zanimljivije. Moglo bi se desiti da neko čak počne da istražuje Suštinu pasijansa u cilju osvajanja prvog mesta i nagradnog vikenda u Beču.
Jedino što tu postoji mali problem: nema nikakvih nagrada u ovom preslišavanju. Ako vam saznanje o sopstvenoj memoriji nije dovoljna nagrada, meni je jako žao.
U ovom testu, prevashodno se bavimo ljudima. Posmatramo ih iz vizure umetnosti i tehnike. Ne, nema veze jedno sa drugim, osim ako je vam nije stalo do toga da sami uklopite te dve kategorije. Ali ja neču neću da imam ništa sa tim.
Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (3): Magla, supermoći, fotoaparati i neki silni ljudi”
Škola računara u okviru Instituta “Vinča” se reklamira kao “Najveća i najstarija škola računara u regionu”. Ne navode koji region.
Za sve koje mrzi da čitaju tekst koji sledi odmah navodim suštinu – nemoj neko da se prevario i otišao na neki kurs koji organizuje ova škola!
Bio sam do skoro na nekom njihovom kursu. Hmmm… U stvari i nije njihov, nego je zvanični Microsoftov kurs, a oni imaju licencirane predavače. Da mi je samo znati kako su dobili licencu (i škola i predavač).
Koliko primećujem, namučili ste se prošli put. Ne zamerite – nije ovo žuta štampa, pa da pravim testove za zabavu. Ovaj test se čita između redova, i to svako za sebe. A tako se i rešava.
Dugo sam tražio kako da napravim nekakav presek godine. Da prošpartam preko 1200 priloga koji su postavljeni u ovih devet meseci – to baš i nije tako lako. Svi prave nekakve rekapitulacije, pa neka jedna dimenzija ovih šest testova koje vam nudim bude i ta. Zato, ne ljutite se što su pitanja teška (znam da jesu – pitanje je da li bih i ja sam uspešno odgovorio na više od osam u deset), nego se poslužite pitanjima kao uvodom u te priloge.
Sledećih deset je pred vama.
Ah, da. Izvinite što nisam blagovremeno uputio ovu objavu.
Elem, malo ćemo da usporimo ritam objavljivanja tokom praznika, tamo do iza Božića. Ništa posebno: prosto da se malo sklonimo od računara i provedemo vreme živeći pravi život.
Biće priloga, nije da neće. Jutarnji video, fotka dana, kviz do kraja godine, utovar nedeljom usred koncerta u Beču, poneka pričica ili ad hoc varijacija… Čisto da provetrimo vazduh ponekad. A onda, tamo negde iza Božića, nastavljamo dalje. Možda čak i sa nekim novitetima.
Živi bili i dobro vino pili.
Bre, zapetljano je biti predsednik takozvanog fudbalskog kluba. Stalno treba biti odgovoran za tridesetak finansijskih slučajeva tipa „ovaj igrač je naš 48,12 posto, dok ostalo ide menadžeru, i to 30% našeg ugovora i 65,22% ugovora sa prethodnim klubom, dok prethodnim klubovima ide 12,91% i 21,73% respektivno; naravno, roditelji igrača učestvuju sa 8,03% u realizaciji budućih transfera, a pod uslovom da…“
Uvek me interesovalo ko su zapravo ti ljudi koji pristanu da se bave ovakvim ludilima. Da ne bude zabune, interesuje to mene i za predsednika države, i parlamenta, i Upravnog odbora JP Vodovod i kanalizacija, i direktora Sektora ETP JP Železnice Srbije… I, gle čuda, danas mi čovek objasni:
Deder da proverimo šta ste naučili tokom prethodne godine na Suštini pasijansa. Prvi deo se odnosi na razna korisna i beskorisna znanja.
Vaš zadatak je da proverite jeste li pokupili šta tokom boravka na Suštini pasijansa. Ako niste, nemojte posle da pričate kako vam je ekipa ovog bloga kriva za izgubljene sate. Ako ste izgubili vreme, sami ste krivi za to.
A sad kviz za vas.
Deset pitanja za vas. Ključ rezultata se nalazi na dnu priloga. Rešenja se nalaze u linkovima pored pitanja.
Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (1): Šta je kakvo, ko je ćelav i kako se zove?”
Onomad sam se (kroz pesmu) poigrao sa opterećenim autobusima gradskog saobraćaja, ali vrag je (odavno) odneo šalu…
GSP je u saradnji sa (beo)gradskim vlastima uveo BusPlus-karticu. Detalji o njenoj nameni se mogu naći na zvaničnom sajtu, razne najave, uputstva, popusti, komentari, (polu)analize i slična akta svuda pomalo. No, interesantno je da niko, kao po nekoj komandi, se nije pozabavio zahtevom za izdavanje tzv. smart-kartice.