Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.
Ovo nije samo prisećanje. Postoji jedna informacija koja je za mene ispala važna vest, iako je zapravo reč o nečemu što je objavljeno pre četiri godine.
Ali, pre informacije, da se prisetimo ONOG kadra.
Nastavite sa čitanjem… “Tiho, tiho, da se ne sazna: Tarkovski online”
Nisam nikad bio u Parizu. Odavno želim da odem, ali ako je moguće mimo onih turističkih paket aranžmana. Da se izgubim u nekim običnim ulicama, da švrljam pijacom, da popijem kafu tamo gde kafu piju i komšije. Da pokisnem iz čista mira.
Šta mi je trebalo da natrčim na ovo?
Ako sam dobro shvatio, ovi kadrovi su isečeni iz filma “Ponoć u Parizu” Woodyja Allena. Nisam gledao film, ali potvrdu sam našao u trejleru na stranici filma na portalu IMDB. Pa sad, ne moram da gledam melodrame da bih se uverio, je li tako?
Kako ljudima da objasnite očiglednu stvar? Recite im i zaboraviće u roku od pet minuta. Pokažite im i zaboraviće do doveče. Naterajte ih da okuse i neće zaboraviti nikad više.
Jes’ reklama, ali ide u red onih koje nazivamo “društveno odgovornim”. Perfektno.
Што волим кад ми се намести да напишем читаву серију нечега, па онда још и завршницу серије, и мислим да сам готов, кад оно… није него. Није готово кад је готово, него је готово кад ја кажем да је готово, рече Тома Бебић.
Остаје ми мала задовољштина да сам донекле био у праву – од она четири предлошка, таква каква су, неће бити романи, и нису. Али.
Наставио сам да читам Халдемана редом, и наишао на “Добијање у времену” где, нуто чуда, управо развија ону прву варијанту, где се бесмртност купује на рате. С тим што је две ствари избацио (размену знања, и оног Дајката), јер му није била завршна премиса да свет у задатом тренутку одлази у очин, а убацио неколико других. Пре 
свега, корпорација Бесмртност (или како се већ зове овог пута) је замишљена да спречи свевлашће бесмртних, тако што ће они сваких десет година имати да бирају између докупљивања још једне деценије живота по цену да сву своју имовину препишу корпорацији, или да уживају у свом иметку док су јоште живи. Од оног милиона није одустао – то је минимални иметак без којег неће ни да разговарају, и због којег многи добитници на лутрији никад нису могли да купе још десет година. Јер нису научили како се праве паре. За шта и даље не постоји рецепт – јер за десет година се нешто промени, застари знање, Јово наново.
Корпорација би требало да улаже сво то богатство управо у стабилизацију човечанства, кроз образовање, праведну расподелу, улагање где треба, и да тиме спречи да бесмртници буду омрзнути. Јер нису стварно бесмртни, и не могу то да искористе да буду вечито богати и владају светом.
Ne, stvarno: ako ima već toliko ljudi spremnih da svu svoju energiju usmere na pokušaj da vam objasne kako su ih pokupili vanzemaljci, pa su ih čačkali kojekako, ostaje nejasno kako se baš niko od njih nije potrudio da obezbedi neki materijalni dokaz te svoje avanture. A s obzirom na to da je broj onih koji su poslednjih sedamdesetak godina tvrdili da ih je pokupio neki NLO samo u Americi sedmocifren (!), to je stvar baš neobična… Šta o tome veli jedan pametan čovek?
Nastavite sa čitanjem… “Ako vas pokupi NLO, maznite nešto iz broda”
Jeste li ikad razmišljali o tome koje živo biće je najstarije? Evo naznaka.
Priroda je moćna kada joj dozvoliš da diše iraste. Hoćemo li mi ugroziti sve ovo u svom bahatom poimanju prava na životno okruženje? Ili ćemo se probudutu pre nego što bude kasno?
A da li je, možda, već kasno?
Chris Rainier je legenda dokumentarne fotografije. Pomalo je glupo reći da su njegove fotografije poznate: pravilnije je reći da je njegov rad uticao na svest čovečanstva o kulturama koje nestaju – zapravo, o svetu koji nestaje pred našim očima.
Ne treba zatrpavati njegove reči svojim, jer ništa se dobro ne može na taj način stvoriti. Izvolite – uz prijateljski savet da pružite sliku visoke rezolucije preko celog ekrana.
Gledaš malo u ljude koji su hodali ovuda pre tebe, pa pomisliš kako bi bilo baš dobro ako bi osetio barem jedan dašak onog što su oni doživeli. Tražiš način da se približiš pravom životu, pa pronađeš nešto što liči na rešenje.
A onda, saznanje te ošamari punom snagom: nije poenta u tome da imaš motocikl.
Nastavite sa čitanjem… “Svođenje životnih planova na one prave”
Ponosni otac pokazuje sina celom svetu.
I ko bi rekao da će on jednog dana postati dork… droko… doktor, um, k-hm, nauka.
I tako, prešišali ste godine besprekornog vida, potreba za dobrim pogledom je najzad premašila sujetu pred ogledalom i shvatili ste da bez naočara ne možete. Krenuli ste putem bez povratka i taman ste se navikli – kad ste ostali bez vizuelnog pomagala. Šta sad?
Sad pinhole 
Svakog dana nešto novo. Proverili smo u brojnim situacijama – radi. Probali smo i one pinhole cvikere, i šta reći, nego – radi. Imalo bi se o čemu diskutovati.
Upamtite ovaj trik, ne znate kad će vam zatrebati.